[Chicot]

Ноторно је да су Савезници примењивали бомбардовање и као политичко средство - да се покаже (Србима) да партизани имају савезничку пуну подршку. Срби су дефакто бомбардовани као народ непријатељске државе (блиске Осовини).

Нетачно.

Софију су бомбардовали са политичким циљем ( потпомагање њиховог изласка из Осовине) , једном. Словима: једном.

Софија бомбардована само једном (словима једном)?
Можда није лоше да се пре дискусије мало информишеш.

Не лудуј. Имам изворе, неке сам и цитирао дословно у оном чланку.

Могао би да читаш шта се пише. Софија је бомбардована једном са политичким циљем. Не укупно једно. Имам извор и које инструкције је дао Идн том приликом.

[Митић]

На Божић 1943. Черчил је писао Идну да су сада планирани „најјачи могући ваздушни напади“ на Софију у нади да би то могло довести до продуктивнијих „политичких реакција“. Дана 4. јануара 1944. године, велике снаге од 108 летећих тврђава Б-17 упућене су у Софију, али је напад прекинут због лоше видљивости након што је неколико бомби бачено на мост. Коначно, 10. јануара 1944, први тешки напад извео је 141 Б-17, подржан у ноћи између 10. и 11. јануара од стране снага од четрдесет четири РАФ Велингтон бомбардера. Овај напад је био разоран за бугарску престоницу: било је 750 мртвих и 710 тешко повређених, уз велику штету на стамбеним и јавним зградама.

Немачки амбасадор је 23. јануара телеграфисао назад у Берлин да је бомбардовање потпуно променило „психолошко-политичку ситуацију”, разоткривајући неспособност власти и повећавајући опасност од бугарског пребега. Влада је наредила да се звона на цркви звоне као упозорење на ваздушни напад, у случају даљих нестанка струје.

https://weaponsandwarfare.com/2019/02/10...-bulgaria/

[ватхра]

Шико,
не знам како си на основу овога дошао до закључка да је Софија само једном бомбардована са политичким циљем?
Прилично сам сигуран да је било више оваквих дејстава. Поготово у марту.

И друго, какве то везе има са бомбардовањима Србије?
Покушаваш да кажеш да су Србију бомбардовали политички?

[Chicot]

Шико,
не знам како си на основу овога дошао до закључка да је Софија само једном бомбардована са политичким циљем?
Прилично сам сигуран да је било више оваквих дејстава. Поготово у марту.

И друго, какве то везе има са бомбардовањима Србије?
Покушаваш да кажеш да су Србију бомбардовали политички?

Једном са искључиво политичким циљем. Можда је било још који пут али  за овај један нема сумње. 
Не покушавам да кажем, ја тврдим да су нека дејства по циљевима у Србији била политичка. 
Циљеви су да се директно потпомогне продирање партизана у Србију и да се демонстрира српском народу да партизани сада имају потпуну подршку Савезника, што је требало да их наведе да им приђу или макар да им не пружају отпор. Такве врсте бомбардовања, чак и стратешка препоручивао је JIC уз здушну подршку Черчила још почетком 1944. 
Срби из Србије су посматрани као суштински непријатељски Титу  (Хадсонов финални извештај из априла 1944) и постепено гурнути у позицију да су на страни Осовине ( тј Недићевог режима). 
У једном случају бомбардовање је пратило избацивање пропагандних летака који су говорили управо то - и да се морају придружити Титу. 
Исти образац примењен приликом бомбардовања Софије. 
Меклин је захтевао да се отворено демонстрира сила и да се обимне залихе у Србији спуштају на граничне територије, да народ види ту материјалну подршку.

[Милослав Самарџић]

Шико,
не знам како си на основу овога дошао до закључка да је Софија само једном бомбардована са политичким циљем?
Прилично сам сигуран да је било више оваквих дејстава. Поготово у марту.

И друго, какве то везе има са бомбардовањима Србије?
Покушаваш да кажеш да су Србију бомбардовали политички?

Ма не, чисто војнички су заобилажени главни наци центри у ЈУ.

[ватхра]

Овде је потребно дати објашњење како је вршено бомбардовање.
Већ смо написали да "тепих бомбардовање" не постоји као дефиниција.

Током Другог светског рата већина бомби које су коришћене су биле обичне, просте, или како их данас зову глупе бомбе.
Крајем рата је развијено и коришћено неколико типова вођених бомби, али то је у укупној количини била потпуно занемарљиво. Савезници нису стигли да их користе у Европи, тек против Јапана.

Постојала су два главна начина да се бомбе баце на циљ. Један је био из обрушавања и био је врло прецизан. На пример чувена Ју-87 Штука је била бомбардер за обрушавање. Мана оваквог начина је била што је бомбардер морао да се спусти ниско да би дејствовао, мала носивост и отежано групно дејство.
Американци су ово користили свега пар пута у Југославији, из авиона П-38. У случају једног напада на Плоешти су имали огромне губитке од румунских ловаца, па и не чуди што су одустали од тог начина. Обично је авион носио по једну бомбу.

Друга начин бомбардовања је био из хоризонталног дејства. За то је била потребна нишанска справа. Американци су имали одличан Норденов нишан, практично балистички рачунар у који су уношени подаци лета и преко кога је управљано бомбардером у завршној фази. Уређај је имао и свој мане, нпр утицај ветра на мањој висини није било могуће проценити.
Коришћени су и радарски нишани који су омогућавали дејство и по облачном времену.
Овај начин је нудио бројне предности за масовну примену. Било је могуће дејство у већим групама. Искусније нишанџије су стављане напред и остали су пратили место одакле су они дејствовали. Прецизност је варирала доста. Понекад је било могуће остварити одличне поготке. Али у пракси, на пример почетком 1944. године је свега 25% бачених бомби падало у кругу од 600 метара од циља.
Носивост бомбардера је зависила од типа и од даљине на коју су ишли. У случају Балкана, амерички бомбардери Б-17 и Б-24 су могли да носе по 6.000 фунти - 3 кратке тоне (2,7 метричких тона).

Следеће је тип бомби које су коришћене.
Американци су користили неколико стандардних.
500 фунти (227 кила)
1000 фунти
2000 фунти
запаљиве, на бази белог фосфора
фрагментационе (свежањ мањих бомби, слично као касетне данас).

Било је још подешавања, нпр који је тип упаљача (колико је успорен), који размак између отпуштања бомби итд.
Настављам мало касније...

[Милослав Самарџић]

Може ли у наставку зашто су бомбардовали железничку станицу у центру Београда, а на периферији Загреба?

[ватхра]

Коришћење типа бомби је зависило од циља који је гађан.
Примера ради, аеродроми су гађани фрагментационим или бомбама од 500 фунти.
Ранжирне станице - 500 и 1000
Мостови металне конструкције - 1000 фунти
Носећи стубови мостова - 2000 фунти.
Од циља је зависило и подешавање упаљача.

Запаљиве бомбе су коришћене да се изазову пожари и врло су занимљиве за ову тему. Некад на аеродромима, некад над техником.
Али највише су коришћене да се изазову пожари у градовима.

Ко је досад пратио могао да је увиди да се нигде не спомињу теписи.

Немци су масовно користили запаљиве бомбе у бомбардовању Београда 6. априла. Њихов тип бомби је био мала бомбица, бачана у свежњевима. Маса око 1кг, са оштрим врхом да пробије кров зграде.
Савезничке запаљиве бомбе су били листићи белог фосфора, који нису могли да пробију кров. Зато су за дејство по зградама савезници на циљевима у Немачкој користили посебну тактику. Прво би бацили обичне бомбе изнад града, које би оштетиле кровове и зграде и отвориле их. Затим би бацали масовно запаљиве бомбе. Тако би се јавили огромне ватре - пожарне олује - које би захватиле цео град и побиле огроман број цивила.

Упамтите добро ову комбинацију товара бомби - већим делом обичне а после њих запаљиве.

Горе сам поменуо бомбардовања Софије у марту. 
У тим бомбардовањима је коришћена та комбинација, а не у јануару. Значи вероватније је да су тад имали намеру да гађају цивилне зграде и да изазову пожаре.

Овакав начин бомбардовања је коришћен да би се уништили немачки градови. У бомбардовањима градова попут Хамбурга и Дрездена је погинуло више десетина хиљада људи.

Да ли је на овај начин дејствовано у Југославији?
Не.
Врло мали број запаљивих бомби је бачен. Укупно 170 тона, од укупно бачених око 24 хиљаде тона.

[ватхра]

Може ли у наставку зашто су бомбардовали железничку станицу у центру Београда, а на периферији Загреба?

Може ли прво питање аутору књиге и ЈуТјуб документарца зашто није нашао за сходно да прочита литературу о теми о којој пише, већ се служи измишљотинама?

Од циљева у Београду су нападнути:
- обе ранжирне станице, Београд и Земун
- војни аеродром
- ваздухопловна индустрија, фабрике Рогожарски и Икарус (подсетимо се да је те циљеве тражио да се бомбардују Дража Михаиловић преко Владе у Лондону)
- мостови
- складиште горива

У Загребу је бомбардовано:
- обе ранжирне станице, Запад и Исток
- војни аеродроми.
Битне мостове и ваздухопловну индустрију нису имали.

У прилогу су слике бомбардовања ранжирних станица у Загребу.
Једна је на периферији, а друга окружена зградама.
       

[ватхра]

Него Самарџићу, на овом ЈТ документарцу ајд што сте ставили на насловну слику Б-52 - млазни авион направљен доста после рата, коришћен у Вијетнаму а и данас, него зашто и даље потурате ону слику Задра као да је Београд?

[ватхра]

Можда смо и постављали линк, али пре две године, Верољуб Трајковић написао је текст о бомбардовању Лесковца 1944.

https://jugpress.com/bombardovanje-lesko...do-istine/

Митићу,
У овом тексту цитирају депешу Коче Поповића да је Лесковац мало бомбардован 28.августа.

Постављао си за Софију сајт где има попис мисија 15. ААФ.

Задатак и питање за тебе:
Проверити да ли има тог бомбардовања на списку.
Пошто га нећеш наћи, због чега мислиш да га нема?

Одмах да ти помогнем, није због мале количине, на том списку је уписивано и кад само један авион баци бомбе.

[Митић]

Видео сам да на том списку не помињу бомбардовање Лесковца од 28. августа 1944.

Као што не помињу два бомбардовања Ниша: једно у ноћи између 18/19. августа 1944. године и друго 21. августа 1944. године.

Пошто сад прелиставам књигу Драгољуба Мирчетића "Ваздушна бомбардовња Ниша у Другом светском рату 1941-1944", за два горе наведена бомбардовања Ниша стоји да су Савезници бацали запаљиве бомбе. Током ноћног бомбардовања 18/19. августа бачено је 800 запаљивих и разорних бомби, а 21. августа је бачено преко 1000 запаљивих и разорних бомби.

Можда не спомињу те мисије због запаљивих бомби, а и малопре си их споменуо у неком претходном посту.

[ватхра]

Мирчетић није користио америчке и британске извештаје, а од домаћих је користио све и свашта. Ту су и нека сведочења дата па су промашених датуми и за годину дана.
То је добар пример зашто треба упоређивати изворе.

Запаљиве бомбе су кориштене у нападу на железничку радионицу. Т о је и било највеће коришћење истих. Бачено је и нешто разорних бомби.

На сајту који си гледао су дејства 15ААФ, америчке стратешке авијације.
У стратешким дејствима су и дејства британске 205 БГ. Они су углавном гађали ноћу, и вршили специјалне мисије попут минирања Дунава. У односу на Американце, далеко мање су бомбардовали.

Прва дејства на циљеве у Југославији је вршила 12 ААФ, са бомбардерима Б-25. Гађали су ранжирне станице у Скопљу и Нишу. 19 и 20 октобра 1943, ако се добро сећам напамет.
То је тактичка авијација. Иако је бачено пуно бомби, не спомиње се то дејство међу стратешким.

[ватхра]

Да се вратимо на Лесковац.
Разлог зашто се не спомиње бомбардовање 28 августа је зато што га није вршила ни једна од горе наведених бомбардерских јединица.

У том случају је дејствовао Balkan Air Force.
То је била јединица шароликог састава, британске, Јужноафричке, грчке, југословенске, италијанске итд ескадриле. Њима је задатак био подршка герилским покретима на Балкану. Били су наоружани ловцима и ловцима бомбардерима, попут Харикена, Спитфајера, Мустанга, Бофајтера итд.
Од наоружања су имали митраљезе, топове, ракетна зрна и бомбе које су бацали из обрушавања. Са тиме су могли да гађају тачкасте циљеве, попут возила или одређених зграда.

Проблем је што је већина тих авиона имала недовољан долет за дејства по Србији, па је и подршка била слаба.
Примера ради, у нападу на Ваљево учествују само два Бофајтера, од којих је један оборен.
Тако је исто било и у случају наведеног напада на Лесковац.

Дејства БАФ су партизански команданти могли да затраже по потреби. Већина преписке о бомбардовању коју и видимо се и односи на БАФ.

Обзиром да ни у књизи о Лесковцу нити код Самарџића не спомињу БАФ и његова дејства, већ то све повезују са стратешким бомбардовањем говори о дилетантизма и лошој намери аутора.