[Бенито]

Шта повезује мемоаре "Истина о моме животу" принца Ђорђа Карађорђевића и приче о наводној Калабићевој издаји свог врховног команданта?

Повезује их удба.
Много Ти је тешко питање....

Да. А аутор?

Онај Уча Крстић беше....????

[Шумадинац]

Шта повезује мемоаре "Истина о моме животу" принца Ђорђа Карађорђевића и приче о наводној Калабићевој издаји свог врховног команданта?

Повезује их удба.
Много Ти је тешко питање....

Да. А аутор?

Онај Уча Крстић беше....????

Гојко Бановић, писац и новинар Политике, члан КПЈ. Аутор је првих бројних фељтона 60- их година о наводној издаји Калабића, као и "Истина о моме животу" коју је писао он а не принц Ђорђе.

[Бенито]

Е, тај...
То ти је Миломир Марић бејзик. И сличних типова...
И онда Ти дођу на Погледи форум они који су то читали, ко да су на есиду или спиду и почну да мантаве овде. Да не говоримо о читавом интерњету где се тога држе к'о да је Библија. А да уђеш мало у етногенезу тих ликова, сви им предаци били слугерање комуњарама и пошто су их давно отресли лутају као изгубљене планете по свемиру. Са јасном намером да у нешто ударе и направе непоправљиву штету.
Зато је интерњет најђаволија умотворина која је измишљена, јер одлично служи за бесплатну пропаганду ђаволих идеологија.

[Бенито]

Ајмо нови трилинг:
Шта повезује српски филм и београдску власт у 19 и почетком 20 века?

Повезује их зграда у Узун-Мирковој улици у Београду, где је скоро један век столовала београдска власт, односно зграда и носи назив Београдска општина.
Сада је ту Архив кинематографији, односно оно што се до пре месец дана звало Музеј југословенске кинотеке.

Друго:
"Сава центар", мост преко реке Саве, део аутопута кроз Београд и "западна капија Београда", односно Кула Генекс, а нешто доцније и хотел Интерконтинентал Београд, направљени су средином 1970-их година.
Која цена је плаћена за ове инфраструктурне објекте који су променили изглед Београда, а посебно Новог Београда?

[Бенито]

Ајмо нови трилинг:
Шта повезује српски филм и београдску власт у 19 и почетком 20 века?

Повезује их зграда у Узун-Мирковој улици у Београду, где је скоро један век столовала београдска власт, односно зграда и носи назив Београдска општина.
Сада је ту Архив кинематографији, односно оно што се до пре месец дана звало Музеј југословенске кинотеке.

Друго:
"Сава центар", мост преко реке Саве, део аутопута кроз Београд и "западна капија Београда", односно Кула Генекс, а нешто доцније и хотел Интерконтинентал Београд, направљени су средином 1970-их година.
Која цена је плаћена за ове инфраструктурне објекте који су променили изглед Београда, а посебно Новог Београда?

Видим, нико ни да проба. Дакле, на њету нема информација о овоме. Као што за већину афера из брозизма има врло мало извора или су штеловани према ономе како их је пеглала Дуга.
Дакле, овако:
Када је избила велика афера око извоза нафте и нафтних деривата из земаља ОПЕК, која је изазвана тако што је Арапска лига условила политички Запад да им плаћа већу "рудну ренту", САД је имала кризу у набавци и пласирању нафте у малопродаји.
То није трајало дуго.
У међународним водама налазили су се бродови који су кренули на дестинације, али који тамо нису могли да уђу. Један или више таквих теретних бродова са нафтом били су и у Средоземном мору. Пошто су морали негде пристати, одлучено је да се укотве у луци у Ријеци. Ту је на сцену ступила СИД, односно удба из министарства спољних послова. Одлучено је да нафта буде откупљена, како би се бродови ослободили и могли да се врате. Нафта је купљена по багателној цени.
Умешан је Генекс, који је нафту препродао по вишеструко већим ценама. Покојни Мики Савићевић, један од директора Генекса, три деценије доцније, тврдио је да је Генекс од тог посла зарадио око милијарду и по долара. То је био највећи шпекулативни посао у историји Генекса.
Непуну годину доцније, рађен је аутопут кроз Београд. Требало је повезати аутопут "Братство и јединство", односно Београд-Загреб, са аутопутем Београд-Ниш.
Највећа инвестиција био је, наравно, мост преко Саве. Тадашња "богата" Брозова економија није могла чак ни један мост да финансира, него је тражено од Генекса да то плати, као вид противуслуге за посао са нафтом који не би могао бити обављен без помоћи државе. Генекс је, пристао, али је тражио и добио противуслуге. Тражили су један већи плац поред аутопута и дозволу да праве велику и модерну зграду, односно практично две зграде. У једној је требало да буде седиште компаније Генекс, а у другој станови за запослене у Генексу. То им је одобрено, под условом да све сами финансирају. Зато што им град ништа не помаже, Генекс је тражио велики плац, поред аутопута, уз обалу Саве, на новобеоградској страни, како би направили адекватан хотел за своје пословне партнере. Добили су пола плаца, а затим су купили међународну лиценцу за име "Интерконтинентал" и изградили именовани хотел. На бољем лепшем делу плаца изграђен је конгресни центар "Сава", с тим да је то требало да финансира Генекс.
Углавном, Савићевић је тврдио да је Генекс потрошио сав новац од посла са нафтом како би направио: ауто-пут од Новог Београда до Мостара (даље према Бубањ потоку финансирала је држава), мост на Сави, кулу Генекс, хотел "Интерконтинентал" и део Сава центра.  Дакле, око милијарду и по долара. То би, у данашњем новцу, било око три пута више. Негде око 7 милијарди долара.
На први поглед, јасно је да је све десетоструко преплаћено.
Закључак: Сава центар и нови хотел на месту Интерконтија су у власништву Мишковића. Плаћени су мизерно. Још је добио и плац између, где је изградио седиште компаније.
Под два, ово што се дешава преко пута, у Београду на води, није ништа ново. Све је то иста удбашка школа.
Само што за педесет година млади Срби неће учити како је Београд на води изграђен "време најбољег градоначелника", као што смо ми бомбардовани легендом да је мостарску петљу и Сава центар изградио Бранко Пешић, него се Овај побринуо да покупи све похвале. 
И треће, и сутра ће неки удбашки и цијашки полтрон купити цео Београд на води, попут Мишковића данас.
А Срби ће дебело платити овакве врсте инвестиција, које су могле бити изграђене неупоредиво јефтиније, неупоредиво лепше и неупоредиво функционалније.

[Милослав Самарџић]

1,5 милијарди долара одморе пола века данас је ико 15 милијарди. Има на Интернету табела за рачунање. За 1941. годину множи се са 18.
Другачије речено, коруопција је била огромна. У џеповима партијаша завршавале су бесмислице своте.

[Павле Васиљевић]

Генерал Војислав Томић, некада командант 11. пешадијског пука '?Карађорђе''. Њему је Палошевић био ађутант.

Žena đenerala Voje Tomića bila je tetka rez.poručnika Antonija Ognjanovića, adjutanta komand.Drugog šumadijskog korpusa.
Antonije je kroz rat ponavljao priču o želji da posle rata napiše knjigu o đeneralu Tomiću i njegovom nejasnom kraju.

Знаш ли нешто више о том крају? 
Је ли имао деце?

Имао је ћерку Лилику и сина Драгишу, иначе жена му се звала Ружа.

[Митић]

Његов двор је постао стециште националних радника, књижевника, сликара, трговаца, али и обичних домаћина, сељака. Истовремено је прокрстарио читавy Србију, залазио у куће сељака, интересовао се за њихове тегобе. На војничком плану преузео је Инспекторат целокупне војске, који се старао о наоружању, снабдевању и, уопште, обуци војске. Обилазио је гарнизоне, присустовао војним маневрима и у томе се толико исцрпљивао да се разболео од тада опаке болести трбушног тифуса, која га је замало стала живота.

О ком нашем владару је реч?

[sagus]

Краљ Александар Први Карађорђевић

[Митић]

Краљ Александар Први Карађорђевић

Тако је.

Конкретно, био је регент у то време на које се односи овај цитат.

На сајту Матице српске може се наћи биографија краља Александра у краћим цртама. И та биографија је одлично написана.

Погледати стр. 2-8

https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...je_sbr.pdf

[Бенито]

Ајмо нови трилинг:
Шта повезује српски филм и београдску власт у 19 и почетком 20 века?

Повезује их зграда у Узун-Мирковој улици у Београду, где је скоро један век столовала београдска власт, односно зграда и носи назив Београдска општина.
Сада је ту Архив кинематографији, односно оно што се до пре месец дана звало Музеј југословенске кинотеке.

Друго:
"Сава центар", мост преко реке Саве, део аутопута кроз Београд и "западна капија Београда", односно Кула Генекс, а нешто доцније и хотел Интерконтинентал Београд, направљени су средином 1970-их година.
Која цена је плаћена за ове инфраструктурне објекте који су променили изглед Београда, а посебно Новог Београда?

Видим, нико ни да проба. Дакле, на њету нема информација о овоме. Као што за већину афера из брозизма има врло мало извора или су штеловани према ономе како их је пеглала Дуга.
Дакле, овако:
Када је избила велика афера око извоза нафте и нафтних деривата из земаља ОПЕК, која је изазвана тако што је Арапска лига условила политички Запад да им плаћа већу "рудну ренту", САД је имала кризу у набавци и пласирању нафте у малопродаји.
То није трајало дуго.
У међународним водама налазили су се бродови који су кренули на дестинације, али који тамо нису могли да уђу. Један или више таквих теретних бродова са нафтом били су и у Средоземном мору. Пошто су морали негде пристати, одлучено је да се укотве у луци у Ријеци. Ту је на сцену ступила СИД, односно удба из министарства спољних послова. Одлучено је да нафта буде откупљена, како би се бродови ослободили и могли да се врате. Нафта је купљена по багателној цени.
Умешан је Генекс, који је нафту препродао по вишеструко већим ценама. Покојни Мики Савићевић, један од директора Генекса, три деценије доцније, тврдио је да је Генекс од тог посла зарадио око милијарду и по долара. То је био највећи шпекулативни посао у историји Генекса.
Непуну годину доцније, рађен је аутопут кроз Београд. Требало је повезати аутопут "Братство и јединство", односно Београд-Загреб, са аутопутем Београд-Ниш.
Највећа инвестиција био је, наравно, мост преко Саве. Тадашња "богата" Брозова економија није могла чак ни један мост да финансира, него је тражено од Генекса да то плати, као вид противуслуге за посао са нафтом који не би могао бити обављен без помоћи државе. Генекс је, пристао, али је тражио и добио противуслуге. Тражили су један већи плац поред аутопута и дозволу да праве велику и модерну зграду, односно практично две зграде. У једној је требало да буде седиште компаније Генекс, а у другој станови за запослене у Генексу. То им је одобрено, под условом да све сами финансирају. Зато што им град ништа не помаже, Генекс је тражио велики плац, поред аутопута, уз обалу Саве, на новобеоградској страни, како би направили адекватан хотел за своје пословне партнере. Добили су пола плаца, а затим су купили међународну лиценцу за име "Интерконтинентал" и изградили именовани хотел. На бољем лепшем делу плаца изграђен је конгресни центар "Сава", с тим да је то требало да финансира Генекс.
Углавном, Савићевић је тврдио да је Генекс потрошио сав новац од посла са нафтом како би направио: ауто-пут од Новог Београда до Мостара (даље према Бубањ потоку финансирала је држава), мост на Сави, кулу Генекс, хотел "Интерконтинентал" и део Сава центра.  Дакле, око милијарду и по долара. То би, у данашњем новцу, било око три пута више. Негде око 7 милијарди долара.
На први поглед, јасно је да је све десетоструко преплаћено.
Закључак: Сава центар и нови хотел на месту Интерконтија су у власништву Мишковића. Плаћени су мизерно. Још је добио и плац између, где је изградио седиште компаније.
Под два, ово што се дешава преко пута, у Београду на води, није ништа ново. Све је то иста удбашка школа.
Само што за педесет година млади Срби неће учити како је Београд на води изграђен "време најбољег градоначелника", као што смо ми бомбардовани легендом да је мостарску петљу и Сава центар изградио Бранко Пешић, него се Овај побринуо да покупи све похвале. 
И треће, и сутра ће неки удбашки и цијашки полтрон купити цео Београд на води, попут Мишковића данас.
А Срби ће дебело платити овакве врсте инвестиција, које су могле бити изграђене неупоредиво јефтиније, неупоредиво лепше и неупоредиво функционалније.

И треће питање:
Док је седео у својој канцеларији, на врху палате у чијем се приземљу налазио ресторан "Руски Цар", негде 1939. године, Милош Савчић могао је да види обе реке, Саву и Дунав. Размишљајући, рекао је:"Тамо је будућност Београда и Србије."
У тој истој згради сада се налази седиште Блек Рока за Србију. И њихов шеф је 80 година доцније утврдио где је будућност Србије.
Где је гледао Савчић?
Где је гледао шеф Блек Рока?
Ко је био у праву?

[Милослав Самарџић]

Савчић је гледао на Нови Београд, које је у то време почео да се гради.

[Бенито]

Савчић је гледао на Нови Београд, које је у то време почео да се гради.

Тако је. 
Док овај други, 80 година доцније, гледа на Дрину и Ибар. Далековид човек, па види даље... 

[Бенито]

Нови триптих:
Прво:
У 20-ом веку многе нације као да су се такмичиле у омиљеном европском спорту - 
убијању Срба!
Саставите тачну ранг-листу највећих убица Срба у 20-ом веку, од првог до петог места.