Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

За време комуниста цркве су тако зидане држава сигурно није помагала.
Одговори

Могу да поставим овај клип у коме Урош Ђурић каже шта су Срби радили и градили док српске државе није било.

Човек је све лепо објаснио

https://bizlife.rs/izjava-dana-3-uros-dj...ja-srbija/
Одговори

(07-05-2025, 05:30 AM)пек. Пише:  За време комуниста цркве су тако зидане држава сигурно није помагала.

Да, доста имиграната је тако и правило цркве, домове културе и сличне грађевине по свету. У самој земљи вероватно је имало примера да су људи нешто направили, кришом. Ако неко зна нек наведе те грађевине.
Одговори

Али осим цркава и манастира, шта је са осталим установама, школама, болницама, банкама?
Кад је прва приватна болница/банка направљена у Србији?
Одговори

(07-05-2025, 04:19 PM)Коле Којот Пише:  Али осим цркава и манастира, шта је са осталим установама, школама, болницама, банкама?
Кад је прва приватна болница/банка направљена у Србији?

Свети Сава је основао прву болницу у Србији.
Али не можеш да постављаш питања за која само ти знаш тачан одговор (према твојим критеријумима). Није тако овај квиз замишљен.
Одговори

Само онај ко је поставио питање, аминује да ли је одговор тачан.
Ово стоји у правилима овог квиза на првој страници.

Свети Сава се може сматрати (али био је део власти), али ајде нешто из новије историје, сигурно има таквих примера.
Шта је са нашом средњом класом, сигурно је нешто могла да уради без утицаја државе?
Одговори

(07-05-2025, 05:58 PM)Коле Којот Пише:  Само онај ко је поставио питање, аминује да ли је одговор тачан.
Ово стоји у правилима овог квиза на првој страници.

Свети Сава се може сматрати (али био је део власти), али ајде нешто из новије историје, сигурно има таквих примера.
Шта је са нашом средњом класом, сигурно је нешто могла да уради без утицаја државе?
Морам да Вам поновим, пошто ме очигледно нисте разумели, потребно је познавати историју да би се данашње идеолошке поставке уметале у прошлост.
Другим речима, што се тиче просвете, она је била до Првог српског устанка, па чак се може рећи и до 1820. година, на подручју Србије, па и шире, на простору где је некад постојала средњевековна Србија, српска црква, односно најчешће манастири су организовали просвету. 
После 1820-их година, просвета почиње да прелази под државни кишобран, све више, а на крају и потпуно. Са друге стране, по свим Законима просвете и црквених дела у 19-ом веку, а колико се сећам било их је три или четири, држава није зидала зграде школа. То је била обавеза срезова, општина (данас су то месне заједнице), или вароши, које су то некада решавали добровољним прилозима, некад кулуком или добровољним радом, а некад и посебним окружним разрезима.
Пошто су се мењала правила о обавезном изгледу зграда школа, те грађевине су повећаване, уређиване или прављене нове. 
То исто важи за болнице. 
Тако да је јако тешко разврстати шта је народ градио самоиницијативно, а шта је држава или локална самоуправа наредила, или комбиновано.
Развој српских установа и српске државе ишао је упоредо и тако се градило. То је суштина, а бојим се да ту суштину Ви не схватате.
Одговори

Далеко од тога да сам хтео да умећем било какве идеолошке поставке у прошлост, занимају ме чињенице. Зато нам и историја и служи нечему, да научимо нешто из ње да не би поново направили исту грешку. Јасно је мени да тадашњи нарад и учени људи нису имали такве погледе као што данас људи имају.

Занимљиво је да је свима њима, пре Карађорђевог устанка, држава била негативна појава, јер су били окупирани, да би након тог устанка, постали постепено кроз пар генерација тешки државољуби. Други народи су успевали самостално, без своје државе и под разним притиском да учине многе ствари за себе (рецимо европски Јевреји).

Пошто је тешко установити начин финансирања јавних грађевина, онда једне од јавних грађевина за које се поуздано може знати како су и од којих средстава грађене су кафане.
Одговори

(07-05-2025, 10:57 PM)Коле Којот Пише:  Далеко од тога да сам хтео да умећем било какве идеолошке поставке у прошлост, занимају ме чињенице. Зато нам и историја и служи нечему, да научимо нешто из ње да не би поново направили исту грешку. Јасно је мени да тадашњи нарад и учени људи нису имали такве погледе као што данас људи имају.

Занимљиво је да је свима њима, пре Карађорђевог устанка, држава била негативна појава, јер су били окупирани, да би након тог устанка, постали постепено кроз пар генерација тешки државољуби. Други народи су успевали самостално, без своје државе и под разним притиском да учине многе ствари за себе (рецимо европски Јевреји).

Пошто је тешко установити начин финансирања јавних грађевина, онда једне од јавних грађевина за које се поуздано може знати како су и од којих средстава грађене су кафане.
Ето ти сад.
Па, кафане јесу (најчешће) саграђене приватним капиталом, али није кафане могао да отвори ко је хтео, где је хтео и када је хтео, па чак и ако је хтео, имао с чим и имао где. 
Код кнеза Милоша Обреновића, а и доцније дуго, владало је правило да у једном селу не може бити више од једне кафане, а дозволу је морао да изда капетан Капетаније, односно начелник среза доцније.
Дакле, ако се негде држава, прецизније речено режим мешао, биле су ко може да направи и држи кафану.
Тек у 20-ом веку, то је правило укинуто, кафански живот је заживео, и на оно раније се заборавило.

Али, Ви мени нисте одговорили:
Да ли Ви сматрате да ми Срби (или неки други народи) треба да се откачимо државе као оквира у коме треба да се крећемо и да нас "државни" оквир онемогућава у даљем народном развоју?
Да ли је то поставка Ваше тезе?
ПС у једној дефиницији, ако може....
Одговори

Јади, нисам знао да су се Обреновић толико мешали, није ни чудо што их народ и није волео.

Одговорио сам Вам, на претходној страни:
Ако мислимо да будемо морални и да имамо принципе, онда да. Увек прво кренемо од себе и својих проблема да решавамо, а онда заједно можемо да градимо неке односе/заједнице засноване на врлини и интересима. И све на добровољној бази, без икакве отимачине и насиља.

И додајем са државом не може да се преговара на поштен начин, јер је заснована на сили/насиљу. Не треба држава да буде једини начин организовања друштва.
Више о томе да ли нам треба држава: https://www.pogledi.rs/forum/thread-5246...#pid185095
Одговори

(07-05-2025, 11:22 PM)Коле Којот Пише:  Јади, нисам знао да су се Обреновић толико мешали, није ни чудо што их народ и није волео.

Одговорио сам Вам, на претходној страни:
Ако мислимо да будемо морални и да имамо принципе, онда да. Увек прво кренемо од себе и својих проблема да решавамо, а онда заједно можемо да градимо неке односе/заједнице засноване на врлини и интересима. И све на добровољној бази, без икакве отимачине и насиља.

И додајем са државом не може да се преговара на поштен начин, јер је заснована на сили/насиљу. Не треба држава да буде једини начин организовања друштва.
Више о томе да ли нам треба држава: https://www.pogledi.rs/forum/thread-5246...#pid185095
Ок, прочитао сам.
Можете ову расправу наставити на теми коју сте горе поставили, да не затрпавамо ову тему. Можда се и ја горе укључим.

ПС и да не останем дужан одговор на Ваше питање:
Овако из главе први пример за нешто општег добра саграђено у време титоизма, а да су то људи учинили без мешања или дозволе државе, била је, рецимо, једна православна црква у селу Осоница, општина Ивањица. 
Знам и за још понеки сличан случај, али да не погрешим. Значи, и поред забрана и поред државне пресије, било је таквих случајева.
Одговори

(03-05-2025, 04:47 PM)Бенито Пише:  Краљ Александар Обреновић је начелно пристао на Конкордат, зато што је сматрао да ће се тиме Срби римокатолици, који живе у Аустро-Угарској и Османској царевини везати за Краљевину Србију као матицу српског народа и неће бити асимиловани приликом решавања Источног питања. 
То је била званична његова прича.
Знао је да ће, као и у случају његовог оца, против Конкордата бити митрополит Михаило и цео Синод, али разматрао је он начине како да их "сломи".
Зашто је одустао?
Врло једноставно, зато што је пропао главни разлог зашто је он начелно био за Конкордат. А то нису били Срби римокатолици ван Србије. То је био он сам.

Краљ Александар Обреновић ишао је у посету Италији и италијанском краљу Умберту, јер му је пало на памет да избегне аустроугарског цара као проводаџију, због блискости цара Франца Јозефа са његовим оцем Миланом, а Александар је желео да реши питање своје женидбе без мешања оца, који се трпао у сваки детаљ Александрове владавине.
Његова идеја, не мање вијугава од оних потеза које је умео да изведе његов отац, била је да се ожени неком немачком принцезом римокатоличке вере, а да папа Лав 13 дозволи да она пређе у православље, како би се венчали у православној цркви, јер тада српска црква није дозвољавала венчања са иноверним. Заузврат, краљ Александар би потписао Конкордат за територију Краљевине Србије, без обзира да ли ће српска црква бити сагласна са том одлуком. Дакле, једини прави разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат био је из личних разлога, као готово свака одлука оба последња владара из династије Обреновић, који су сваку политичку одлуку везивали и за неку личну корист.
Цео посао је пропао када је италијанска краљица, после краљеве посете Ватикану, примила краља у палати у Риму. Она му је тада дошапнула да се не нада женидби са неком од германских принцеза, било да је римокатолкиња или протестантка, јер постоје "снажни утицаји многих моћних људи да до таквог брака не дође". 
По повратку у Краљевину Србију, краљ Александар Обреновић се срео са митрополитом Михаилом Јовановићем, а на том састанку питање Конкордата није ни поменуо. Нити је то питање икада више помињао. 
Ето, то је главни разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат, а потом ћутке од њега одустао.
За оне који не прате пажљиво овај Квиз српска историја - мали подсетник како се историја враћа као фатаморгана!  Ваистину!
Нови папа Лав 14, а у Србији и даље влада Александар О(вај). 
Очекујемо даљи развој догађаја.....  Тужан
Одговори

Хајде да пређемо на нови трилинг питања:
Прво и најлаганије:
Колико личности је обнашало функцију изабраног председника Србије од избора децембра 1990. године до данас, и која им је била заједничка особина, осим тога што су сви били мушкарци?
Одговори

(09-05-2025, 06:39 PM)Бенито Пише:  Хајде да пређемо на нови трилинг питања:
Прво и најлаганије:
Колико личности је обнашало функцију изабраног председника Србије од избора децембра 1990. године до данас, и која им је била заједничка особина, осим тога што су сви били мушкарци?

 Милошевић, Милутиновић,Тадић, Николић,Овај,сем Томе сви су вајни правници, не знам...
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 14 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним