Милан Радановић о изложби ''У име народа'':
http://pescanik.net/wp-content/PDF/kucat...lucije.pdf
Нека од питања која би се могла поставити Радановићу:
1. Зашто он, као неко ко се представља као хуманиста, жали за симболима једног злочиначког, тоталитарног режима (петокрака, Музеј револуције, Меморијални центар Јосип Броз Тито...)?
2. Да ли је њему близак поредак права и правде или поредак диктатуре, репресије и злочина (какав је несумњиво био у свакој комунистичкој земљи)?
3. Зашто свесно и намерно прећуткује да изложба има подршку великој броја научних установа и научника у земљи и ван ње (а не само пар удружења која је поменуо)?
4. На бази чега доводи у питање факат да су комунисти до освајања власти ишли крвавим путем – масовним мучењима, терором и бруталним убијањима неистомишљеника, када је то већ део колективног сећања човечанства?
5. Зашто у својим писанијама и јавним наступима багателише демократски поредак у Краљевини Југославији (са свим својим манама), који је био и са демократског (вишестраначки систем, плурализам политичких ставова у јавности) и са хуманистичког (мучења и убиства људи) и са економског (стопа раста) становишта далеко супериорнији од послератног тоталитарног комунистичког система зла и систематског насиља?
6. Зашто изриче ноторну лаж, тврдећи да се комунисти нису обрачунавали са колективитетима? Да ли су Немци колективитет? Да ли су Италијани колективитет? Да ли су Мађари колективитет? Да ли су кулаци колективитет? Итд...
7. Ако себе сматра интелектуалцем, и то левичарским, зашто инсистира на етничкој диференцијацији међу жртвама, док истовремено (потпуно неосновано) оптужује ауторе изложбе за етноцентризам?
8. Да ли осећа грижу савести када постаје очигледно да није обратио пажњу на један драматично важан факат, који се види из списка од око 56 000 жртава: није ни поменуо да је међу умореним преко 9% деце? Све је детаљно анализирао, све запазио, то није? Да ли зато што још увек није пронашао адекватан вербални арсенал којим би то оправдао? Можда ради на проналажењу истог?
9. Да ли осећа грижу савести када вербалном гимнастиком покашава да оправда масовна мучења и убијања људи кији нису имали никакве везе са окупатором?
10. Зашто упорно инсистира да је српских жртава мање? Зар му је толико жао што није било још убијања Срба?
11. Зашто се прави блесав у ''анализи'' случаја војводе Петра Бојовића, прескачући ноторни, на изложби истакнути факат да је војвода био Дражин присталица, да му је написао писмо подршке које је сачувано и објављено? Можда по Радановићу то није довољан разлог да комунисти неког убију? Или Милан овде прећутно признаје да је четнички покрет ипак био антиокупаторски, па је војвода подршком Дражи само наставио да буде оно што је и био – српски патриота?
12. Да ли су 482 свештеника Српске православне цркве које су побили комунисти сви од реда били сарадници окупатора и доприносили одржавању окупације?
13. Зашто његови историјски узори комунисти нису ратовали против окупатора одмах по нападу на Југославију? Зашто се нису борили против окупације одмах по њеном успостављању? Зашто су све до 22. Јуна били у градовима и варошима на својим радним местима, неузнемиравани од укупатора? Зашто су у то време многи од њих непосредно сарађивали са окупатором, о чему непобитно сведоче многи примарни документи (нпр. немачки и љотићевски)? Зашто међу преко 850 од окупатора стрељаних родољуба до 22. Јуна 1941. године нема ни једног комунисте? Да ли се уопште може говорити о слободарској орјентацији и мотивацији комуниста, када они не бране земљу када је нападнута, већ крећу у борбу (за власт) тек након што их на то позове једна страна држава (СССР)?
14. Ако су комунисти 1944. Године убијали зато што су се светили, зашто су убијали и јула 1941? И августа? И септембра? И октобра? И новембра? И сваког месеца до краја рата?
Зашто су и пре освајања власти побили (најчешће свирепо) више хиљада својих неистомишљеника?
15. Како објашњава документе - наређења Ј. Б. Тита и других високорангираних комуниста где се наређују: а) паљења кућа (наређивао Броз); б) убијања симпатизера четника (наређивао Броз) в) ликвидација свих који се не одазову партизанској мобилизацији (наређивао Броз) г) етничко чишћење (наређивао Броз)?
16. Како објашњава ноторни факат да су комунисти далеко више и разноврсније примењивали свирепе методе у обрачуну са непријатељима, него ли њихови (и Радановићеви) највећи непријатељи четници?
17. Како објашњава чињеницу да су комунисти У Југославији побили неколико десетина пута више цивила и ратних заробљеника него четници, а он ипак настоји да четнике прогласи злочинцима, а комунисте ослободиоцима и моралним чистунцима?
18. По ком основу проглашава квислиншком легалну оружану силу Краљевине Југославије, коју је окупатор до краја прогањао и уништавао, а десетине хиљада њених припадника, сарадника и симпатизера мучио, логорисао и стрељао? Да ли му је познато да се у немачким документима Бањички логор назива и ''ДМ логор Дедиње''? Да ли и он, као и његови идеолошки истомишљеници, жртве нациста сматра сарадницима нациста?
19. Како уоште може да крене у критичку анализу књига др Срђана Цветковића, ако врхунцем научне методологије сматра књигу Гојка Шкора (''Истина је у именима''), која је тотално дискредитована,због темељних пропуста, намерних прећуткивања, замена теза, преувеличавања или умањивања жртава (зависно од жеља аутора)?
20. Откуда му право да замера Цветковићу што је ''помешао злочинце и жртве'', када су и његови истомишљеници комунисти на својим списковима за ликвидације помешали злочинце и жртве? Зар управо предствљање таквих спискова не показује најогољеније комунистичку перфидност, лицемерје и морални пад?
Наравно, притом је била огромна већина невиних жртава и релативно мали број (неколико стотина) злочинаца.
![[Слика: image004.jpg]](http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GALERIJA/IZLOZBA%20OKRUZNOG%20SUDA/VELIKE%20SLIKE%2025_files/image004.jpg)