[Бенито]

Изузетно занимљива табела.
Могао би неко од економиста овдашњих да нам ово мало објасни.

[Mekenzi]

Изузетно занимљива табела.
Могао би неко од економиста овдашњих да нам ово мало објасни.

Да приупитамо...

А која уљара је 1939 године производила јестиво уље на територији Краљевине?

[Бенито]

Изузетно занимљива табела.
Могао би неко од економиста овдашњих да нам ово мало објасни.

Да приупитамо...

А која уљара је 1939 године производила јестиво уље на територији Краљевине?

Постојале су бројне уљаре, попут оне у Врбасу, затим у Петровграду, Београду и тако даље... Имало је доста задружних уљара.

[Бенито]

Изузетно занимљива табела.
Могао би неко од економиста овдашњих да нам ово мало објасни.

Да приупитамо...

А која уљара је 1939 године производила јестиво уље на територији Краљевине?

Постојале су бројне уљаре, попут оне у Врбасу (данас позната под брендом "Витал"), затим у Петровграду и Београду ( данас позната под брендом "Дијамант")и тако даље... Имало је доста задружних уљара.

[Милослав Самарџић]

Тада се маст више користила него уље. После је дошла чувена ''битка'' између једних и других и победили су други.
Бело брашно и хлеб у СФРЈ су били субвенционисани, тако да је то плаћано неко други и не би требало да се уносе у овакве табеле. Сем тога, хлеб је био бољи у Краљевини и кило хлеба било је кило хлеба. Навика да се векна зове ''кило хлеба'' остала је дуго после рата.
Ова табела не значи много ако не знамо чија плата је у питању.
У Краљевини, проста радна снага - 800 динара месечно.
- КВ радник - 1.000
- Учитељ - 2, 2.500
- Професор 3, 4, 5.000
- Инжењер 3, 4, 5.000 или више.
- Официр - 3, 4, 5.000
- Лекар - 6, 7, 8, 9.000
- Банкар - 7, 8, 9, 10.000
Предузетник - како се ко снађе. Њих је било доста (власници радњи или фирми).
Акционари исто. Тада је акционарство било развијено.
Сељаци, њих је било највише. Продајом једне краве намиривали су годишње обавезе према држави и потребе породице. Крава је коштала 1-2.000 динара.
Матар дрва кошта је 40 динара, дакле 25 кубика за плату КВ мајстора.
Данас је метар дрва 60 евра, што је 15 кубика за плату КВ мајстора.

[Бенито]

Тада се маст више користила него уље. После је дошла чувена ''битка'' између једних и других и победили су други.
Бело брашно и хлеб у СФРЈ су били субвенционисани, тако да је то плаћано неко други и не би требало да се уносе у овакве табеле. Сем тога, хлеб је био бољи у Краљевини и кило хлеба било је кило хлеба. Навика да се векна зове ''кило хлеба'' остала је дуго после рата.
Ова табела не значи много ако не знамо чија плата је у питању.
У Краљевини, проста радна снага - 800 динара месечно.
- КВ радник - 1.000
- Учитељ - 2, 2.500
- Професор 3, 4, 5.000
- Инжењер 3, 4, 5.000 или више.
- Официр - 3, 4, 5.000
- Лекар - 6, 7, 8, 9.000
- Банкар - 7, 8, 9, 10.000
Предузетник - како се ко снађе. Њих је било доста (власници радњи или фирми).
Акционари исто. Тада је акционарство било развијено.
Сељаци, њих је било највише. Продајом једне краве намиривали су годишње обавезе према држави и потребе породице. Крава је коштала 1-2.000 динара.
Матар дрва кошта је 40 динара, дакле 25 кубика за плату КВ мајстора.
Данас је метар дрва 60 евра, што је 15 кубика за плату КВ мајстора.

Све си у праву, али много то опширније треба објаснити.
Буквално од ставке до ставке треба ићи и може да се објасни читава разлика између економија пре и после комунистичке револуције.
Одлично је урађена статистика ко уме да је прочита.
ПС и за време комунизма довољна је била крава да се плати порез на неком брдском подручју, где је мање имање и лошија класа земље, али је проблем у томе што је тај послератни сељак сведен на ту једну краву, па му је то практично било све. 

Али, понављам, треба ићи од ставке до ставке.

[Ocaus41]

Самарџић воли тако повремено да испаљује економске чињенице , али неће озбиљније да се позабави економијом из периода монархије.
Комунисти заправо највише потенцирају ту економску причу као разлог за револуцију , а 70те као економски најстабилније доба икада.
У емисији из 5.марта 2024 на Балкан инфу јако је лијепо објаснио питање динара и царине као одредницу социјализма и податак са Квиза о конвертибилности 400 година.Све су то јако интересантне ствари и непознате српској јавности.

[Милослав Самарџић]

Тада се маст више користила него уље. После је дошла чувена ''битка'' између једних и других и победили су други.
Бело брашно и хлеб у СФРЈ су били субвенционисани, тако да је то плаћано неко други и не би требало да се уносе у овакве табеле. Сем тога, хлеб је био бољи у Краљевини и кило хлеба било је кило хлеба. Навика да се векна зове ''кило хлеба'' остала је дуго после рата.
Ова табела не значи много ако не знамо чија плата је у питању.
У Краљевини, проста радна снага - 800 динара месечно.
- КВ радник - 1.000
- Учитељ - 2, 2.500
- Професор 3, 4, 5.000
- Инжењер 3, 4, 5.000 или више.
- Официр - 3, 4, 5.000
- Лекар - 6, 7, 8, 9.000
- Банкар - 7, 8, 9, 10.000
Предузетник - како се ко снађе. Њих је било доста (власници радњи или фирми).
Акционари исто. Тада је акционарство било развијено.
Сељаци, њих је било највише. Продајом једне краве намиривали су годишње обавезе према држави и потребе породице. Крава је коштала 1-2.000 динара.
Матар дрва кошта је 40 динара, дакле 25 кубика за плату КВ мајстора.
Данас је метар дрва 60 евра, што је 15 кубика за плату КВ мајстора.

Све си у праву, али много то опширније треба објаснити.
Буквално од ставке до ставке треба ићи и може да се објасни читава разлика између економија пре и после комунистичке револуције.
Одлично је урађена статистика ко уме да је прочита.
ПС и за време комунизма довољна је била крава да се плати порез на неком брдском подручју, где је мање имање и лошија класа земље, али је проблем у томе што је тај послератни сељак сведен на ту једну краву, па му је то практично било све. 

Али, понављам, треба ићи од ставке до ставке.

Написао сам крава за дажбине и све остало што се куповали: гас, шећер, си, нешто од одела...

[Милослав Самарџић]

Самарџић воли тако повремено да испаљује економске чињенице , али неће  озбиљније да се  позабави економијом из периода монархије.
Комунисти заправо највише потенцирају ту економску причу као разлог за револуцију , а 70те као економски најстабилније доба икада.
У емисији из 5.марта 2024 на Балкан инфу јако је лијепо објаснио питање динара и царине као одредницу социјализма и податак са Квиза о конвертибилности 400 година.Све су то јако интересантне ствари и непознате српској јавности.

Зато што сам ишао пет година у Војни архив, а ни једном у Архив Југославије, или где се већ налазе та документа.
Наиђем повремено на нешто и то објавим.
Дипломски рад на економском били су ми дугови СФРЈ. Професор ми је исцепао неколико страница ("нећу због тебе да добијем отказ"), јер сам нашао довољно података у стручним часописима. Дуг је био око 23 милијарде долара. То је данас око 200 милијарди, има табела на нету да се тачно прерачуна.
Бивше ЈУ републике дугују више и то се често објављује. Али без додатка: Да је СФРЈ била у горој позицији, јер је банкротирала 1982, што наравно овде није објављено, па је престала да враћа дугове. Дакле није могла да плаћа више, није имала, БДП је био низак, а однос БДП/задуженост катастрофалан. Девизне резерве никакве, практично нула. Резерве злата из Краљевине, око 70 тона, одавно су биле потрошене. Зато је било уведено ограничење за куповину горива, била је несташица кафе, уља (извозило се да се набаве девизе). Зато су биле рестрикције струје (извозила се...)
Данас нпр. Србија дугује 30 и нешто милијарди, али су девизне резерве око 10 милијарди, од којих у злату 70 тона. Однос БДП/дуг је повољан.

[Ocaus41]

Процјенио си на 15 година да ће требати за стандард пре 1941.године ако се не варам

[Милослав Самарџић]

Кад се пореди нешто, треба утврдити тзв. пондере, да се не би поредиле бабе и жабе.
У овом случају, што се тиче 1970-тих:
- То је време рекордног задуживања. Позајмице су књижене као приход, а објављивано је да велики приходи долазе од ефикасности самоуправног социјализма. Чак је 1974-76. проглашена конвертибилност динара. Тада је највише грађено у СФРЈ, како солитери, тако и насеља типа Калуђерица, око сваког града (дивља градња, уске улице, нелегални прикључци... држава није имала грађевинске фирме за куће, а приватне фирме нису постојале). Плате су тада биле највеће, кредити су највише дељени. Наравно погоднима највиши (знало се да неће бити враћени, због инфлације). Тада је направљено и највише фабрика, по правилу по лиценцама са запада, али, када би истицао рок лиценце, није било зараде ни да се плати нова.
С друге стране, Краљевина није дуговала, сем симболично.
Даље, од почетка 1970-тих па до данас ова држава добија годишње 4-5 милијарди долара на име дознака грађана "на привременом раду у иностранству". Курс је онда био неповољан за размену, драстично неповољан. Два или три пута мањи од оног на црном тржишту. Али тада су хапсили дилере, па и купце девиза. То је ишло тако далеко да су ухапсили и Здравка Чолића, када је купио девизе после неког концерта. Тако да се мало ко усуђивао да купи девизе ма црно.
С друге стране, из Краљевине није било емиграције, пошто је куповна моћ овде и у Немачкој или Француској била иста, па није било ни таквог девизног прилива.
Дуга прича...
Можда некад, кад нађем времена.

[Милослав Самарџић]

Процјенио си на 15 година да ће требати за стандард пре 1941.године ако се не варам

Тако је. Од када је обновљен банкарски систем у правом смислу речи, а то је било негде после "швајцарских кредита", пре 15-так година, економија је драстично скочила.
Однос приватни капитал - државни (читај: партијски) капитал брзо се мења. Од негде 90:10 из 1940-те и 10:90 из 1945-те, сада смо дошли до скоро 50-50. Треба да је најмање 30:70 да би се минимизирало државно/партијско мешање у привреду, да би дошло до "сече прописа", смањивања бирократије, смањивања пореза, обнове система царина, обнове акционарства у пуном обиму, да се наштелује курс динара (сада је увозни, а треба нам извозни, то јест треба оборити вредност динара у односу на евро), итд.

[Ocaus41]

Пишем ово , јер ако је таква економска анализа и предикција тачна , као што кажеш , онда чланак “Повратак Карађорђевића" има тежину научне аргументације и није само ствар личне жеље без доказа.

[Лука ср 2.0]

Има нешто што ни једна статистика не може да забележи, то је робна размена, са обзиром да је 85% становника Краљевине живели на селу, много се у роби мењало...