[Митић]

Остаје и треће питање:
У ком историјском периоду се најбрже стизало од Београда до Крагујевца?

Тридесете године прошлог века, Краљевина Југославија.

[Милослав Самарџић]

Остаје и треће питање:
У ком историјском периоду се најбрже стизало од Београда до Крагујевца?

Тридесете године прошлог века, Краљевина Југославија.

Возом? Да.
Или си мислио на авио линију која је тада постојала? Авио такси.

[Митић]

Возом? Да.
Или си мислио на авио линију која је тада постојала? Авио такси.

Да, мислио сам на воз.

Пошто је претходно питање из трилинга било на конту железнице, одмах сам се пребацио на железницу и у овом питању.

[Бенито]

Наравно, у питању је авион. За неколико десетина минута стизало се авионом из Београда, са аеродрома испод Бежанијске косе, до Крагујевца, данас насеље Аеродром. 
Крагујевчани, као и цела Шумадија, можда су и најбрже прихватили аеронаутику од свих наших покрајина. Између два светска рата послу пилота се научило и неколико стотина пилота из Крагујевца и околине. 
Смисао ова три питања у вези пута између Београда и Крагујевца, у периоду од Првог српског устанка до почетка Другог светског рата, био је да се на пластичан и практичан начин покаже колико је Србија напредовала за око 130 година свог државног развоја. Док је била српска држава.
ПС да је то престала да буде после 1945. године, најбољи је доказ да се пут од Београда до Крагујевца, после Другог светског рата, опет драстично одужио. Мало је убрзан изградњом ауто-пута Београд -Ниш, али не драстично, јер тај ауто-пут није био везан са Крагујевцем брзом саобраћајницом.
То је превазиђено не захваљујући памети наших политичара, него скоројевићевством истих, када је у Крагујевац долазио Ањели, газда концерна Фиат, и један од најбогатијих људи Европе. Он је путовао од Торина до Београда авионом непуних сат времена, а за тим је од Сурчина до Крагујевца гулио аутомобилом читавих два и по сата. Због тога је изрибао српске политичаре, све од реда потомке комуниста, па су морали да направе макар саобраћајницу од ауто-пута, од Баточине до Крагујевца. Тек почетком треће деценије 21 века, Крагујевац је поново почео да добија аеродром. Када ће то бити аеродром у пуном обиму показаће време. 
По примеру саобраћаја од Београда до Крагујевца, тек овако сагледаном, Срби треба да схватају своју историју. На жалост, државни историчари им ту историју увек доносе на парче, додворавајући се комунистима који одавно леже у гробљу. Или су, можда, још увек међу нама.

[Бенито]

Прво:
Када и где је основана Комунистичка партија Југославије?

[Тодоровић]

Прво:
Када и где је основана Комунистичка партија Југославије?

Основана 1919. у Београду.

[Митић]

Прво:
Када и где је основана Комунистичка партија Југославије?

У Москви почетком новембра 1918. године на ванредној седници Југословенске групе при РКП (б) донета је одлука да се формира Комунистичка партија (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца. 

Извор: Бранислав Глигоријевић, "Коминтерна, југословенско и српско питање", ИСИ, Београд 1992, стр. 30

Напомена: РКП (б) - Руска комунистичка партија (бољшевика)

[Бенито]

Прво:
Када и где је основана Комунистичка партија Југославије?

У Москви почетком новембра 1918. године на ванредној седници Југословенске групе при РКП (б) донета је одлука да се формира Комунистичка партија (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца. 

Извор: Бранислав Глигоријевић, "Коминтерна, југословенско и српско питање", ИСИ, Београд 1992, стр. 30

Напомена: РКП (б) - Руска комунистичка партија (бољшевика)

Управо тако.
Само што је Глигоријевићу био извор дуго скривани Архив Коминтерне, који је постао доступан тек после доласка Горбачова на власт.

[Бенито]

Друго:
Како је то пре оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, настала прва политичка партија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца? И откуд је баш та прва партија, која је настала пре саме државе, имала у својој основи растурање исте те државе?
Шалим се, ово су питања на која су одговори подразумевајући или неухватљиви.

[Бенито]

Друго:
Ко је, изузимајући вође бољшевика у Русији, био оснивач Комунистичке партије Срба, Хрвата и Словенаца?

[Митић]

Друго:
Ко је, изузимајући вође бољшевика у Русији, био оснивач Комунистичке партије Срба, Хрвата и Словенаца?

Могу да одговорим док ми је књига још увек при руци.

Вукашин Марковић, Лаза Вукичевић, Иван Матузовић, Никола Ковачевић, Владимир Ћопић и други.

[Бенито]

Друго:
Ко је, изузимајући вође бољшевика у Русији, био оснивач Комунистичке партије Срба, Хрвата и Словенаца?

Могу да одговорим док ми је књига још увек при руци.

Вукашин Марковић, Лаза Вукичевић, Иван Матузовић, Никола Ковачевић, Владимир Ћопић и други.

Тачно.
Али, кључно име је: Владимир Ћопић.
Он је идеолог прве КПСХС!

[Бенито]

Треће питање:
Да ли је Владимир Ћопић, пре него што је основао КПСХС, у Москви, новембра 1918. године, пре оснивања уопште државе Срба, Хрвата и Словенаца,
био члан неке политичке партије?

[Митић]

Треће питање:
Да ли је Владимир Ћопић, пре него што је основао КПСХС, у Москви, новембра 1918. године, пре оснивања уопште државе Срба, Хрвата и Словенаца,
био члан неке политичке партије?

Чини ми се да је био франковац, јер је издавао или радио у једном франковачком листу.