[Вејвода2]

Коначно и први љотићевски документарац. Са пуно неистина. Нпр. Љотић спасао Св. Владику Николаја и патријарха Гаврила Дожића, да се Љотић често састајао са Дражом, итд....

Ово је други заправо њихов документарац. Које неистине? Нигде у документарцу није поменуто да су се Љотић и Дража "често састајали" како Ви кажете, већ да су били на вези, што је неспорна чињеница, такође је неспорна чињеница да је Љотић преко Нојбахера издејствовао да се ослободе Дожић и Николај (додуше током целог рата је то покушавао, али су на то Немци пристали  у том тренутку јер су на то гледали као на интерес) што је и Свети Владика Николај и сам потврдио. А које су то остале "неистине" ? Видим у документарцу има и доста равногораца (Ђујићевих махом) који такође сведоче о неким стварима, биће и да они учесници и сведоци лажу?

Није истина да је Љотић преко Нојбахера издејствовао да се ослободе Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић. Јер су љотићевци и недићевци током рата и после у емиграцији нон-стоп врбовали Св. Владику Николаја да би га придобили, да стане на њихову страну. Али све је било узалуд, јер их је Владика још у старту прозрео. Заправо, и сам Љотић је током рата често нападао српске владике и свештенике.

У извештају Николе Калабића Дражи, од 24. јануара 1943 пише:

"Владика Николај са још шест својих свештеника, од стране љотићеваца одведен је у лагер негде у Банат пре шест дана".

ДАКЛЕМ, ЦИЉ НЕМАЦА И ЉОТИЋЕВАЦА БИО ЈЕ ДА ВЛАДИКУ ИЗОЛУЈУ ОД ЧЕТНИКА И НАРОДА, И ДА ПОКУШАЈУ ДА ГА НАТЕРАЈУ НА САРАДЊУ.

Добро, дакле немате аргументе и не можете да одбраните оно што сте написали, мало сте се запетљали прилично. И ово што сте написали мање више нема везе са мозгом, да толико су га "нон-стоп врбовали" у емиграцији, а он их је толико "презрео" да је Владика Николај и покренуо један познати часопис управо са Љотићевцима и не заборавимо да се тако молио и саветовао другима да се моле за "ТРИ СРПСКА МУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА, ДРАЖУ И МИЛАНА" Као прво, апсолутно је тачно да је Владика Николај са Дожићем ослобођен под мољењем Димитрија Љотића, као што је апсолутна чињеница да га је и у животу током целог рата оставило то што је Немце молио управо Димитрије Љотић да не предузимају радикалније мере против Николаја. Пре пребацивања у Дахау Владика Николај је био у манастиру Љубостињи (чак у архиви манастира постоји сачувана фотографија Михаила Олћана, Владике Николаја и Димитрија Љотића са монаштвом испред манастира) где је иначе и сам Љотић често долазио на саветовања код Николаја, што такође записано постоји у архиви манастира а обезбеђење Владике Николаја су чинили и сами Пећанчеви четници у том манастиру. Немци су имали сасвим друге планове за Николаја још и пре него што је одведен у Љубостињу, али интервенцијом Љотића и Недића уместо на стрељање Николај је управо завршио жив у Љубостињи, поред ових необоривих чињеница  "Љотић је несумњиво својим везама и утицајем код немачких управних органа успоравао енергичније мере које су ови хтели да предузму против Владике Николаја." - ово нисам написао и рекао ја већ Радмила Радић  која се бави се историјом односа државе и верских заједница и историјом СПЦ. Апсолутно је тачно да је Љотић током рата нападао поједине владика и свештенике и називао их "црвенима" због не само благог и индиферентног односа према комунистичком покрету већ и због њихове мање више скривене или отворене подршке ка њима (паралела - што је и данас случај, постоје многи унутар СПЦ-а који подржавају ово зло на власти на челу са непомјаником А.В и не само што ћуте на ово зло него га отворено и подржавају) тако да и ово што сте навели нема никакве везе о односу Николаја и Љотића. Дакле Љотић не само што је издејствовао преко Нојбахера да се ослободи Николај него је и током целог ратног периода се трудио да Николају сачува главу, што је Богу хвала и успео. Сам Николај је то и посведочио у говору над одром (Говор над одром је апсолутно аутентичан што је и доказано и што не можете да оборите, а о томе постоји чак и Ђујићев чланак у свом часопису "Србија" под насловом "И ја сам сведок" а поред тога, кад смо год документарца Душко Поповић четник који је у документарцу је такође оставио своје сведочење о овом говору и о овом догађају, тако да сте и ту до краја демантовани за Ваше тврдње које проистичу из превелике и огромне мржње према Љотићу и Недићу. Могу само мислити колико је у Словенији Николај био срећан што види Добровољце и Четнике заједно, док их је благосиљао.  Што се Калабићевог извештаја тиче, не видим ништа спорно у томе, Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру. Изнели сте много неистина што се и самог документарца тиче и притом нисте успели да аргументујете то што сте написали. 

[Шумадинац]

Све што сте написали је обично љотарско баљезгање. Баш због неуспеха да га придобију, љотићевци у емиграцији су се досетили њима својствену лукавошћу- ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЛА Св. Владике Николаја, тј. уметањем туђих (најчешће својих) текстова.

Па да напоменимо само неке:

- Посланица Владике Николаја србском добротворном друштву Свети Сава;
- Посланица кливлендским Србима;
- Три српска мученика;
- Неаутентични говор Св. Владике Николаја над Љотићевим одром на малом помену (то је, заправо, текст љотићевца Бошка Костића, а не Св. Владике Николаја);
- Писма Св. Владике Николаја Драгољубу Цокићу, Ратибору Ђурђевићу и Старцу Никанору Хиландарцу;
- Екуменски сабор у Еванстону;
- Песма "Завет Србима";
- и други слични текстови Св. Владике Николаја

Чуш... "Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру". Ово је равно Гебелсовом лукавству и није потребно коментарисати. Љотић није долазио код Св. Владике Николаја на некакво "саветовање". Пуста машта.... Нити је Љотић било шта издејствовао код Нојбахера да се Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић ослободе, јер Владика током целог рата није признавао издајничку "Владу националног спаса", што је и сам посведочио Патријарху Гаврилу. Да је Љотић уистину хтео да помогне Владици, већ би био пуштен из Љубостиње или из Војловице, и не би доспео у Дахау.

[Вејвода2]

Све што сте написали је обично љотарско баљезгање. Баш због неуспеха да га придобију, љотићевци у емиграцији су се досетили њима својствену лукавошћу- ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЛА Св. Владике Николаја, тј. уметањем туђих (најчешће својих) текстова.

Па да напоменимо само неке:

- Посланица Владике Николаја србском добротворном друштву Свети Сава;
- Посланица кливлендским Србима;
- Три српска мученика;
- Неаутентични говор Св. Владике Николаја над Љотићевим одром на малом помену (то је, заправо, текст љотићевца Бошка Костића, а не Св. Владике Николаја);
- Писма Св. Владике Николаја Драгољубу Цокићу, Ратибору Ђурђевићу и Старцу Никанору Хиландарцу;
- Екуменски сабор у Еванстону;
- Песма "Завет Србима";
- и други слични текстови Св. Владике Николаја

Чуш... "Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру". Ово је равно Гебелсовом лукавству и није потребно коментарисати. Љотић није долазио код Св. Владике Николаја на некакво "саветовање". Пуста машта.... Нити је Љотић било шта издејствовао код Нојбахера да се Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић ослободе, јер Владика током целог рата није признавао издајничку "Владу националног спаса", што је и сам посведочио Патријарху Гаврилу. Да је Љотић уистину хтео да помогне Владици, већ би био пуштен из Љубостиње или из Војловице, и не би доспео у Дахау.

Све што сам написао није никакво "Љотарско баљезгање" већ нешто о чему је говорио Момчило Ђујић а поред њега и доста стручњака (објективних за разлику од Вас) осврнућу се и на Душана Поповића - равногорца који говори у овом Љотићевском документарцу на крају овог мог коментара. Дакле све што сте навели је неистина и чиста пропаганда која је проистекла из огромног анимозитета и незнања. Апсолутно није тачно да је Бошко Костић први тек неку годину касније објавио говор, говор је објављен у исти дан када га је Владика и одржао над одром и после дељен народу (оригинални примерак чак и ја поседујем, купљен на аукцији)  ајд кад сте се већ упетљали у оптужбама и неистинама у вези документарца (за које немате аргументе) па сте се и сада испросипали са небулозама (за које опет немате аргумената) до краја. "Да је хтео да помогне Владици, био би пуштен из Љубостиње" - да вас подсетим Љубостиња није логор нити мучилиште већ манастир, а Николај је иначе био Владика. Да Љотић није хтео да помогне Владици био би стрељан а не би био у Љубостињи или Војвовици, тако исто жив не би изашао из Дахау-а. О оптужби да сам гебелсовац не желим ни да коментаришем (ваљда свако од себе полази па тако и Ваш коментар)
Дозволите опцију да се окаче фотографије (намерно желим да окачим сведочења Војводе Ђујића из новина "Србија" које је уређивао и чији је власник био а који говоре о свему овоме)
А ево за крај Душан Поповић (равногорац из документарца) сведочи : 
 И ЈА САМ СВЕДОК
Под горњим насловом мој Командант Војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ''Србија'' у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор Владике Николаја над одром Димитрија В. Љотића.

У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да Владичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, Патријарх Гаврило и Епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опоравили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са политичким и војним старешинама, решено је да Патријарх и Владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране.

Њихов одлазак требало је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу Војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина.

Као члан просветног одсека, а и члан Динарске Четничке Дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече.

Сутрадан по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске Четничке Дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остаци приспели, не тако мала капела је за нас била попуњена.

Чим су стигли патријарх Гаврило И Епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске Четничке Дивизије. За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.

Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у вадрендном и последњем броју добровољачке ''Наше борбе'' у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949. године у књизи Бошка Костића ''За историју наших дана''.

Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједнога тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године 8. маја, био сам на освећењу првог Манастира који је посвећен сада Светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења лебделе су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би Свети Николај био милостив и опростио онима који се у својим лажима користе његовим Светим именом.

Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

[пек.]

Немци су радили шта су хтели ништа нису питали ни Љотића и Недића.

[sagus]

Све што сте написали је обично љотарско баљезгање. Баш због неуспеха да га придобију, љотићевци у емиграцији су се досетили њима својствену лукавошћу- ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЛА Св. Владике Николаја, тј. уметањем туђих (најчешће својих) текстова.

Па да напоменимо само неке:

- Посланица Владике Николаја србском добротворном друштву Свети Сава;
- Посланица кливлендским Србима;
- Три српска мученика;
- Неаутентични говор Св. Владике Николаја над Љотићевим одром на малом помену (то је, заправо, текст љотићевца Бошка Костића, а не Св. Владике Николаја);
- Писма Св. Владике Николаја Драгољубу Цокићу, Ратибору Ђурђевићу и Старцу Никанору Хиландарцу;
- Екуменски сабор у Еванстону;
- Песма "Завет Србима";
- и други слични текстови Св. Владике Николаја

Чуш... "Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру". Ово је равно Гебелсовом лукавству и није потребно коментарисати. Љотић није долазио код Св. Владике Николаја на некакво "саветовање". Пуста машта.... Нити је Љотић било шта издејствовао код Нојбахера да се Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић ослободе, јер Владика током целог рата није признавао издајничку "Владу националног спаса", што је и сам посведочио Патријарху Гаврилу. Да је Љотић уистину хтео да помогне Владици, већ би био пуштен из Љубостиње или из Војловице, и не би доспео у Дахау.

Све што сам написао није никакво "Љотарско баљезгање" већ нешто о чему је говорио Момчило Ђујић а поред њега и доста стручњака (објективних за разлику од Вас) осврнућу се и на Душана Поповића - равногорца који говори у овом Љотићевском документарцу на крају овог мог коментара. Дакле све што сте навели је неистина и чиста пропаганда која је проистекла из огромног анимозитета и незнања. Апсолутно није тачно да је Бошко Костић први тек неку годину касније објавио говор, говор је објављен у исти дан када га је Владика и одржао над одром и после дељен народу (оригинални примерак чак и ја поседујем, купљен на аукцији)  ајд кад сте се већ упетљали у оптужбама и неистинама у вези документарца (за које немате аргументе) па сте се и сада испросипали са небулозама (за које опет немате аргумената) до краја. "Да је хтео да помогне Владици, био би пуштен из Љубостиње" - да вас подсетим Љубостиња није логор нити мучилиште већ манастир, а Николај је иначе био Владика. Да Љотић није хтео да помогне Владици био би стрељан а не би био у Љубостињи или Војвовици, тако исто жив не би изашао из Дахау-а. О оптужби да сам гебелсовац не желим ни да коментаришем (ваљда свако од себе полази па тако и Ваш коментар)
Дозволите опцију да се окаче фотографије (намерно желим да окачим сведочења Војводе Ђујића из новина "Србија" које је уређивао и чији је власник био а који говоре о свему овоме)
А ево за крај Душан Поповић (равногорац из документарца) сведочи : 
 И ЈА САМ СВЕДОК
Под горњим насловом мој Командант Војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ''Србија'' у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор Владике Николаја над одром Димитрија В. Љотића.

У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да Владичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, Патријарх Гаврило и Епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опоравили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са политичким и војним старешинама, решено је да Патријарх и Владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране.

Њихов одлазак требало је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу Војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина.

Као члан просветног одсека, а и члан Динарске Четничке Дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече.

Сутрадан по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске Четничке Дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остаци приспели, не тако мала капела је за нас била попуњена.

Чим су стигли патријарх Гаврило И Епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске Четничке Дивизије. За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.

Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у вадрендном и последњем броју добровољачке ''Наше борбе'' у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949. године у књизи Бошка Костића ''За историју наших дана''.

Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједнога тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године 8. маја, био сам на освећењу првог Манастира који је посвећен сада Светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења лебделе су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би Свети Николај био милостив и опростио онима који се у својим лажима користе његовим Светим именом.

Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

А да ли сте се можда запитали да ли је свети Владика уопште желео било шта да коментарише демантује или призна после свега што је доживео. И на крају да ли веровати по оној народној е чуо сам рекоше неки људи...АКо све ово што сте написали има неки темељ у виду документа, снимка или било каквог доказа који је релевантан па да онда можемо дискутовати.Овако све се може сврстати у демагошко лапрдање

[Вејвода2]

Све што сте написали је обично љотарско баљезгање. Баш због неуспеха да га придобију, љотићевци у емиграцији су се досетили њима својствену лукавошћу- ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЛА Св. Владике Николаја, тј. уметањем туђих (најчешће својих) текстова.

Па да напоменимо само неке:

- Посланица Владике Николаја србском добротворном друштву Свети Сава;
- Посланица кливлендским Србима;
- Три српска мученика;
- Неаутентични говор Св. Владике Николаја над Љотићевим одром на малом помену (то је, заправо, текст љотићевца Бошка Костића, а не Св. Владике Николаја);
- Писма Св. Владике Николаја Драгољубу Цокићу, Ратибору Ђурђевићу и Старцу Никанору Хиландарцу;
- Екуменски сабор у Еванстону;
- Песма "Завет Србима";
- и други слични текстови Св. Владике Николаја

Чуш... "Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру". Ово је равно Гебелсовом лукавству и није потребно коментарисати. Љотић није долазио код Св. Владике Николаја на некакво "саветовање". Пуста машта.... Нити је Љотић било шта издејствовао код Нојбахера да се Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић ослободе, јер Владика током целог рата није признавао издајничку "Владу националног спаса", што је и сам посведочио Патријарху Гаврилу. Да је Љотић уистину хтео да помогне Владици, већ би био пуштен из Љубостиње или из Војловице, и не би доспео у Дахау.

Све што сам написао није никакво "Љотарско баљезгање" већ нешто о чему је говорио Момчило Ђујић а поред њега и доста стручњака (објективних за разлику од Вас) осврнућу се и на Душана Поповића - равногорца који говори у овом Љотићевском документарцу на крају овог мог коментара. Дакле све што сте навели је неистина и чиста пропаганда која је проистекла из огромног анимозитета и незнања. Апсолутно није тачно да је Бошко Костић први тек неку годину касније објавио говор, говор је објављен у исти дан када га је Владика и одржао над одром и после дељен народу (оригинални примерак чак и ја поседујем, купљен на аукцији)  ајд кад сте се већ упетљали у оптужбама и неистинама у вези документарца (за које немате аргументе) па сте се и сада испросипали са небулозама (за које опет немате аргумената) до краја. "Да је хтео да помогне Владици, био би пуштен из Љубостиње" - да вас подсетим Љубостиња није логор нити мучилиште већ манастир, а Николај је иначе био Владика. Да Љотић није хтео да помогне Владици био би стрељан а не би био у Љубостињи или Војвовици, тако исто жив не би изашао из Дахау-а. О оптужби да сам гебелсовац не желим ни да коментаришем (ваљда свако од себе полази па тако и Ваш коментар)
Дозволите опцију да се окаче фотографије (намерно желим да окачим сведочења Војводе Ђујића из новина "Србија" које је уређивао и чији је власник био а који говоре о свему овоме)
А ево за крај Душан Поповић (равногорац из документарца) сведочи : 
 И ЈА САМ СВЕДОК
Под горњим насловом мој Командант Војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ''Србија'' у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор Владике Николаја над одром Димитрија В. Љотића.

У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да Владичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, Патријарх Гаврило и Епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опоравили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са политичким и војним старешинама, решено је да Патријарх и Владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране.

Њихов одлазак требало је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу Војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина.

Као члан просветног одсека, а и члан Динарске Четничке Дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече.

Сутрадан по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске Четничке Дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остаци приспели, не тако мала капела је за нас била попуњена.

Чим су стигли патријарх Гаврило И Епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске Четничке Дивизије. За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.

Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у вадрендном и последњем броју добровољачке ''Наше борбе'' у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949. године у књизи Бошка Костића ''За историју наших дана''.

Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједнога тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године 8. маја, био сам на освећењу првог Манастира који је посвећен сада Светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења лебделе су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би Свети Николај био милостив и опростио онима који се у својим лажима користе његовим Светим именом.

Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

А да ли сте се можда запитали да ли је свети Владика уопште желео било шта да коментарише демантује или призна после свега што је доживео. И на крају да ли веровати по оној народној е чуо сам рекоше неки људи...АКо све ово што сте написали има неки темељ у виду документа, снимка или било каквог доказа који је релевантан па да онда можемо дискутовати.Овако све се може сврстати у демагошко лапрдање

Апсолутно постоје докази у виду докумената које желим овде да окачим, тако да Вас молим да укључите опцију постављања фотографија за почетак, јер мислим да нема релевантнијег доказа од личног сведочења (равногораца) а не Љотићеваца, попут Момчила Ђујића (и многих других) . Тако да Вас молим да укључите ту опцију како би окачио директна сведочења Момчила Ђујића које је оставио у свом часопису "Србија" итд.. На тај начин ћу Вас потпуно уверити да Ваша демагогија и лапрдија (за које Ви немате доказе) није истинита, дакле ја имам доказе за моје тврдње а Ви не, тако да Вас само молим да ми допустите да окачим, јер опција за фотографије не ради, када желим да окачим фотографисано, не појављује ми се фотографија коју сам окачио већ само нека коцкица. Чекам.

[Шумадинац]

Све што сте написали је обично љотарско баљезгање. Баш због неуспеха да га придобију, љотићевци у емиграцији су се досетили њима својствену лукавошћу- ЗЛОУПОТРЕБА ДЕЛА Св. Владике Николаја, тј. уметањем туђих (најчешће својих) текстова.

Па да напоменимо само неке:

- Посланица Владике Николаја србском добротворном друштву Свети Сава;
- Посланица кливлендским Србима;
- Три српска мученика;
- Неаутентични говор Св. Владике Николаја над Љотићевим одром на малом помену (то је, заправо, текст љотићевца Бошка Костића, а не Св. Владике Николаја);
- Писма Св. Владике Николаја Драгољубу Цокићу, Ратибору Ђурђевићу и Старцу Никанору Хиландарцу;
- Екуменски сабор у Еванстону;
- Песма "Завет Србима";
- и други слични текстови Св. Владике Николаја

Чуш... "Љотићевци су давали обезбеђење и пратњу Владике Николаја и свештенства ка лагеру". Ово је равно Гебелсовом лукавству и није потребно коментарисати. Љотић није долазио код Св. Владике Николаја на некакво "саветовање". Пуста машта.... Нити је Љотић било шта издејствовао код Нојбахера да се Св. Владика Николај и Патријарх Гаврило Дожић ослободе, јер Владика током целог рата није признавао издајничку "Владу националног спаса", што је и сам посведочио Патријарху Гаврилу. Да је Љотић уистину хтео да помогне Владици, већ би био пуштен из Љубостиње или из Војловице, и не би доспео у Дахау.

Све што сам написао није никакво "Љотарско баљезгање" већ нешто о чему је говорио Момчило Ђујић а поред њега и доста стручњака (објективних за разлику од Вас) осврнућу се и на Душана Поповића - равногорца који говори у овом Љотићевском документарцу на крају овог мог коментара. Дакле све што сте навели је неистина и чиста пропаганда која је проистекла из огромног анимозитета и незнања. Апсолутно није тачно да је Бошко Костић први тек неку годину касније објавио говор, говор је објављен у исти дан када га је Владика и одржао над одром и после дељен народу (оригинални примерак чак и ја поседујем, купљен на аукцији)  ајд кад сте се већ упетљали у оптужбама и неистинама у вези документарца (за које немате аргументе) па сте се и сада испросипали са небулозама (за које опет немате аргумената) до краја. "Да је хтео да помогне Владици, био би пуштен из Љубостиње" - да вас подсетим Љубостиња није логор нити мучилиште већ манастир, а Николај је иначе био Владика. Да Љотић није хтео да помогне Владици био би стрељан а не би био у Љубостињи или Војвовици, тако исто жив не би изашао из Дахау-а. О оптужби да сам гебелсовац не желим ни да коментаришем (ваљда свако од себе полази па тако и Ваш коментар)
Дозволите опцију да се окаче фотографије (намерно желим да окачим сведочења Војводе Ђујића из новина "Србија" које је уређивао и чији је власник био а који говоре о свему овоме)
А ево за крај Душан Поповић (равногорац из документарца) сведочи : 
 И ЈА САМ СВЕДОК
Под горњим насловом мој Командант Војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ''Србија'' у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор Владике Николаја над одром Димитрија В. Љотића.

У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да Владичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, Патријарх Гаврило и Епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опоравили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са политичким и војним старешинама, решено је да Патријарх и Владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране.

Њихов одлазак требало је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу Војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина.

Као члан просветног одсека, а и члан Динарске Четничке Дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече.

Сутрадан по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске Четничке Дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остаци приспели, не тако мала капела је за нас била попуњена.

Чим су стигли патријарх Гаврило И Епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске Четничке Дивизије. За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.

Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у вадрендном и последњем броју добровољачке ''Наше борбе'' у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949. године у књизи Бошка Костића ''За историју наших дана''.

Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједнога тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године 8. маја, био сам на освећењу првог Манастира који је посвећен сада Светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења лебделе су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би Свети Николај био милостив и опростио онима који се у својим лажима користе његовим Светим именом.

Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

А да ли сте се можда запитали да ли је свети Владика уопште желео било шта да коментарише демантује или призна после свега што је доживео. И на крају да ли веровати по оној народној е чуо сам рекоше неки људи...АКо све ово што сте написали има неки темељ у виду документа, снимка или било каквог доказа који је релевантан па да онда можемо дискутовати.Овако све се може сврстати у демагошко лапрдање

Баш тако sagus! Једноставно Св. Владика Николај се гнушао домаћих издајника у правом смислу речи.

[Вејвода2]

Апсолутно постоје докази у виду докумената које желим овде да окачим, тако да Вас молим да укључите опцију постављања фотографија за почетак, јер мислим да нема релевантнијег доказа од личног сведочења (равногораца) а не Љотићеваца, попут Момчила Ђујића (и многих других) . Тако да Вас молим да укључите ту опцију како би окачио директна сведочења Момчила Ђујића које је оставио у свом часопису "Србија" итд.. На тај начин ћу Вас потпуно уверити да Ваша демагогија и лапрдија (за које Ви немате доказе) није истинита, дакле ја имам доказе за моје тврдње а Ви не, тако да Вас само молим да ми допустите да окачим, јер опција за фотографије не ради, када желим да окачим фотографисано, не појављује ми се фотографија коју сам окачио већ само нека коцкица. Чекам. 

[sagus]

Колико знам овде на форуму нема цензуре, сем уколико је вређање и крше се правила форума. Када поставиш документ у виду фотографије молио бих те да наведеш и тачан извор одакле је тај документ и одакле си добио тај документ.Јер на пример има гомила лажних докумената поготово комунистичка пропаганда, пропаганда неонациста и љотићеваца....

[Вејвода2]

Нисам ни рекао да има цензуре, већ да се попораве опције које очигледно не раде. Наравно да ћу навести извор (четника из емиграције међу којима је војвода Ђујић, дакле ради се о личном сведочењу војводе Ђујића у листу који је он лично водио) у питању су оригинални примерци, што ће се и јасно видети а добијао сам их углавном од Ђујићевих у Канади (премда сам потомак Равногорца те сам имао прилике и среће да упознам доста њих) а спремам се ускоро Боже здравља да обрадим и објавим и неке ВХС касете, снимке самог војводе са скупа у месту Нијагари Фалсу (град у Канади) почетком деведесетих где Момчило Ђујић похвално говори о Димитрију Љотићу и Милану Недићу и где каже све ово што сам већ написао, тако да наздравље! 

[sagus]

Да ли поседујете документ,снимак или нешто слично везано за говор Владике Николаја или је то исечак из новина како сте навели и јел имате тврдњу некога ко је очевидац свега тога? Друго не кажем ја да војвода Ђујић није то изјавио или записао, али исто тако сам сумњичав, да ме неко не разуме погрешно, лично ме занима највише ово везано за Владику Николаја јер сам сигуран да је то пропаганда и покушај да се омаловажи и духовна борба и лична борба владике за свој народ.Јер комунистичка и љотићевска пропаганда за мене лично не зна се која је гора

[Вејвода2]

Наравно да поседујем, и наравно да постоје очевици свега тога (равногорци) који су о свему томе оставили своја сведочења која су необорива и о којима се не сме расправљати, дакле, намерно се ослањам искључиво на равногорске изворе а не на Љотићевске (остављам по страни и оне крајње објетивне које не припадају ни једној формацији који такође говоре и који су доказали да је Владика одржао дословце тај говор) већ искључиво се ослањам на равногорске који не само да тврде да се тај говор десио већ у ситна цревца описују и неке непознатије детаље које чак ни Љотићевци нису изнели о самом догађају. Милослав Самарџић за своје тврдње (које је он први пласирао, а за шта га је и сам Ђујић демантовао) нема ама баш нити један доказ, већ се ослања на једну чињеницу а то је да "мртва уста не говоре" и на то да нема ко да то демантује, дакле навикнут на простор где може да пласира оно што он жели (крајње необјективно) те да нема сада када је пласирао ове ствари и лично ко то да демантује јер су сведоци тога времена углавном помрли (али за живота су га демантовали) о чему постоје докази које нажалост до сада нико није објавио, што господину Самарџићу иде на руку, те због тога желим да почнем полако да их објављујем. Дакле ја своје становиште и тврдње не износим као Љотићевац, јер то нисам, већ гледам да на ствари гледам како су заиста и биле. Јасно је да сте сумњичави и оправдано јер у мору информација се пласирају углавном лажне и спиноване, тако да Вас што се тога тиче у потпуности разумем. За мене лично нити једна пропаганда да ли она била комунистичка, љотићевска или ову коју намеће Самарџић о (који нема доказа) се не зна која је гора, истина је истина и истина само може и мора бити изнета као истина, па свидела се или не било којој поменутој страни и стварима које нису црно-беле како многи од поменутих желе да их представе.

[Милослав Самарџић]

Има овде на сајту, линк Историја, подлинк Љотићевци. Хајде демантује нешто од тога, ова гомила придева и атрибута није од значаја.

[Вејвода2]

Има овде на сајту, линк Историја, подлинк Љотићевци. Хајде демантује нешто од тога, ова гомила придева и атрибута није од значаја.

Вас је демантовао војвода Момчило Ђујић (Ваше тврдње и импровизације за које немате доказе на релацији Николај - Љотић и Ђујић - Љотић итд) за шта постоје и докази а поред њега још неколико равногораца, а поред њих и прави историчари који су на равногорским а не на Љотићевским позицијама, дакле објективни историчари којима је то занимање и који се професионално баве истраживањем тих догађаја, поред Ђујића и директних учесника и сведока времена. Са једне стране докази, сведочења директих сведока,  аргументи а са Ваше неаргументоване приче од којих више штете него користи за објективно сагледавање појединих догађаја и необоривих чињеница.