[Мргуд]

Питао сам раније овде којој је јединици припадао Владо Шипчић. Сада сам наишао на податак у књизи његовог брата Рада Шипчића да је био у јединици Милана Матовића.

Мирославе, може ли нешто више података о тој јединици?

[Милослав Самарџић]

То је била Фочанска бригада Дринског корпуса:

Дрински корпус
Командант: мајор Алекса Драшковић
Начелник штаба: капетан Глумац Стеван
Помоћник команданта: капетан Јовановић Предраг
Шеф пропаганде: свештеник Станојевић Новак (преживео рат)
Корпусни свештеник: свештеник Радовић Милан па свештеник Станојевић Новак
Командир Пратеће чете: поручник Бора Благојевић (убијен 8. марта 1975. у Бриселу од стране СДБ-а)
Срезови: Сребренички, Вишеградски, Чајнички и Фочански
Бригаде:
- Вишеградска (ком. капетан Павле Грубач, па капетан Драгиша Васиљевић из Ваљева; заменик ком. Раде Суботиничић, емигрирао; ком. Добрунског батаљона наредник Будимир Гајић из с. Грање, погинуо 1946; ком. Жлијебског батаљона наредник Никола Малиновић; ком. Руђанског батаљона капетан Милош Вучковић, погинуо код Чајнича 1947; ком. Пратеће чете Миливоје Милићевић из Вишеграда, умро у Вишеграду око 1990, па поручник Србобран Српско Мединица, погинуо 1951. код Вишеграда)
- Сребреничка (ком. капетан Ненад Ђорђевић, рођен 1911, преминуо 1993)
- Летећа бригада ''Босна'' (ком. капетан Петар Јосић)
- Бригада ''5. октобар'' (по дану ослобођења Вишеграда од Немаца 1943)
- Фочанска (ком. п.пор. Милан Матовић, оболео и умро у пећини поред с. Дринска 1948, где је и сахрањен, начелник штаба Саво Бодирога)
- Чајничка (ком. п.пор. Милош Вучковић, погинуо 1946, начелник штаба п.пор. Жарко Кораћ)
Бројно стање: око 3.500 људи под оружјем

[Романија]

-Зар Васиљевић није из Вишеграда тј. Жупе код Вишеграда а не из Ваљева?
-Да ли имате можда детаљније о Фочанској бригади (о батаљонима и сл. као за Вишеградску), ја знам само за Миљевински батаљон, и људи из мог села које припада Миљевини кажу да нису били ни под чијом директном командом већ су само бранили село ако би их усташе напали (али је ипак сваки мушкарац из села после рата робијао због четниковања, њих 20-30). Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

[Vasa]

Gospodine Samardzicu,
da li je neko proveravao autenticnost sledeceg Djurisicevog izvestaja?
http://oi43.tinypic.com/vzzkh2.jpg
Konkretno mislim na broj civilnih zrtava koji se pominje.
Znajuci komuniste moze se pretpostaviti da je ovde koja nula dokucana, a mislim da postoji mogucnost da se utvrdi da li su cifre kucane na istoj masini

Мислим да је то оригинал. Опширније:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Da, procitao sam clanak. Zna li se okvirno broj civilnih zrtava iz te akcije?
Kazete ta je taj broj vise puta manji od 1000. Ali koji su Djurisicevi motivi da tako nesto stavi u izvestaj? nemoguce je da nije znao pravo stanje na terenu, a mislim da to nije nesto cime se hvaliti i u cemu ce se preterivati, pogotovo ne pred Drazom.
Djurisic se pravda Drazi za popaljena sela, a ne pravda za pobijenih 1000 zena i dece????????
Sta kaze Draza u odgovoru Djurisicu od 11.011943?

[Милослав Самарџић]

-Зар Васиљевић није из Вишеграда тј. Жупе код Вишеграда а не из Ваљева?
-Да ли имате можда детаљније о Фочанској бригади (о батаљонима и сл. као за Вишеградску), ја знам само за Миљевински батаљон, и људи из мог села које припада Миљевини кажу да нису били ни под чијом директном командом већ су само бранили село ако би их усташе напали (али је ипак сваки мушкарац из села после рата робијао због четниковања, њих 20-30). Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

Немам. За Вишеградску ми је причао Топаловић из Вишеграда, био сам некад код њега. Дај то што имаш, да додам на списак. Миљевина се често помиње у документима, и цели тај крај, нема шансе да нису били ни под чијом командом, сем ако нису припадали неким дивљим групама, које су биле малобројне. Фоча је прелазила једно 40 пута из руку у руке, ту је био хаос (причао ми је фочански поп Новак Станојевић).

[Милослав Самарџић]

Gospodine Samardzicu,
da li je neko proveravao autenticnost sledeceg Djurisicevog izvestaja?
http://oi43.tinypic.com/vzzkh2.jpg
Konkretno mislim na broj civilnih zrtava koji se pominje.
Znajuci komuniste moze se pretpostaviti da je ovde koja nula dokucana, a mislim da postoji mogucnost da se utvrdi da li su cifre kucane na istoj masini

Мислим да је то оригинал. Опширније:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Da, procitao sam clanak. Zna li se okvirno broj civilnih zrtava iz te akcije?
Kazete ta je taj broj vise puta manji od 1000. Ali koji su Djurisicevi motivi da tako nesto stavi u izvestaj? nemoguce je da nije znao pravo stanje na terenu, a mislim da to nije nesto cime se hvaliti i u cemu ce se preterivati, pogotovo ne pred Drazom.
Djurisic se pravda Drazi za popaljena sela, a ne pravda za pobijenih 1000 zena i dece????????
Sta kaze Draza u odgovoru Djurisicu od 11.011943?

Није познат Дражин одговор.
Причао ми је мајор Никола Бојовић да је Ђуришић волео да се хвали и тим стварима и да претерује. Кажем да је број жртава тих дана више пута мањи јер је број свих жртава за цели рат у том крају познат.

[Мргуд]

Да ли се Фочанска бригада повлачила заједно са Врховном командом ка Западној Босни или је остала на свом терену?

Видим да је већина послератних четника који су се одржали још пар година после рата остала управо у том реону реке Дрине, па ми логично звучи да су они остали на свом терену и нису ишли у повлачење ка Западу.

[Милослав Самарџић]

Де Дринског корпуса је отишао, а део остао, али и онај који је отишао, вратио се, кад су видели о чему је реч, тј. да није заиста по Дражиној наредби. Вратио се и Калаит, онда 2. сарајевска бригада, итд.

[Романија]

Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

Дај то што имаш, да додам на списак. Миљевина се често помиње у документима, и цели тај крај, нема шансе да нису били ни под чијом командом, сем ако нису припадали неким дивљим групама, које су биле малобројне. Фоча је прелазила једно 40 пута из руку у руке, ту је био хаос (причао ми је фочански поп Новак Станојевић).

У Фочи је у сваком рату хаос. Миљевина је раскрсница Фоче, Трнова (Сарајева), Калиновика, па је важна тачка. Сада има преко 1000 становника, а тада сигурно много мање, па је могла дати само батаљон.
Ма какве дивље групе, њима је част била важна ко Црногорцима прије 200 година. Тим борцима из мог села сигурно да је команда ишла у ЈВуО, али колико знам они нису имали неки званичан назив (чета, одред и сл.) Из села је током рата погинуо само један борац, а за једног знам да се борио на Неретви. Остали нису ишли далеко свог и околних села. Знам да је после рата био проблем у селу јер није имао ко да коси ливаде, јер је сваки мушкарац из села био у затвору. А жене имају по 6-7 дјеце.
У вези команданата:
-Жандармеријски наредник Спасоје Дакић је био командант Челебићког батаљона (погинуо је на Зеленгори 1947)
-Миле Радовић командант Устиколинског (не знам да ли се овако каже) батаљона (мјесто је Устиколина, отрован од јатака крајем 1945)
-Командант Миљевинског батаљона се презивао или Ковач или Елез (заборавио сам). Питаћу некад људе па ћу јавити.

П.С. сада сам сазнао, оно што сам Вас питао за Матовића кад је погинуо. Погинуо је или умро 1955, а не 1948 како каже Топаловић из Вгд-а. Заједно са њим погинуо је и Блашко Јегдић. а последњи четник из Миланове групе а уједно и Фочанског краја, питаћу једном име заборавио сам, погинуо је 1958 или 59.

[Милослав Самарџић]

Је ли поуздано то за Матовића?
Је ли то Дакић који је оптуживан за убиство Атертона?

[Мргуд]

Да, то је тај Дакић, мада он је на суђењу у Колашину ослобођен оптужби за убиство енглеске мисије, које се приписује партизанима.

Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси (Црна Гора) 23. јула 1941. године током народног устанка у ЦГ. По књизи Рада Шипчића Италијана је ту било око 30, а устаника између 100 и 200, па су се Италијани одмах предали. И поред тога што су истакли белу заставу нико од устаника није смео да приђе кули Јокановића у којој су карабињери били смештени. На крају су пришли само Дакић и Шипчић Владо, и разоружали карабињере, који нису пружали никакав отпор. Тек након тога је наступио стампедо остатка устаника који су појурили у кулу и купили што је могло да се покупи. Међутим, одмах по заробљавању Италијана дошло је до сукоба између присутних комуниста и Дакића и Шипчића око поделе заробљеног наоружања, те питања судбине заробљеника. Након свађе и краће туче, Дакић је напустио место дешавања и позвао ко је са њим да иде за њим, након чега је један део људи кренуо за њим, а један остао. Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.

И од тог тренутка креће крвави сукоб између комуниста и антикомуниста у Црној Гори и уопште целој тој регији. Шипчић је био у јединици Спасоја Дакића.

У јесен 1943. комунисти су заробили Влада Шипчића и Спасоја Дакића. Шипчић се спасао бесктвом са стрељања, а убијен му је стриц и нешто касније отац. Како се Дакић спасао није познато, али су убијена три мушка члана породице Дакић.

У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.

Што се Дакића тиче, он је остао на свом терену због жене и деце. Убијен је издајом једног од четника из његове групе, који је након хватања пристао на сарадњу са комунистима.

Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама. Да оне нису биле активни учесници рата најбоље можда сведочи чињеница да су и Дакић и Шипчић похватани у јесен 1943. од стране комуниста код својих кућа.

[Vasa]

Gospodine Samardzicu,
da li je neko proveravao autenticnost sledeceg Djurisicevog izvestaja?
http://oi43.tinypic.com/vzzkh2.jpg
Konkretno mislim na broj civilnih zrtava koji se pominje.
Znajuci komuniste moze se pretpostaviti da je ovde koja nula dokucana, a mislim da postoji mogucnost da se utvrdi da li su cifre kucane na istoj masini

Мислим да је то оригинал. Опширније:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Da, procitao sam clanak. Zna li se okvirno broj civilnih zrtava iz te akcije?
Kazete ta je taj broj vise puta manji od 1000. Ali koji su Djurisicevi motivi da tako nesto stavi u izvestaj? nemoguce je da nije znao pravo stanje na terenu, a mislim da to nije nesto cime se hvaliti i u cemu ce se preterivati, pogotovo ne pred Drazom.
Djurisic se pravda Drazi za popaljena sela, a ne pravda za pobijenih 1000 zena i dece????????
Sta kaze Draza u odgovoru Djurisicu od 11.011943?

Није познат Дражин одговор.
Причао ми је мајор Никола Бојовић да је Ђуришић волео да се хвали и тим стварима и да претерује. Кажем да је број жртава тих дана више пута мањи јер је број свих жртава за цели рат у том крају познат.

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

[Зоран Недељковић]

-Зар Васиљевић није из Вишеграда тј. Жупе код Вишеграда а не из Ваљева?
-Да ли имате можда детаљније о Фочанској бригади (о батаљонима и сл. као за Вишеградску), ја знам само за Миљевински батаљон, и људи из мог села које припада Миљевини кажу да нису били ни под чијом директном командом већ су само бранили село ако би их усташе напали (али је ипак сваки мушкарац из села после рата робијао због четниковања, њих 20-30). Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

-пеш.капетан II кл. Драгиша Д. Васиљевић рођ. 1909.год. у с. Сушице, код Ваљева.
-Миљевински батаљон је био у саставу Калиновачке бригаде, дакле Романијски корпус и команд. батаљона је био пор. Вељко С. Зеловић.
-Фочанска бригада Дринског корпуса имала је 5 батаљона :
Први батаљон, Јошаничко-слатински, команд. - рез.наредник Драго Пукета 1943+ и наредник Маринко Ивановић 28.март 1944+.
Други батаљон, Устиколински, команд. - наредник Миле Радовић.
Трећи батаљон, Закмурски, команд. - наредник Милан Драшко 9.април 1943+ и Вукан Јојић.
Четврти батаљон, Челебићски, команд. - наредник Спасоје Дакић и Периша Стојановић.
Пети батаљон, Фочански, команд. - рез.поручник Страхиња Ј. Кочовић Страјо.

[Милослав Самарџић]

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

Зар нема у књизи Дедијера и Милетића?