[Бенито]

Прво:
Шта пише на ратној застави Карађорђевог рата против Османлија?

С вером у Бога и Отечество.

И још?

[Митић]

Прво:
Шта пише на ратној застави Карађорђевог рата против Османлија?

С вером у Бога и Отечество.

И још?

Слобода или смрт.

[Бенито]

Прво:
Шта пише на ратној застави Карађорђевог рата против Османлија?

С вером у Бога и Отечество.

И још?

Слобода или смрт.

Ратна застава Карађорђеве Србије је израђена у Руској империји, и руски Император Александар  I Романов је послао Карађорђу 1806. године.
Та застава је двострано осликана. Али, на обе стране заставе не налазе се идентични мотиви. Са предње стране налази се српски грб са четири оцила, свињском главом и грбом Трибалије, и налази се текст "С вером у Бога и Отечество".
Са задње стране налази се мотив двоглавог орла и на њему се налази још један натпис на руском језику који у преводу значи:
"Руски соко чува Србију"

[Бенито]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

[sagus]

Генерал Јован Васић
Краљ Александар га је сматрао искреним и поузданим доследником. Сматрао се знаком великог поверења и признања Васићу за све што је учинио за државу и народ и прихватио је одговорност са великим поносом и обећао да ће чувати заставу као драгу реликвију.

[sagus]

Коцкање је, како историјски извори тврде, било најзаступљенија друштвена забава у Шапцу 19. века, а средина, препознатљива по кафанама, испуњавала је све услове за то. Још 1822. године у Шапцу имамо кафане новог и средњеевропског типа, 1824. године прве карте доносе се у Шабац и њима се забављају наши грађани.

Који је још коцкарски реквизит донет тј уведен у кафански живот и које године?

[Митић]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

Ђорђе Рош?

[Mekenzi]

Коцкање је, како историјски извори тврде, било најзаступљенија друштвена забава у Шапцу 19. века, а средина, препознатљива по кафанама, испуњавала је све услове за то. Још 1822. године у Шапцу имамо кафане новог и средњеевропског типа, 1824. године прве карте доносе се у Шабац и њима се забављају наши грађани.

Који је још коцкарски реквизит донет тј уведен у кафански живот и које године?

Рулет.

[Бенито]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

Ђорђе Рош?

Tако је, мој Митке.
Види се да неко још  чита књиге у овој земљи.

[sagus]

Коцкање је, како историјски извори тврде, било најзаступљенија друштвена забава у Шапцу 19. века, а средина, препознатљива по кафанама, испуњавала је све услове за то. Још 1822. године у Шапцу имамо кафане новог и средњеевропског типа, 1824. године прве карте доносе се у Шабац и њима се забављају наши грађани.

Који је још коцкарски реквизит донет тј уведен у кафански живот и које године?

Рулет.

Није рулет

[sagus]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

Ђорђе Рош?

Tако је, мој Митке.
Види се да неко још  чита књиге у овој земљи.

Ако може мало више објашњења везано за ово питање и одговор? Хвала

[Митић]

Коцкање је, како историјски извори тврде, било најзаступљенија друштвена забава у Шапцу 19. века, а средина, препознатљива по кафанама, испуњавала је све услове за то. Још 1822. године у Шапцу имамо кафане новог и средњеевропског типа, 1824. године прве карте доносе се у Шабац и њима се забављају наши грађани.

Који је још коцкарски реквизит донет тј уведен у кафански живот и које године?

Рулет.

Није рулет

Да нису домине?

[sagus]

Нису ни домине.

У питању је билијар који је у Шабац дошао 1825. године. И одмах је поред картања постао један од најзагриженијих видова коцкања код становништва.

Да су карта и коцка били омиљена забава, а понекад и лоша навика која је умела да поремети читаве породице, сведочи, између осталог, приповетка „Први пут с оцем на јутрење“ Лазе К. Лазаревића. Чувена је и гостионица на савском пристаништу коју је у овој причи описао приповедач. Велика гостионица налазила се близу реке, у згради шабачке Ћумуркане. Путници, шабачки трговци и извозници били су стални гости ове кафане, која је у исто време била одмаралиште, пословна експозитура, боемско пребивалиште, али и место где су се на лак начин губила и добијала имања, новац и остале ствари од вредности. О „омиљеним“ пороцима Шапчана сведочи и детаљ у вези са рестриктивним мерама Томе Вучића Перишића након Катанске буне, директно усмереним против коцкања.
Цитирам :
„Међутим, много раније, још 1844. године, када је суровошћу савладао Катанску буну у Шапцу, страшан у власти, Тома Вучић Перишић, пред свој одлазак из Шапца, с коња је на раскршћу поручио: „Јесте ли чули ви Шапчани, ја сам с вама доста крпио као вата што се питом крпи, јер што је год зла међу вама, то је са бистрења политике и залудице, а боме и са вашег коцкања. Од сад нека сваки ради свој посао: ко је трговац нека тргује, ко је мајстор нека ради свој занат, а ко је земљодерац, нек сеје своју земљу, а нико да се не карта, јер ко се у томе ухвати, отићи ће на робију, а кафеџији имање узеће се у беглук (државну касу)“

[Митић]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

Ђорђе Рош?

Tако је, мој Митке.
Види се да неко још  чита књиге у овој земљи.

Ако може мало више објашњења везано за ово питање и одговор? Хвала

Постоји биографија Ђорђа Роша у издању Прометеја

https://www.prometej.rs/education_post_t...e-kulture/

https://www.prometej.rs/prodavnica/istor...podin-ros/

И да се не заборави како је Ђорђе Рош обнављао Грачаницу за време Краљевине и касније током немачке окупације је интервенисао код Турнера да се сачува Грачаница, јер су се комунисти и Арнаути решили да је спале.