[Бенито]

Нешто размишљам, не знам да ли сам икада поставио то питање:
Да ли знате где је живела српска официрска елита у време Краљевине СХС/Југославије?

[sagus]

Било је питање чега се српска официрска елита највише бојала...А ово питање не сећам се да си поставио. Али ајде да покушам да одговорим
Углавном су живели у касарнама.

[sagus]

Школовао се у Француској. По занимању је био лекар, лични лекар краља Милана Обреновића, једно време и санитетски пуковник. Он је, слично Панчићу, био лекар, који се посветио ботаници и фармакогнозији.

1. Ко је у питању?
2. Коју биљку је пронашао?

[Ocaus41]

Сава Петровић
Наталијина рамонда

[Бенито]

Нешто размишљам, не знам да ли сам икада поставио то питање:
Да ли знате где је живела српска официрска елита у време Краљевине СХС/Југославије?

Када сам написао елита српских официра Војске краљевине СХС/Југославије, онда сам стварно мислио на елиту. Дакле, највише и најпознатије официре.
Већина је живела на Врачару.
Прво: војвода Петар Бојовић саградио је кућу у Трнској улици, у којој је и умро, тј уморен. Друго: у улици Проте Матеје живели су: Ђенерал Павле Јуришић Штурм, затим ђенерал Покорни са синовима који су били такође официри (ђенерал Покорни био је дугогодишњи управник Војне академије), ђенерал Глигорије Јовановић , некадашњи војвода четнички у Маћедонији и председник Југословенског удружења четника, између два светска рата, ђенерал Љубомир Марић; треће: у кнегиње Зорке кућу је имао ђенерал Петар Живковић и његов зет, такође официр - плац је Живковић наследио од оца; то је био велики плац између улица кнегиње Зорке и Смиљанићеве; ту је имао кућу и живео и ђенерал Димитрије Живковић, брат Петра Живковића;на дну улице кнегиње Зорке кућу је имао ђенерал Петар Пешић, дугогодишњи начелник Главног Ђенералштаба и министар војни, у којој је и погинуо, са супругом, приликом бомбардовања Београда; четврто: код Каленића пијаце, на углу преко пута кафане Каленић и споменика војводи Петру Бојовићу, налази се прелепа кућа ђенерала Пантелије Јуришића - породична кућа на три спрата, коју је зидао са братом, такође официром, и сестром и зетом - сваком по спрат, што је био обичај изградње кућа у Београду између два рата (ђенерал Пантелија Јуришић био је дугогодишњи командант 4. армијске области са центром у Загребу); пето: браћа Недић - Милутин, Милан и њихова сестра и зет имали су кућу нешто ниже, на Славији; шесто: а нешто више, на Црвеном Крсту била је кућа Драже Михаиловића; седмо: ђенерал Лазар Тонић (капетан Лазар из "Српске трилогије" Стевана Јаковљевића живео је у Његошевој улици; осмо: у улици Баба Вишњиној број 35 живео ђенерал Милан Плесничар, велики јунак из Великог рата; девето: на Врачару су куће или станове имали и ђенерали: Станисављевић, Андреја Петровић , Љубомир Барјактаревић, Милан Антић, министар Двора, и многи други официри. Не постоји улица на Врачару у којој не постоје најмање две-три адресе на којима су живели ђенерали или пуковници Југословенске краљевске војске.
Углавном, сви су имали једну, породичну кућу у којој је живела цела породица, а често и више породица.
Кад би могао да вам покажем кућу ђенерала Петра Живковића, који је био "владар из сенке Краљевине Југославије", како су то пласирали у српску памет Добрица Ћосић и Драган Бјелогрлић, а онда да покажем вилетине на Дедињу у којима су живели и живе ова двојица удбиних пропагандиста.
Дакле, Врачар није данас постао "елитно насеље Београда". То је постао између два рата када су на Врачару живели познати официри Српске краљевске војске из Балканских и Првог светског рата. 
Данас тамо живе Драган Ђилас, Милош Јовановић, низ политичара СПС, све сама "елита" данашње распаднуте српске државе.

[Лука Калиманац]

"Ја ћу само са мојим четницима, стотина моји' друга, сам варош запалити са две стране, па ћу после према светлошћу ватре бити Турке."

Ко је ово изјавио и када?

Пожега, 1790. године. Кочина крајина
Извештај Ђорђа Петровића свом команданту Радичу капетану.

Можете ли ми поставити извор о овоме?Хвала.

[Бенито]

"Ја ћу само са мојим четницима, стотина моји' друга, сам варош запалити са две стране, па ћу после према светлошћу ватре бити Турке."

Ко је ово изјавио и када?

Пожега, 1790. године. Кочина крајина
Извештај Ђорђа Петровића свом команданту Радичу капетану.

Можете ли ми поставити извор о овоме?Хвала.

Јанићије Ђурић, Карађорђев секретар и дугогодишњи пријатељ, писао је ово што сам навео.

[Бенито]

Нешто размишљам, не знам да ли сам икада поставио то питање:
Да ли знате где је живела српска официрска елита у време Краљевине СХС/Југославије?

Када сам написао елита српских официра Војске краљевине СХС/Југославије, онда сам стварно мислио на елиту. Дакле, највише и најпознатије официре.
                        Већина је живела на Врачару.
Прво: војвода Петар Бојовић саградио је кућу у Трнској улици, у којој је и умро, тј уморен. Друго: у улици Проте Матеје живели су: Ђенерал Павле Јуришић Штурм, затим ђенерал Покорни са синовима који су били такође официри (ђенерал Покорни био је дугогодишњи управник Војне академије), ђенерал Глигорије Јовановић , некадашњи војвода четнички у Маћедонији и председник Југословенског удружења четника, између два светска рата, ђенерал Љубомир Марић; треће: у кнегиње Зорке кућу је имао ђенерал Петар Живковић и његов зет, такође официр - плац је Живковић наследио од оца; то је био велики плац између улица кнегиње Зорке и Смиљанићеве; ту је имао кућу и живео и ђенерал Димитрије Живковић, брат Петра Живковића;на дну улице кнегиње Зорке кућу је имао ђенерал Петар Пешић, дугогодишњи начелник Главног Ђенералштаба и министар војни, у којој је и погинуо, са супругом, приликом бомбардовања Београда; четврто: код Каленића пијаце, на углу преко пута кафане Каленић и споменика војводи Петру Бојовићу, налази се прелепа кућа ђенерала Пантелије Јуришића - породична кућа на три спрата, коју је зидао са братом, такође официром, и сестром и зетом - сваком по спрат, што је био обичај изградње кућа у Београду између два рата (ђенерал Пантелија Јуришић био је дугогодишњи командант 4. армијске области са центром у Загребу); пето: браћа Недић - Милутин, Милан и њихова сестра и зет имали су кућу нешто ниже, на Славији; шесто: а нешто више, на Црвеном Крсту била је кућа Драже Михаиловића; седмо: ђенерал Лазар Тонић (капетан Лазар из "Српске трилогије" Стевана Јаковљевића живео је у Његошевој улици; осмо: у улици Баба Вишњиној број 35 живео ђенерал Милан Плесничар, велики јунак из Великог рата; девето: на Врачару су куће или станове имали и ђенерали: Станисављевић, Андреја Петровић , Љубомир Барјактаревић, Милан Антић, министар Двора, и многи други официри. Не постоји улица на Врачару у којој не постоје најмање две-три адресе на којима су живели ђенерали или пуковници Југословенске краљевске војске.
Углавном, сви су имали једну, породичну кућу у којој је живела цела породица, а често и више породица.
Кад би могао да вам покажем кућу ђенерала Петра Живковића, који је био "владар из сенке Краљевине Југославије", како су то пласирали у српску памет Добрица Ћосић и Драган Бјелогрлић, а онда да покажем вилетине на Дедињу у којима су живели и живе ова двојица удбиних пропагандиста.
Дакле, Врачар није данас постао "елитно насеље Београда". То је постао између два рата када су на Врачару живели познати официри Српске краљевске војске из Балканских и Првог светског рата. 
Данас тамо живе Драган Ђилас, Милош Јовановић, низ политичара СПС, све сама "елита" данашње распаднуте српске државе.

Ајде онда и друго питање у вези високих официра ВКЈ:
Убедљиво највећа афера, тада у штампи заташкавана, а данас готово заборављена, везана је за смрт једног ђенерала.
Ко је био тај ђенерал и зашто је његова смрт сматрана судбоносном за целу државу?

[Бенито]

Чувени ђенерал Војислав Воја Томић, у време Првог светског рата командант 11 пука "Карађорђе", носилац 4 Карађорђеве звезде, био је, заправо, после пензионисања војводе Петра Бојовића, и смрти војводе Степе, војводе Мишића и ђенерала Јуришића - Штурма, личност у војсци на коју се највише ослањао и имао поверења краљ Александар Карађорђевић. Дакле, ђенерал Томић, а не ђенерал Живковић.
Ђенерал Војислав Томић имао је стан у комплексу станова намењених официрима који су на служби у Главном Ђенералштаба и Дунавској дивизији. Та зграда налазила се, а и данас се налази, у Ресавској улици, тадашњој улици Зрињског, тачно преко пута садашњег парка Мањеж.
У званичној биографији ђенерала Томића, која се може наћи и на Википедији, а и осталим интернет енциклопедијама, може се наћи податак да је ђенерал Воја Томић завршио свој овоземаљски живот тако што је извршио самоубиство управо у стану у којем је боравио, у оквиру комплекса Главног Ђенералштаба. Негде чак и наводе разлоге самоубиства.
Међутим, тадашњи Београд, а по подацима из УГБ, који су неформалним путевима изашли из полиције, брујао је о убиству ђенерала Воје Томића. Наиме, собарица која је била запослена у згради била је врбована од агента Абвера, који се законспирисан налазио у Краљевини Југославији. Собарица је упалила и угасила светло у ходнику зграде неколико пута, предвече када је породица ђенерала Томића отишла у шетњу, а ђенерал остао сам. Агент и убица Грубер налазио се у парку Мањеж и чекао тај знак. Тада је, а то је најтањи део ове приче, под непознатим околностима, успео да уђе у зграду, а затим и у стан ђенерала Томића и ликвидира га, а потом све намести да изгледа као самоубиство. Потом је нестао из зграде, а затим и из Краљевине Југославије. Војна полиција и војни истражни судија су вршили увиђај, али су тражили асистенцију УГБ због форензике. Тада су полицијски агенти изразили сумњу да се ради о убиству, али је пресудила војска која је издала саопштење да се радило о самоубиству.
Мотив је био у томе што је краљ Александар у свом тестаменту одредио ђенерала Томића за заменика кнеза Павла на месту намесника, и за заштитника престолонаследника Петра Другог до ступања на престо. Претпоставка је била у томе да су Немци хтели да уплаше кнеза Павла Карађорђевића, који се двоумио "којем ће се царству приволети". Друга претпоставка београдске чаршије била је да се кнез Павле приклонио Немцима и да је са сцене требало уклонити ђенерала Томића који је био највећа препрека да се круна и војска окрену Немачкој, јер је био у позицији да контролише расположење војске и да заштити престолонаследника Петра од различитих опасних типовае. Постојала је и трећа претпоставка, која се нарочито раширила за време окупације, да је у акцији агента Грубера помогао и сам ђенерал Милан Недић, чија се кућа налазила у близини. По тој причи, он тада није знао да ће доћи до смртног исхода.
Углавном, Други светски рат и све што се потом десило затрпало је причу о једном од највећих међуратних скандала, у којој је страдао један од најодликованијих српских официра у дугој историји Српске Војне.

[Митић]

Историја као трилер, узбудљива и застрашујућа. Ако се трећа теза испостави као тачна да је Недић учествовао, онда је човек дефинитивно био немачки агент.

Да, постоје разне верзије како је завршио ђенерал Томић. Било је гласина и да је кнез Павле лично учествовао тако што је натерао ђенерала да изврши самоубиство. Чини ми се да је Денда писао нешто о томе.

А и ђенерал је спремао план да свргне кнеза Павла са власти. Плус, Милош Мишовић је писао у књизи https://www.antikvarne-knjige.com/knjige...em_id-9729 да је Краљ Александар именовао као намеснике ђенерала Томића, краљицу Марију и патријарха. Имам Мишовићеву књигу, али бих морао да се подсетим шта је све написано о томе.

[Бенито]

Треће:
Назив "Горски цар" имало је више српских војсковођа и историјских личности. Ипак, један је био посебно познат по том називу, јер су га тако назвали непријатељи.
Ко је био славни, а данас заборављени српски официр са надимком "Горски Цар"?

[Милослав Самарџић]

Ко је био ађутант Боје Томића?
Иначе његови портрети са Солунског фронта спадају међу најбоље.

[Бенито]

Ко је био ађутант Боје Томића?
Иначе његови портрети са Солунског фронта спадају међу најбоље.

Да није Мирослав Трифуновић?

[Милослав Самарџић]

Ко је био ађутант Боје Томића?
Иначе његови портрети са Солунског фронта спадају међу најбоље.

Да није Мирослав Трифуновић?

Мајор Миодраг Палошевић.