[Милослав Самарџић]

Ново на Јутјуб каналу Погледи:
КО ЈЕ СТВОРИО ЈУГОСЛАВИЈУ?
Зашто се оптужују краљ Александар, Пашић и други Срби, када они са тим нису имали везе - то јест, када су повлачили најбоље могуће потезе?

[Mekenzi]

Ново на Јутјуб каналу Погледи:
КО ЈЕ СТВОРИО ЈУГОСЛАВИЈУ?
Зашто се оптужују краљ Александар, Пашић и други Срби, када они са тим нису имали везе - то јест, када су повлачили најбоље могуће потезе?

Погледали смо овај документарни филм од госн. Самарџића.

Лепо и уљудно романтизовање и приијатељска заштита и лобирање за Карађорђевиће да они нису криви за Шугославију, већ Русија која се "повукла".

Госн. Самарџићу, Русија се никада, никада није повлачила. Ви ко онај Симићевић и њему криви Руси за пропаст првог устанка а не Карађорђе.

Русија се никада није повлачила, већ када је била нападнута изнутра и када је била угрожена она је морала да се брани и одбрани, и никада није напустила Србију, изузев када је нападнута изнутра, као што су јој подметнули октобарску револуцију.

Друго, врло важно спомињете Британце, као непријатеље који су јачали Хрватску и Бугарску на уштб Србије..

Слажемо се. Међутим, исти ти британци су обожавали Карађорђевиће да су се ови окумили са њима, причају њихов језик, служили војску у Британској армији, добијали чинове... 

Карађорђевићи се и дан данас воде као југословенска династија. Они колико год ви њих "ма нису они, где би они...." јесу  родоначелници Шугославије.

Од настанка Шугославије код Карађорђевића је све било Шугославија све. 

Тако и Краљевска српска Војска није се тако звало него шугословенска војска у отаџбини....Какав ужас!

 Ратујеш против непријатеља и војске чија је територија у твом краљевском саставу и ти се зовеш Шугословенска војска.

Уместо да смо се звали Краљевина или Велика Царевина Србије, ми смо нишком декларацијом добили Шугославију са шугословенским земљама.

И да Вам кажем нешто, Британци, Руси, и остали су најјмање криви, а кривци за Шугославију су искључиво и једино Карађоревићи.

Карађорђевићи су прозападно британско шугословенска династија и они су британско и прозападно орјентисани и дан данас. Никада нису били против Британије али итекако јесу против Русије, и онда кажу као 90-их "Русија се повукла" "Русија издала Србију" итд итд, ноторне лажи које служе за кафану и тако то....

Да су Карађорђевићи били јаки, и српско патриотски набријани и настројени и чврсти шугославије никада неби било, никада.НИКАДА!

Карађорђевићи никада, никада нису рекли њет шугославији! Никада! Увек су били уз њу.

Они су госн Самарџићу са радиа из Британије поручивали четницима да се предају комунистима.

Кад погледате ту Династију и њихове владаре од Карађорђа на овамо поготово од Краља Петра сви до једног су били Шугословени, Краљеви СХС и Краљеви Шугославије.

Одемо ли на Обреновиће, видећемо једно, СВИ, СВИ, СВИ ОБРЕНОВИЋИ СУ БИЛИ КНЕЖЕВИ ИЛИ КРАЉЕВИ СРБИЈЕ. НИТИ ЈЕДАН ИЗ ОБРЕНОВИЋА НИЈЕ БИО КРАЉ ШУГОСЛАВИЈЕ ИЛИ ЈОШ ГОРЕ СРБА-HRVATA-СЛОВЕНАЦА КАО КОД КАРАЂОРЂЕВИЋА! НИТИ ЈЕДАН!

Мало мање романтизовања и лобирања, а више историјских чињеница.

[Милослав Самарџић]

А коју си оспорио?

Мало мање романтизовања и лобирања, а више историјских чињеница.

[Mekenzi]

А коју си оспорио?

Мало мање романтизовања и лобирања, а више историјских чињеница.

Само две:

1. Ви тврдите да Карађорђевићи нису родоначелници Шугославије, већ Британци. Нетачно.

Карађорђевићи су створили Шугославију. Сви њихови од Краља Петра су били Краљеви Југославије или СХС и те трулих заједница.

Да није било Карађорђевића неби било ни Шугославије.

Код Обреновића су сви били Краљеви или Кнезови Србије нити један неке труле компромисне заједнице.

Карађорђевићи су били меки, слаби, подложни британским утицајима. Карађорђи кад год загусти они нису правовремено, чврсто и храбро реаговали већ мекано и млако и повлачили се. Причам о Карађорђевићима који су били крунусани као Краљеви.

Е, сад, што је то лепо што имамо престолонаследника, Принца и њихову Династију и што шетају по црвеном тепиху и миру то је фини романтизам.


Реално, Искрено,   Карађорђевићи се нису показали у одбрани српских националних интереса.

2. Рекли сте да се Русија повукла. Нетачно.

Руси се нису повукли. Јевреји и ови данашњи непријатељи Русије су им убили Царску породицу и и због те "oktobarske revolucije" они си били приморани да се бране, и нису се повукли и оставили Србију на изволте Британцима.

[Шумадинац]

А коју си оспорио?

Мало мање романтизовања и лобирања, а више историјских чињеница.

Само две:

1. Ви тврдите да Карађорђевићи нису родоначелници Шугославије, већ Британци. Нетачно.

Карађорђевићи су створили Шугославију. Сви њихови од Краља Петра су били Краљеви Југославије или СХС и те трулих заједница.

Да није било Карађорђевића неби било ни Шугославије.

Код Обреновића су сви били Краљеви или Кнезови Србије нити један неке труле компромисне заједнице.

Карађорђевићи су били меки, слаби, подложни британским утицајима. Карађорђи кад год загусти они нису правовремено, чврсто и храбро реаговали већ мекано и млако и повлачили се. Причам о Карађорђевићима који су били крунусани као Краљеви.

Е, сад, што је то лепо што имамо престолонаследника, Принца и њихову Династију и што шетају по црвеном тепиху и миру то је фини романтизам.


Реално, Искрено,   Карађорђевићи се нису показали у одбрани српских националних интереса.

2. Рекли сте да се Русија повукла. Нетачно.

Руси се нису повукли. Јевреји и ови данашњи непријатељи Русије су им убили Царску породицу и и због те "oktobarske revolucije" они си били приморани да се бране, и нису се повукли и оставили Србију на изволте Британцима.

Читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане. А у тим си књигама мог'о да прочиташ да је Југославија била изнуђено решење великих сила, пре свега САД, Француске и Британије. Тј. била је неминовност. У супротном, остали бисмо без свих српских територија северно од Саве и Дунава и западно од Дрине. То је био једини начин да се Срби из бивше Аустроугарске нађу у истој држави са Србијом. Даклем, Француска, Британија и САД су спречиле стварење велике Србије, тј. нису хтели да чују за проширену Србију. Они су тражили бедем против Аустрије и Немачке, што је краља Александра и српску Владу приморало на уједињење са Хрватима и Словенцима. Краљ је чак покушао преко Николе Пашића да издејствује чисте српске границе пре уједињења, али су те велике силе то онемогућиле. Сам Краљ Александар је говорио: "Шта бих ја рекао оним Србима који би остали с друге стране границе?"

А што се тиче Обреновића требао би да знаш да је Кнез Михаило Обреновић заступао југословенску идеју. А био је и у савезу са Хрватском народном странком тј. са Штросмајером.

[Милослав Самарџић]

А коју си оспорио?

Мало мање романтизовања и лобирања, а више историјских чињеница.

Само две:

1. Ви тврдите да Карађорђевићи нису родоначелници Шугославије, већ Британци. Нетачно.

Карађорђевићи су створили Шугославију. Сви њихови од Краља Петра су били Краљеви Југославије или СХС и те трулих заједница.

Да није било Карађорђевића неби било ни Шугославије.

Код Обреновића су сви били Краљеви или Кнезови Србије нити један неке труле компромисне заједнице.

Карађорђевићи су били меки, слаби, подложни британским утицајима. Карађорђи кад год загусти они нису правовремено, чврсто и храбро реаговали већ мекано и млако и повлачили се. Причам о Карађорђевићима који су били крунусани као Краљеви.

Е, сад, што је то лепо што имамо престолонаследника, Принца и њихову Династију и што шетају по црвеном тепиху и миру то је фини романтизам.


Реално, Искрено,   Карађорђевићи се нису показали у одбрани српских националних интереса.

2. Рекли сте да се Русија повукла. Нетачно.

Руси се нису повукли. Јевреји и ови данашњи непријатељи Русије су им убили Царску породицу и и због те "oktobarske revolucije" они си били приморани да се бране, и нису се повукли и оставили Србију на изволте Британцима.

Не иде то тако: тачно-нетачно. Није ово ЦК КПЈ. Него мора да се образложи. На пример, тврдим да је из састава велике четворке Америка заменила Русију. Ти тврдиш супротно. Али недостају ти докази.

[Митић]

Вудро Вилсон и реинтерпретација Источне Европе
Лари Волф

Лари Волф је престижни професор европске историје на Универзитету у Њујорку, извршни директор Института Ремарк на Универзитету у Њујорку и кодиректор Универзитета у Фиренци на Универзитету у Њујорку.

Јануар 2020, 304 стране

„Ви сте хранитељ земље без поглавице“, написао је познати пољски пијаниста и национални вођа Игнаци Јан Падеревски америчком председнику Вудроу Вилсону у октобру 1917. године, шест месеци након што су Сједињене Државе ушле у Први светски рат.1 У августу 1918. Томаш Гариг Масарик, који ће ускоро постати први председник Чехословачке, написао је Вилсону: „Ваше име, господине председниче, као што сте несумњиво прочитали, отворено се узвикује на улицама Прага – наша нација ће заувек бити захвална вама и народу Сједињених Држава.“2 Било би тешко преценити или ентузијазам за Вудроуа Вилсона у Источној Европи током и после Првог светског рата или његов огроман утицај на политичку трансформацију оличену у мировном споразуму у Версају, који је Источној Европи дао њен облик двадесетог века на мапи као систем испреплетених националних држава. Ни Чехословачка ни Југославија данас не постоје, али су преживеле под променљивим политичким режимима током двадесетог века, од краја Првог светског рата до краја Хладног рата, распадајући се тек деведесетих година 20. века. Они су настали значајним делом захваљујући Вилсоновом залагању, током реконституције Пољске на мапи Европе – након више од једног века геополитичког непостојања након поделе земље у осамнаестом веку од стране Русије, Пруске и Аустрије – пронашли су своју најснажнију политичку потврду у Вилсоновом говору од четрнаест тачака из јануара 1918. године, који је, у тринаестој тачки, позвао на стварање независне пољске државе „територија насељених несумњиво пољским становништвом“.

Версајски споразум у Европи, обликован Вилсоновом посвећеношћу корелацији националности и суверенитета, био је пун мана (попут немогућности примене речи „неспорно“) које су постајале све очигледније већ током међуратних година, посебно када је био мета нацистичке Немачке 1930-их. Па ипак, Вилсонов утицај на модерно политичко структурирање Источне Европе био је можда његово најтрајније међународно наслеђе. Чак је и Стаљин, иако је апсорбовао балтичке државе Литванију, Летонију и Естонију, дозволио да Вилсонове творевине Југославије и Чехословачке наставе да постоје, тако да је Источна Европа из времена Хладног рата, од Бугарске до Пољске, у великој мери личила на међуратну Источну Европу како је изгледала на мапи, иако са веома различитим политичким режимима. Из тог разлога је запањујуће да, док је скоро сваки аспект Вилсоновог политичког и међународног наслеђа последњих година дошао на ред за академску ревизију, његова политика према Источној Европи остала је релативно неразматрана током протеклих пола века. Ово је још изненађујуће због чињенице да је сама Источна Европа прошла кроз огромне трансформације током последње генерације, од краја Хладног рата, што указује на важност критичког преиспитивања историјске контингентности граница двадесетог века.

https://www.sup.org/books/history/woodro...troduction

На Париској мировној конференцији 1919. године, где су се победничке савезничке силе састале да ревидирају мапу Европе након Првог светског рата, утицај председника Вудроа Вилсона на преуређивање граница био је огроман. Али управо је његов утицај на модерно политичко структурирање Источне Европе можда био њено најтрајније међународно наслеђе: ни Чехословачка ни Југославија данас не постоје, али њихово геополитичко присуство је опстало током двадесетог века, од краја Првог светског рата до краја Хладног рата. Оне су створене великим делом захваљујући Вилсоновом залагању, а посебно његовом говору од четрнаест тачака из јануара 1918. године, који се у великој мери заснивао на концепту националног самоопредељења.

https://www.sup.org/books/history/woodro...ern-europe

[Коле Којот]

Овде није поента ко је створио краљевину СХС/Југославију, већ зашто је она прихваћена касније након 1918. године, као идеја. Ако нису могли да се одбране од одлука великих сила на Версају, шта је спречавало краља и српске политичаре да направе српску државу касније, рецимо од 1925. године, када се већ ситуација смирила у Европи? На крају крајева, то је унутрашње уређење државе. Ако је земља тада били суверена и на страни победника, зашто би се савезници мешали у те ствари?
Је ли зато што нису смели да ураде било шта а да не питају велике силе или зато што им се допала идеја Југословенства?
На крају, испоставиће се да је идеја Југословенства највише коштала Србе, јер остале народе, та идеја није толико занимала 1941. године, а вала ни касније.

[Митић]

И та 1925. година је незгодна, јер су тада били постигнути споразуми из Локарна којим је требало да се нормализује ситуација у Европи, а велико питање је колико је уопште нормализована ситуација и колико су уопште ти споразуми били повољни по Краљевину СХС, иако она није била потписница.

Негде сам такође читао да је у периоду између 1924. и 1926. године покушано зближавање Краљевине СХС и Мађарске.

Плус, вођени су преговори са Италијом до јануара 1924. године кад је потписан Римски уговор. https://istorija20veka.rs/wp-content/upl...81-298.pdf

Мислим да ситуација на европском тлу није била повољна ни 1925. године, али треба урадити свеобухватну анализу.

[Коле Којот]

Не морате буквално гледати ту годину, рекао сам рецимо, може бити и раније и касније, свеједно је.
Поента је да ли су краљ и српски политичари (власт) били суверени или су васпитавани да слушају савезнике?
Ако су одбили Германски ултиматум 1914. године, зашто су прихватили Версајски диктат (стварање СХС/Југославије) који су савезници наметнули ако су они били против идеје Југословенства, већ за српску државу? Могли су да се играју диполоматије, једно обећају савезницима, а у стварности раде на пољу стварања српске државе.
Наравно ово питање није битно у случају да су били за идеју Југословенства, то је онда нешто друго.

[Митић]

Најбоље да се види шта је написао Бранислав Глигоријевић у својој тротомној монографији о Краљу Александру.

Али опет може да се нађе нешто укратко у сажетој биографији Краља Александра у издању Матице српске.

Била је борба за Србе у Хрватској, да они остану заједно са Србијанцима. Краљ је видео два решења: ампутацију Хрвата или укидање устава. И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово.

На крају се одлучио за лични режим, јер није прихватао нити Мачекову Хрватску нити да Срби у Хрватској остану ван матице Србије.

[Mekenzi]

Mи мислимо да је Карађорђевићима годила Шугославија. Лепше је бити Краљ Шугославије него краљ Србије као Обреновићи што су били.

Шта би било, када би било...


Оно што су требали, и што ће нас касније коштат јако пуно и јако скупо губитком комплет западне границе, јесу да су се одрекли усташких територија и да су жртвовали део народа и да се направи Велика Краљевина Србија у њеним признатим границама и у границама у којима се признаје 100% српски краљ.

Да су то урадили, Србија би била своја на своме и била би то Велика Царска Србија са великим територијима.

Међутим Карађорђевићи су били јако неодлучни, несигурни, слабашни и то су многи користили и где је било пуно превирања у земљи, политичких сукоба, преврата, део војске је увек отказивао послушност, политичка нестабилност, насилни протести на улицама, губитка утицаја над неки деловима Краљевине, губитка владавине над Бановином Хрватском, Утицај спољног фактора, утицај западних сила, после 1918 године, моћ победничке српске војске је слабила као и утицај Карађорђевића.

По мени: Требала је бити створена мања територија која би се звала Краљевина Србија или Царевина Србија а не да се иде на велике Западне територије које неби контролисали Срби као што су радили комунисти... Бановина Хрватска би била 2х мања него данашња Хрватска. Комунисти су касније "частили" усташе са свом српском територијом, без иједне српске аутономије у Хрватској и тиме Србију ставили на ужу Србију која не може вршити офанзивна дејства.

[Митић]

Љубодраг Димић има једно могуће објашњење зашто није створена Велика Србија

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/9...ugoslavija

Чини ми се да је Димићево објашњење већ било на форуму, али ево неко моје мишљење: Чак и да је створена Велика Србија, били би неки проблеми са суседним земљама.

Пошто смо споменули Обреновиће, и краљ Милан је био на челу српске државе, па није решио проблем велике Бугарске.

[Милослав Самарџић]

Најбоље да се види шта је написао Бранислав Глигоријевић у својој тротомној монографији о Краљу Александру.

Али опет може да се нађе нешто укратко у сажетој биографији Краља Александра у издању Матице српске.

Била је борба за Србе у Хрватској, да они остану заједно са Србијанцима. Краљ је видео два решења: ампутацију Хрвата или укидање устава. И краљ је разговарао са француским државницима и указао им на ово.

На крају се одлучио за лични режим, јер није прихватао нити Мачекову Хрватску нити да Срби у Хрватској остану ван матице Србије.

Писао је и Глигоријевић и други, једноставно није било могуће, ушли бисмо у рат без савезника. Свет би нас означио као кривце за избијање рата и одлуке нове мировне конференције биле ви лоше по нас (одузимање територија).
Краљ је урадио највише што се могло, а то је стварање шест српских бановина. Проблем је настао када су комунисти отели 50 посто тих територија и прогласили Социјалистичку Републику Србију, па још са две покрајине