Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(17-11-2025, 10:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-11-2025, 12:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-11-2025, 07:10 AM)пек. Пише:  Руси речну морнарицу Енглези артиљерију а Французи авијацију.
Мислим да су и Руси имали топове.
Био је и четврти род војске: Санитет. Допуњен Црвеним крстом и разним добровољцима.

Колико је страних држављана, војника и цивила, из ове три државе, било у Србији када је почео напад непријатеља, септембра 1915?

Нигде нисам наишао на овај податак.
Можда нека процена - преко 2.000. Можда 3.000.
Француска авијација се борила до половине новембра 1915, тада је са једног поља крај Призрена одлетела преко Албанији.
Остали су кренули пешке.

Из које државе је било највише страних држављана који су дошли да нам помогну 1915?

Наравно, велике формације нису дошле, мада су се Французи већ било укрцали у воз у Солуну, негде око 1. октобра, али... Колико се сећам, стигла је вест да су Турци масакрирали Енглезе, па је тада све кренуло низбрдо.

Дошло је око 1.000 жена и девојака, санитет, највише из Британије.
Да ли бисмо ми послали 1.000 жена и девојака да лече Енглезе, и то већином од заразне болести?  Blush

И најлакше питање:

Како се звала болничарка која је гледала краља Петра, кад је добио шлог, у Солуну, 1917?
Енглескиња.
Одговори

(18-11-2025, 04:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  И најлакше питање:

Како се звала болничарка која је гледала краља Петра, кад је добио шлог, у Солуну, 1917?
Енглескиња.

Можда Катарина Харлеј.
Одговори

(18-11-2025, 05:00 PM)Митић Пише:  
(18-11-2025, 04:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  И најлакше питање:

Како се звала болничарка која је гледала краља Петра, кад је добио шлог, у Солуну, 1917?
Енглескиња.

Можда Катарина Харлеј.

Звала се Флоренс Смит.
Колико знам, њено име нија записано у нашој историографији. Рекао ми је њен унук, послао је слике и фотокопије докумената. Изгледа да су код нас записане жене које су биле у Србији, дакле њих око 1.000, а не и оне које су лечиле наше људе у Солуну и другде.
Додуше, можда је записана негде међу одликованима, пошто је дпобила три српска одличја.
И једно још лакше питање:
Ко је први четник који је пио кока-колу?  Баја
Одговори

(17-11-2025, 10:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-11-2025, 12:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(15-11-2025, 07:10 AM)пек. Пише:  Руси речну морнарицу Енглези артиљерију а Французи авијацију.
Мислим да су и Руси имали топове.
Био је и четврти род војске: Санитет. Допуњен Црвеним крстом и разним добровољцима.

Колико је страних држављана, војника и цивила, из ове три државе, било у Србији када је почео напад непријатеља, септембра 1915?

Нигде нисам наишао на овај податак.
Можда нека процена - преко 2.000. Можда 3.000.
Француска авијација се борила до половине новембра 1915, тада је са једног поља крај Призрена одлетела преко Албанији.
Остали су кренули пешке.

Из које државе је било највише страних држављана који су дошли да нам помогну 1915?

Наравно, велике формације нису дошле, мада су се Французи већ било укрцали у воз у Солуну, негде око 1. октобра, али... Колико се сећам, стигла је вест да су Турци масакрирали Енглезе, па је тада све кренуло низбрдо.

Богами, овде баш много не знамо.
Ево сад гледам подкаст код Бране, гостује Синиша Павловић, аутор књиге „Незаборављене, Британке у борби за своја права на добробит Србије и савезника (1914–1921)“.
Описује битку 10. ирске дивизије, од 8.000 војника, против 100.000 Бугара, који су покушали да униште једну од колона у повлачењу од Призрена преко Албаније, и то ђачку колону.
Ова ирска дибизија била је састављен од добровољаца, пошто Британија није смела да шаље регуларне трупе.
Први пут чујем да су Британци - Ирци ратовали на Косову 1915, а прочитао сам доста књига.

Шумадинац је већ поставио линк ка овој емисији, а ево и овде:
https://www.youtube.com/watch?v=aYE73fYh8dI

Занимљив је овај коментар, испод видеа:


''О улози Британаца и њиховом односу према нама, најбоље штиво је књига академика Драгољуба Живојиновић "Невољни ратници". Тај однос је био у најмању руку одвратан и њихова званична политика је била непријатељска према Србима колико и Њемачка и Аустријска. Најновија дешавања и однос према нама показују да су они на истој страни фронта. Никада, а поготово не сада, није тренутак да се о Британцима говори позитивно! Зашто сте баш сада ископали ту причу?  Па увијек и у сваком народу има храбрих и христоликих појединаца. Њихови примјери не говоре ништа о политикама и намерама њихових држава!''

Дакле, исти су они који су нас напали и изазвали трагедију и они који су гинули да нас одбране. Тада је погинуло 1.400 Ираца.

Занимљив је и овај коментар:
''nemačka i francuska služba u zadnjih 10, 15 godina kod nas razvila jaku Anglofobiju propagandom u medijima i preko raznih kvaziintelektualaca.''
Одговори

Кајмакчалан

Документарни филм "Кајмакчалан" настао је на основу истраживања и књиге историчара Бојана Пајића "Наши заборављени добровољци".

Прича прати судбину више од 1.500 аустралијских и новозеландских добровољаца, лекара, болничарки и војника који су раме уз раме са српским снагама учествовали у Великом рату у Србији. Филм осветљава историјске чињенице и судбине неколико лекара, медицинских сестара и војника. Њихови потомци путовали су кроз Србију, Грчку и Северну Македонију и обишли места на којима су њихови преци ратовали и где су сачувана сећања на њихову храброст.

Филм прати необичне судбине једне од најпознатијих аустралијских књижевница прве половине двадесетог века Стеле Мајлс Френклин, затим лекарке која је управљала болницом на Острву, Мери Де Герис, али и судбину ћерке познатог сиднејског магната која је возила српски санитет, Оливу Кесло Кинг.

У филму говоре аутор књиге Бојан Пајић, али и други еминентни аустралијски и српски историчари који се баве Првим светским ратом и потомци ветерана. У филму као раритет дати и одломци из дневника и писама хероја који су дошли у Србију.

Режија: Борис Трбић, Драган Гавриловић
Сценарио: Борис Трбић, Бојан Пајић
Продуцент: Борис Трбић
Извршни продуцент: Бојан Пајић
Продуцентска кућа: Australians with Serbs Association Inc

https://www.rts.rs/tv/rts1/5822974/kajmakcalan.html
Одговори

У једном месту у Србији, након завршетка Првог светског рата, главна улица добила је име по једној Британки — само дан након њене смрти. О којој је личности реч?
Одговори

(19-11-2025, 05:58 PM)Сокољанин Пише:  У једном месту у Србији, након завршетка Првог светског рата, главна улица добила је име по једној Британки — само дан након њене смрти. О којој је личности реч?

Да није Бајина Башта у питању кад се ради о месту где је улица добила име?
Одговори

(20-11-2025, 05:38 PM)Митић Пише:  
(19-11-2025, 05:58 PM)Сокољанин Пише:  У једном месту у Србији, након завршетка Првог светског рата, главна улица добила је име по једној Британки — само дан након њене смрти. О којој је личности реч?

Да није Бајина Башта у питању кад се ради о месту где је улица добила име?

Тако је Митке! Сад је већ лако дати одговор...
Одговори

(18-11-2025, 06:54 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(18-11-2025, 05:00 PM)Митић Пише:  
(18-11-2025, 04:04 PM)Милослав Самарџић Пише:  И најлакше питање:

Како се звала болничарка која је гледала краља Петра, кад је добио шлог, у Солуну, 1917?
Енглескиња.

Можда Катарина Харлеј.

Звала се Флоренс Смит.
Колико знам, њено име нија записано у нашој историографији. Рекао ми је њен унук, послао је слике и фотокопије докумената. Изгледа да су код нас записане жене које су биле у Србији, дакле њих око 1.000, а не и оне које су лечиле наше људе у Солуну и другде.
Додуше, можда је записана негде међу одликованима, пошто је дпобила три српска одличја.
И једно још лакше питање:
Ко је први четник који је пио кока-колу?  Баја

Према ономе што је остало записано: Потпуковник Бора Тодоровић, марта 1944. у Вашингтону, где га је Дража послао.
Одговори

(20-11-2025, 06:28 PM)Сокољанин Пише:  
(20-11-2025, 05:38 PM)Митић Пише:  
(19-11-2025, 05:58 PM)Сокољанин Пише:  У једном месту у Србији, након завршетка Првог светског рата, главна улица добила је име по једној Британки — само дан након њене смрти. О којој је личности реч?

Да није Бајина Башта у питању кад се ради о месту где је улица добила име?

Тако је Митке! Сад је већ лако дати одговор...

Евелин Хаверсфилд.

Или ако постоји још нека британска болничарка - доброчинитељка.
Одговори

(20-11-2025, 08:02 PM)Митић Пише:  
(20-11-2025, 06:28 PM)Сокољанин Пише:  
(20-11-2025, 05:38 PM)Митић Пише:  
(19-11-2025, 05:58 PM)Сокољанин Пише:  У једном месту у Србији, након завршетка Првог светског рата, главна улица добила је име по једној Британки — само дан након њене смрти. О којој је личности реч?

Да није Бајина Башта у питању кад се ради о месту где је улица добила име?

Тако је Митке! Сад је већ лако дати одговор...

Евелин Хаверсфилд.

Или ако постоји још нека британска болничарка - доброчинитељка.

Тачан одговор. Евелина је преминула 21. марта 1920. године, а већ наредног дана општински одбор је, у знак признања, донео одлуку да главна улица понесе њено име. Посебно је занимљиво што је ова племенита жена, уз благослов владике Николаја Велимировића, сахрањена у порти цркве Светог Пророка Илије — што представља редак пример да је једна особа која није припадала Српској православној цркви сахрањена унутар црквеног дворишта.
Одговори

Има ли примера, у историји Европе, да је после општег укидања феудалног и увођења капиталистичког система, негде враћен феудализам?
Одговори

...Посебно је занимљиво што је ова племенита жена, уз благослов владике Николаја Велимировића, сахрањена у порти цркве Светог Пророка Илије — што представља редак пример да је једна особа која није припадала Српској православној цркви сахрањена унутар црквеног дворишта.

И Вук Караџић, који је био католик, је сахрањен у порти Саборне цркве у Београду.  Тужан
Одговори

(25-11-2025, 12:25 PM)Monarhist Пише:  Има ли примера, у историји Европе, да је после општег укидања феудалног и увођења капиталистичког система, негде враћен феудализам?

Енглеска
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним