[Милослав Самарџић]

Да ли пише из ког је одреда?
Не може бити 1. чета Босанских четничких одреда, пошто је одреда било десетак, сваки по неколико батаљона, сваки батаљон по неколико чета ...

[Николај]

У питању је сасвим друга јединица. Реч је о припадницима Самосталног добровољачког одреда Жагубица под командом капетана Богдана Дакића. Ова јединица основана је почетком 1942. у селу Брезница крај Пожаревца, а у њен састав ушло је људство које се добровољно јавило за одлазак у Босну. Борци ове јединице већином су били пореклом из Лике, Кордуна и Босанске крајине, а по избијању рата су се затекли на подручју Србије, те се због тога неформално називао и Личко-кордунашки одред. Одред je устројен као дeо оружаних снага Милана Недића. Двојица официра ове јединице, потпоручници Миодраг Ристић и Боривој Мирић били су припадници српске жандармерије и према наређењу Команде жандармерије премештени су 3. јануара 1942. у састав одреда, који је бројио 84 официра и војника. Одред је 22. фебруара возом пребачен од Пожаревца преко Београда до Обреновца, а следећег дана камионима су превезени у Шабац и затим у Ковиљачу. Отуда су 27. фебруара пешице кренули за Љубовију где су истог дана прешли у Босну, те су 2. марта распоређени у околину Хан Пијеска. Већ након два дана код Крама имали су борбу против усташа који су претрпели губитке од двојице погинулих и четворице рањених, док се као губици одреда наводе 3 погинула официра и неколико војника, међу њима и потпоручник Боривој Мирић, те седморица заробљених.

"Предраг" који је написао ово писмо је капетан Предраг Марковић, који је дошао у Босну на челу тог одреда и убрзо дезертирао партизанима (погинуо је 1943. као њихов командант), а прималац писма "Богдан" је капетан Богдан Дакић, чији заменик је Марковић био.


А 2. марта источнобосански четници под командом капетана Боривоја Митрановића су имали борбу са усташама код Жљебова, где су према усташком извору четници имали 62 погинула и непознат број рањених док су они имали 7 мртвих и 24 рањена. Ја сам у ствари пермутовао ову борбу са оном у којој је погинуо Мирић. Али и даље мислим да је ово преувеличан број страдалих четника.

[Краљевина Шумадија]

Све је онако како је написао Николај. А у писму се наводи да су у поменутим борбама учествовала и Мркаљска и Дервентска чета.

[Милослав Самарџић]

У питању је сасвим друга јединица. Реч је о припадницима Самосталног добровољачког одреда Жагубица под командом капетана Богдана Дакића. Ова јединица основана је почетком 1942. у селу Брезница крај Пожаревца, а у њен састав ушло је људство које се добровољно јавило за одлазак у Босну. Борци ове јединице већином су били пореклом из Лике, Кордуна и Босанске крајине, а по избијању рата су се затекли на подручју Србије, те се због тога неформално називао и Личко-кордунашки одред. Одред je устројен као дeо оружаних снага Милана Недића. Двојица официра ове јединице, потпоручници Миодраг Ристић и Боривој Мирић били су припадници српске жандармерије и према наређењу Команде жандармерије премештени су 3. јануара 1942. у састав одреда, који је бројио 84 официра и војника. Одред је 22. фебруара возом пребачен од Пожаревца преко Београда до Обреновца, а следећег дана камионима су превезени у Шабац и затим у Ковиљачу. Отуда су 27. фебруара пешице кренули за Љубовију где су истог дана прешли у Босну, те су 2. марта распоређени у околину Хан Пијеска. Већ након два дана код Крама имали су борбу против усташа који су претрпели губитке од двојице погинулих и четворице рањених, док се као губици одреда наводе 3 погинула официра и неколико војника, међу њима и потпоручник Боривој Мирић, те седморица заробљених.

"Предраг" који је написао ово писмо је капетан Предраг Марковић, који је дошао у Босну на челу тог одреда и убрзо дезертирао партизанима (погинуо је 1943. као њихов командант), а прималац писма "Богдан" је капетан Богдан Дакић, чији заменик је Марковић био.


А 2. марта источнобосански четници под командом капетана Боривоја Митрановића су имали борбу са усташама код Жљебова, где су према усташком извору четници имали 62 погинула и непознат број рањених док су они имали 7 мртвих и 24 рањена. Ја сам у ствари пермутовао ову борбу са оном у којој је погинуо Мирић. Али и даље мислим да је ово преувеличан број страдалих четника.

Свака част!
Да ли овакве податке можеш да нађеш за Дринску групу потп. Матића?

[пек.]

Да ли је то онај одред у који су ушли и неки заробљени партизани?

[Филип Ђукић]

Да ли је Дакићев одред у почетку био код Пилетића? Сам Дакић је ваљда био Дангићев саветник.

[Николај]

У питању је сасвим друга јединица. Реч је о припадницима Самосталног добровољачког одреда Жагубица под командом капетана Богдана Дакића. Ова јединица основана је почетком 1942. у селу Брезница крај Пожаревца, а у њен састав ушло је људство које се добровољно јавило за одлазак у Босну. Борци ове јединице већином су били пореклом из Лике, Кордуна и Босанске крајине, а по избијању рата су се затекли на подручју Србије, те се због тога неформално називао и Личко-кордунашки одред. Одред je устројен као дeо оружаних снага Милана Недића. Двојица официра ове јединице, потпоручници Миодраг Ристић и Боривој Мирић били су припадници српске жандармерије и према наређењу Команде жандармерије премештени су 3. јануара 1942. у састав одреда, који је бројио 84 официра и војника. Одред је 22. фебруара возом пребачен од Пожаревца преко Београда до Обреновца, а следећег дана камионима су превезени у Шабац и затим у Ковиљачу. Отуда су 27. фебруара пешице кренули за Љубовију где су истог дана прешли у Босну, те су 2. марта распоређени у околину Хан Пијеска. Већ након два дана код Крама имали су борбу против усташа који су претрпели губитке од двојице погинулих и четворице рањених, док се као губици одреда наводе 3 погинула официра и неколико војника, међу њима и потпоручник Боривој Мирић, те седморица заробљених.

"Предраг" који је написао ово писмо је капетан Предраг Марковић, који је дошао у Босну на челу тог одреда и убрзо дезертирао партизанима (погинуо је 1943. као њихов командант), а прималац писма "Богдан" је капетан Богдан Дакић, чији заменик је Марковић био.


А 2. марта источнобосански четници под командом капетана Боривоја Митрановића су имали борбу са усташама код Жљебова, где су према усташком извору четници имали 62 погинула и непознат број рањених док су они имали 7 мртвих и 24 рањена. Ја сам у ствари пермутовао ову борбу са оном у којој је погинуо Мирић. Али и даље мислим да је ово преувеличан број страдалих четника.

Свака част!
Да ли овакве податке можеш да нађеш за Дринску групу потп. Матића?

Ништа више од онога што има у "Генерал Дража и општа историја".

[Николај]

Да ли је то онај одред у који су ушли и неки заробљени партизани?

Било је неких који су се јавили добровољно за одред како би лакше прешли у Босну и отишли партизанима, попут поменутог Предрага Марковића.

[Николај]

Да ли је Дакићев одред у почетку био код Пилетића? Сам Дакић је ваљда био Дангићев саветник.

Није био код Пилетића, одмах по формирању је послат у Босну. Сам капетан Дакић је био повезан са свима, једна много мистериозна личност. Занимљиво да се појављује само у првој фази рата и онда потпуно ишчезава из докумената. Не знам шта је уопште било са њим, можда је погинуо, можда је ухапшен од Немаца и одведен у неки немачки логор ван земље.

[Краљевина Шумадија]

Изгледа да је преживео рат. Први пут се пријавио у Београду 15. авг. 1941, па други пут 30. јан. 1942. и одјавио се 19. фебр. 1942, због одласка у Ист. Србију (Петровац на Млави !?). На крају рата, по доласку комуниста, Дакић долази у Београд и пријављује се 23. дец. 1944, да би се одјавио 15. марта 1946. и отишао за Добој.

[Филип Ђукић]

Да ли је Дакићев одред у почетку био код Пилетића? Сам Дакић је ваљда био Дангићев саветник.

Није био код Пилетића, одмах по формирању је послат у Босну. Сам капетан Дакић је био повезан са свима, једна много мистериозна личност. Занимљиво да се појављује само у првој фази рата и онда потпуно ишчезава из докумената. Не знам шта је уопште било са њим, можда је погинуо, можда је ухапшен од Немаца и одведен у неки немачки логор ван земље.

Јасно. Питао сам јер сам негде нашао овај податак. 
рез.капетан БОГДАН ДАКИЋ
Из Добоја, трговац.
Искористио Пилетића да формира и наоружа тзв. Самостални добровољачки четнички одред, негде - Крајишки и Одред капет. Дакића, у Хомољу. Онда преко Недића, легално, железницом и камионима пребачени преко Београда и Шапца, и на крају, пешице, стигли у Братунац, 27.фебр.1942. Ускоро одред прелази, већински, комунистима.

[Краљевина Шумадија]

Да ли је Дакићев одред у почетку био код Пилетића? Сам Дакић је ваљда био Дангићев саветник.

Није био код Пилетића, одмах по формирању је послат у Босну. Сам капетан Дакић је био повезан са свима, једна много мистериозна личност. Занимљиво да се појављује само у првој фази рата и онда потпуно ишчезава из докумената. Не знам шта је уопште било са њим, можда је погинуо, можда је ухапшен од Немаца и одведен у неки немачки логор ван земље.

Јасно. Питао сам јер сам негде нашао овај податак. 
рез.капетан БОГДАН ДАКИЋ
Из Добоја, трговац.
Искористио Пилетића да формира и наоружа тзв. Самостални добровољачки четнички одред, негде - Крајишки и Одред капет. Дакића, у Хомољу. Онда преко Недића, легално, железницом и камионима пребачени преко Београда и Шапца, и на крају, пешице, стигли у Братунац, 27.фебр.1942. Ускоро одред прелази, већински, комунистима.

Тај податак нашао си овде на Погледима (биографије четника, стр.4, 20. 12. 2014.) и ја сам га написао у комуникацији баш са Николајем. Али, јбг, био сам на то заборавио, у сваком случају то је сада Николај избистрио.

[Митић]

Коста Николић, Милош Жикић
ДРАГУТИН КЕСЕРОВИЋ – ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ
(ДО КРАЈА 1942. ГОДИНЕ) стр. 161

Милутин Живковић, Раде Ристановић
СКИЦА ЗА БИОГРАФИЈУ ЈЕДНОГ ОФИЦИРА.
МИРКО ТОМАШЕВИЋ (1916–1945) стр. 219

ЖУПСКИ ЗБОРНИК, бр. 14 (2026)

https://muzejzupe.org.rs/wp-content/uplo...roj-14.pdf

У ова два рада цитира се књига "Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО", као и радови Александра Динчића.

[Митић]

ИСТИНА О УРОШУ ДРЕНОВИЋУ: Разговор са Радмилом Дреновић Себастијановић

Разговор водио Владимир Димитријевић

https://pravda.rs/kolumne/vladimir-dimit...2026-06-27