[Бенито]

На чији састанак мислиш?

На састанак Владе који је помињао Слободан Јовановић.

Мислиш ли на састанак Владе у склоништу у Малом Зворнику или на неки пре тога?

[Митић]

На чији састанак мислиш?

На састанак Владе који је помињао Слободан Јовановић.

Мислиш ли на састанак Владе у склоништу у Малом Зворнику или на неки пре тога?

На састанак који је био планиран за 6. април преподне.

Тај састанак од 6. априла су планирали 5. априла увече, али нису могли да га одрже, јер је почело бомбардовање Београда.

Већ смо раније поменули, о томе је писао Слободан Јовановић:

КОНФЕРЕНЦИЈА ОД 5. АПРИЛА

Симовић је говорио да не можемо пустити да Немци уђу у Солун

Симовић је, по жељи Нинчићевој, сазвао 5. априла предвече једну конференцију на којој су, поред њега и Нинчића, били још Мачек, Јовановић, Трифуновић, Грол, Јевтић и Куловец (побројани по сећању). Нинчић је први узео реч и рекао да, ако желимо избећи немачки напад у најкраћем року, морамо ступити у везу с немачком владом. Он је био готов отићи лично код Хитлера, али морао је претходно знати на којој би основи имао да води с њиме разговоре.

Иако је дискусија трајала врло дуго, она то вече није била завршена, него је остало да се одлука донесе сутрадан пре подне, на једном новом састанку, до кога, услед немачког напада на Београд, није уопште дошло. У дискусији од 5. априла учествовали су сви осим Јевтића и Јовановића, који су требали дати своје мишљење сутрадан.

https://velikeprice.com/istorija/neresen...goslavije/

[Милослав Самарџић]

Да, али како се звао Стефан Дечански?

Урош III

Па није, и Урош се додавало сваком владару.

[пек.]

Можда је имао још неко име али нисам чуо да је негде записано.

[Бенито]

На чији састанак мислиш?

На састанак Владе који је помињао Слободан Јовановић.

Мислиш ли на састанак Владе у склоништу у Малом Зворнику или на неки пре тога?

На састанак који је био планиран за 6. април преподне.

Тај састанак од 6. априла су планирали 5. априла увече, али нису могли да га одрже, јер је почело бомбардовање Београда.

Већ смо раније поменули, о томе је писао Слободан Јовановић:

КОНФЕРЕНЦИЈА ОД 5. АПРИЛА

Симовић је говорио да не можемо пустити да Немци уђу у Солун

Симовић је, по жељи Нинчићевој, сазвао 5. априла предвече једну конференцију на којој су, поред њега и Нинчића, били још Мачек, Јовановић, Трифуновић, Грол, Јевтић и Куловец (побројани по сећању). Нинчић је први узео реч и рекао да, ако желимо избећи немачки напад у најкраћем року, морамо ступити у везу с немачком владом. Он је био готов отићи лично код Хитлера, али морао је претходно знати на којој би основи имао да води с њиме разговоре.

Иако је дискусија трајала врло дуго, она то вече није била завршена, него је остало да се одлука донесе сутрадан пре подне, на једном новом састанку, до кога, услед немачког напада на Београд, није уопште дошло. У дискусији од 5. априла учествовали су сви осим Јевтића и Јовановића, који су требали дати своје мишљење сутрадан.

https://velikeprice.com/istorija/neresen...goslavije/

Дошло је до састанка 6. априла, у преподневним часовима. Зато Те и питам.
Знаш ли где се састанак одржао?

[Митић]

Дошло је до састанка 6. априла, у преподневним часовима. Зато Те и питам.
Знаш ли где се састанак одржао?

Не бих знао где су се састали преподне. Али како читам Драгишу Н. Ристића, сигурно су се састали Влада и Врховна команда да се договоре о евакуацији.

Чланови Владе су отишли у Ужице, а ђенерал Симовић је, са члановима Врховне команде, стигао у Ковиљачу. Али то се све десило касније у току дана 6. априла.

[Бенито]

Дошло је до састанка 6. априла, у преподневним часовима. Зато Те и питам.
Знаш ли где се састанак одржао?

Не бих знао где су се састали преподне. Али како читам Драгишу Н. Ристића, сигурно су се састали Влада и Врховна команда да се договоре о евакуацији.

Чланови Владе су отишли у Ужице, а ђенерал Симовић је, са члановима Врховне команде, стигао у Ковиљачу. Али то се све десило касније у току дана 6. априла.

Састали су се у "атомском" бункеру у дворишту у оквиру једне куће. Чија је то кућа била и ко је саградио "атомски" бункер, који је и направљен с намером да буде безбедно склониште управо од авионског бомбардовања?

[Митић]

Састали су се у "атомском" бункеру у дворишту у оквиру једне куће. Чија је то кућа била и ко је саградио "атомски" бункер, који је и направљен с намером да буде безбедно склониште управо од авионског бомбардовања?

Стварно не знам чија је кућа.

[Бенито]

Састали су се у "атомском" бункеру у дворишту у оквиру једне куће. Чија је то кућа била и ко је саградио "атомски" бункер, који је и направљен с намером да буде безбедно склониште управо од авионског бомбардовања?

Стварно не знам чија је кућа.

То је кућа грађевинског инжењера Александра Ацовића, на адреси Румунска број 15. Александар Ацовић имао је дипломе и са универзитета у Београду и са универзитета у Берлину. Плац је купио по пола са својим тастом Савчићем, иначе некадашњим градоначелником Београда и најбогатијим Србином. Плац су поделили на два плаца. Савчић је изградио скромнију кућу. 
Ацовић је пројектовао сам своју кућу, практично вилу. Али, пошто је Аца Ацовић био један од ретких Срба који је био убеђен да ће доћи до Другог светског рата, он је сам пројектовао и изградио право "атомско склониште", јер је претпостављао да ће авијација, односно бомбардери имати велику улогу у новом великом рату. Када је он зидао "атомско склониште", народ се смејао Ацовићу:"Полудео Аца сасвим!" Док није завршио склониште, није почео изградњу виле. Вила је подземним тунелима, у цик-цак систему, са преградама и неколико металних врата, повезана са кућом. Склониште је имало своје напајање водом. Наравно, то је све тако направио да не би дошло до повређивања људи у склоништу уколико буде бомбама разорена кућа.
У том склоништу је Симовић окупио владу, после првог бомбардовања, 6. априла и седница је одржана током другог таласа бомбардовања. 
Могуће је, односно вероватно да нису сви чланови владе били присутни, па због тога нисте пронашли у сећањима.

[Monarhist]

Апоропо Александра, његов унук је арх. Драгомир Ацовић, доскорашњи председник Крунског савета.

[Бенито]

Апоропо Александра, његов унук је арх. Драгомир Ацовић, доскорашњи председник Крунског савета.

Није му унук, него синовац. Син његовог најмлађег брата.

[Monarhist]

Апоропо Александра, његов унук је арх. Драгомир Ацовић, доскорашњи председник Крунског савета.

Није му унук, него синовац. Син његовог најмлађег брата.

Хвала на исправци

[Бенито]

Хајде, кад си га већ поменуо, нека друго питање буде везано за Драгомира Ацовића, познатог београдског архитекту и највећег живог српског хералдичара.
Како су повезане судбине Драгомир Ацовић и куће у Румунској 15?

[Monarhist]

Хајде, кад си га већ поменуо, нека друго питање буде везано за Драгомира Ацовића, познатог београдског архитекту и највећег живог српског хералдичара.
Како су повезане судбине Драгомир Ацовић и куће у Румунској 15?

У њој је рођен Драгомир, тј. у подруму за време окупације. Касније су их Немци истерали из куће, а после рата уместо да им кућа буде враћена - комунисти су потврдили одлуку немачкога окупатора и присвојили је себи.

Ако сте на то мислили.