[Романија]

Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

Дај то што имаш, да додам на списак. Миљевина се често помиње у документима, и цели тај крај, нема шансе да нису били ни под чијом командом, сем ако нису припадали неким дивљим групама, које су биле малобројне. Фоча је прелазила једно 40 пута из руку у руке, ту је био хаос (причао ми је фочански поп Новак Станојевић).

У Фочи је у сваком рату хаос. Миљевина је раскрсница Фоче, Трнова (Сарајева), Калиновика, па је важна тачка. Сада има преко 1000 становника, а тада сигурно много мање, па је могла дати само батаљон.
Ма какве дивље групе, њима је част била важна ко Црногорцима прије 200 година. Тим борцима из мог села сигурно да је команда ишла у ЈВуО, али колико знам они нису имали неки званичан назив (чета, одред и сл.) Из села је током рата погинуо само један борац, а за једног знам да се борио на Неретви. Остали нису ишли далеко свог и околних села. Знам да је после рата био проблем у селу јер није имао ко да коси ливаде, јер је сваки мушкарац из села био у затвору. А жене имају по 6-7 дјеце.
У вези команданата:
-Жандармеријски наредник Спасоје Дакић је био командант Челебићког батаљона (погинуо је на Зеленгори 1947)
-Миле Радовић командант Устиколинског (не знам да ли се овако каже) батаљона (мјесто је Устиколина, отрован од јатака крајем 1945)
-Командант Миљевинског батаљона се презивао или Ковач или Елез (заборавио сам). Питаћу некад људе па ћу јавити.

П.С. сада сам сазнао, оно што сам Вас питао за Матовића кад је погинуо. Погинуо је или умро 1955, а не 1948 како каже Топаловић из Вгд-а. Заједно са њим погинуо је и Блашко Јегдић. а последњи четник из Миланове групе а уједно и Фочанског краја, питаћу једном име заборавио сам, погинуо је 1958 или 59.

[Милослав Самарџић]

Је ли поуздано то за Матовића?
Је ли то Дакић који је оптуживан за убиство Атертона?

[Мргуд]

Да, то је тај Дакић, мада он је на суђењу у Колашину ослобођен оптужби за убиство енглеске мисије, које се приписује партизанима.

Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси (Црна Гора) 23. јула 1941. године током народног устанка у ЦГ. По књизи Рада Шипчића Италијана је ту било око 30, а устаника између 100 и 200, па су се Италијани одмах предали. И поред тога што су истакли белу заставу нико од устаника није смео да приђе кули Јокановића у којој су карабињери били смештени. На крају су пришли само Дакић и Шипчић Владо, и разоружали карабињере, који нису пружали никакав отпор. Тек након тога је наступио стампедо остатка устаника који су појурили у кулу и купили што је могло да се покупи. Међутим, одмах по заробљавању Италијана дошло је до сукоба између присутних комуниста и Дакића и Шипчића око поделе заробљеног наоружања, те питања судбине заробљеника. Након свађе и краће туче, Дакић је напустио место дешавања и позвао ко је са њим да иде за њим, након чега је један део људи кренуо за њим, а један остао. Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.

И од тог тренутка креће крвави сукоб између комуниста и антикомуниста у Црној Гори и уопште целој тој регији. Шипчић је био у јединици Спасоја Дакића.

У јесен 1943. комунисти су заробили Влада Шипчића и Спасоја Дакића. Шипчић се спасао бесктвом са стрељања, а убијен му је стриц и нешто касније отац. Како се Дакић спасао није познато, али су убијена три мушка члана породице Дакић.

У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.

Што се Дакића тиче, он је остао на свом терену због жене и деце. Убијен је издајом једног од четника из његове групе, који је након хватања пристао на сарадњу са комунистима.

Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама. Да оне нису биле активни учесници рата најбоље можда сведочи чињеница да су и Дакић и Шипчић похватани у јесен 1943. од стране комуниста код својих кућа.

[Vasa]

Gospodine Samardzicu,
da li je neko proveravao autenticnost sledeceg Djurisicevog izvestaja?
http://oi43.tinypic.com/vzzkh2.jpg
Konkretno mislim na broj civilnih zrtava koji se pominje.
Znajuci komuniste moze se pretpostaviti da je ovde koja nula dokucana, a mislim da postoji mogucnost da se utvrdi da li su cifre kucane na istoj masini

Мислим да је то оригинал. Опширније:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Da, procitao sam clanak. Zna li se okvirno broj civilnih zrtava iz te akcije?
Kazete ta je taj broj vise puta manji od 1000. Ali koji su Djurisicevi motivi da tako nesto stavi u izvestaj? nemoguce je da nije znao pravo stanje na terenu, a mislim da to nije nesto cime se hvaliti i u cemu ce se preterivati, pogotovo ne pred Drazom.
Djurisic se pravda Drazi za popaljena sela, a ne pravda za pobijenih 1000 zena i dece????????
Sta kaze Draza u odgovoru Djurisicu od 11.011943?

Није познат Дражин одговор.
Причао ми је мајор Никола Бојовић да је Ђуришић волео да се хвали и тим стварима и да претерује. Кажем да је број жртава тих дана више пута мањи јер је број свих жртава за цели рат у том крају познат.

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

[Зоран Недељковић]

-Зар Васиљевић није из Вишеграда тј. Жупе код Вишеграда а не из Ваљева?
-Да ли имате можда детаљније о Фочанској бригади (о батаљонима и сл. као за Вишеградску), ја знам само за Миљевински батаљон, и људи из мог села које припада Миљевини кажу да нису били ни под чијом директном командом већ су само бранили село ако би их усташе напали (али је ипак сваки мушкарац из села после рата робијао због четниковања, њих 20-30). Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

-пеш.капетан II кл. Драгиша Д. Васиљевић рођ. 1909.год. у с. Сушице, код Ваљева.
-Миљевински батаљон је био у саставу Калиновачке бригаде, дакле Романијски корпус и команд. батаљона је био пор. Вељко С. Зеловић.
-Фочанска бригада Дринског корпуса имала је 5 батаљона :
Први батаљон, Јошаничко-слатински, команд. - рез.наредник Драго Пукета 1943+ и наредник Маринко Ивановић 28.март 1944+.
Други батаљон, Устиколински, команд. - наредник Миле Радовић.
Трећи батаљон, Закмурски, команд. - наредник Милан Драшко 9.април 1943+ и Вукан Јојић.
Четврти батаљон, Челебићски, команд. - наредник Спасоје Дакић и Периша Стојановић.
Пети батаљон, Фочански, команд. - рез.поручник Страхиња Ј. Кочовић Страјо.

[Милослав Самарџић]

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

Зар нема у књизи Дедијера и Милетића?

[Романија]

Хвала Зоране. Много се промијенило од Другог рата које мјесто припада чему. Данас Миљевина има више становника од Калиновика, и она је саставни дио Фоче..За тог Зеловића нисам чуо..Мени су рекли неко друго име.

Је ли поуздано то за Матовића?
Је ли то Дакић који је оптуживан за убиство Атертона?

О смрти Матовића 1955. пишу комунисти у својим књигама о хватању одметника. Матовић је 1952. био сигурно жив, тако да је Топаловић погријешио за 1948.
Атертон је убијен на Дакићевом терену, на граници Босне и Црне Горе. Дража је на суђењу рекао да га је убио Љубо Новаковић а не Дакић, и то због златника неких.

Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси.... Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.

Занимљиво је како комунисти описују ове догађаје, као доказе о сарадњи..

У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.

То је вјероватно 1941/2.

Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама.

Тако је било са већином четника у Босни. Од страха за своје породице, било им је тешко да одлазе далеко од свога краја.

---

-пеш.капетан II кл. Драгиша Д. Васиљевић рођ. 1909.год. у с. Сушице, код Ваљева.

Данас у Вишеграду има много Васиљевића, зато сам био убијеђен да је и он. Један је и у Хагу био.

[Vasa]

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

Зар нема у књизи Дедијера и Милетића?

Koliko vidim u ovim internet verzijama nema. Jel to trik pitanje?

[Милослав Самарџић]

Није, него немам времена да тражим.

[Загорац]

Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

Дај то што имаш, да додам на списак. Миљевина се често помиње у документима, и цели тај крај, нема шансе да нису били ни под чијом командом, сем ако нису припадали неким дивљим групама, које су биле малобројне. Фоча је прелазила једно 40 пута из руку у руке, ту је био хаос (причао ми је фочански поп Новак Станојевић).

У Фочи је у сваком рату хаос. Миљевина је раскрсница Фоче, Трнова (Сарајева), Калиновика, па је важна тачка. Сада има преко 1000 становника, а тада сигурно много мање, па је могла дати само батаљон.
Ма какве дивље групе, њима је част била важна ко Црногорцима прије 200 година. Тим борцима из мог села сигурно да је команда ишла у ЈВуО, али колико знам они нису имали неки званичан назив (чета, одред и сл.) Из села је током рата погинуо само један борац, а за једног знам да се борио на Неретви. Остали нису ишли далеко свог и околних села. Знам да је после рата био проблем у селу јер није имао ко да коси ливаде, јер је сваки мушкарац из села био у затвору. А жене имају по 6-7 дјеце.
У вези команданата:
-Жандармеријски наредник Спасоје Дакић је био командант Челебићког батаљона (погинуо је на Зеленгори 1947)
-Миле Радовић командант Устиколинског (не знам да ли се овако каже) батаљона (мјесто је Устиколина, отрован од јатака крајем 1945)
-Командант Миљевинског батаљона се презивао или Ковач или Елез (заборавио сам). Питаћу некад људе па ћу јавити.

П.С. сада сам сазнао, оно што сам Вас питао за Матовића кад је погинуо. Погинуо је или умро 1955, а не 1948 како каже Топаловић из Вгд-а. Заједно са њим погинуо је и Блашко Јегдић. а последњи четник из Миланове групе а уједно и Фочанског краја, питаћу једном име заборавио сам, погинуо је 1958 или 59.

Миљевински батаљон је припадао Калиновачкој бригади. Повлачи се са Баћовићем према сјеверној Босни. Убрзо се одваја од Баћовића и прикључује се Дражиној групи, са којом се враћа у реон Зеленгоре.

Командант Миљевинско батаљона је био
резервни потпоручник ЗЕЛОВИЋ, Сава, ВЕЉКО,1912, Оцркавље-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командант Миљевинског батаљона; од 15.
септембра 1943. до 12. маја 1945. командант Миљевинског јуришног батаљона. У рату унапређен у чин поручника. Од 12. маја 1945. до пролећа 1951. у илегали када је убијен од припадника ОЗН-е, у Загорицама код Миљевине, заједно са братом Ристом и ордонансом Радом Нинковићем. За успешно командоваље батаљоном, посебно 19. августа 1942. против усташа у Фочи и 4. јануара 1944. против комунистичке 5. дивизије у Ранчићима, 1944. одликован је Златном Обилића медаљом.

Командири чета
АНДРИЋ, Митар, ГОЈКО,1903, Ратаја-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. до почетка маја 1943. као командир 2. чете у
Миљевинском батаљону. Погинуо у борби против партизана, почетком
маја 1943., у Црној Гори.

СТАНКОВИЋ, Лука, НИКОЛА,1921, Миљевина.
У ЈВУО од маја 1942. водник вода у 2. чети Миљевинског батаљона; од маја 1943. командир 2. чете Миљевинског батаљона; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командир чете у Миљевинском јуришном батаљону. Унапређен у чин наредника. За храброст у борбама и успешно командовање четом, посебно против комунистичке 5. дивизије 4. јануара 1944. у с. Ранчићима, 1944. одликован је Златном Обилића медаљом.

ТОДОРОВИЋ, Нико, САВО,1916, Колун-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командир 1. чете у Миљевинском батаљону; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командир чете у Миљевинском јуришном батаљону; од 12. маја 1945. до 1946. у илегали. Унапређен у чин наредника. Убијен од припадника ОЗН-е 1946. године, код Колуна.

У припреми за штампу се налази монографија Калиновачке бригаде којом је обухваћен и Миљевински батаљон, са списком свих припадника и основним биографским подацима.

Ако неко има фотографија припадника овог батаљона нека пошаље, да убацимо у монографију

[Романија]

Ја сам имао, ал сам изгубио негдје нажалост. Нисам знао да је Будимир Соколовић, вјерски референт ВК убијен у Миљевини.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Будимир_Соколовић
Канонизација:
https://groups.yahoo.com/neo/groups/crna...opics/1966

[Вук92]

Милославе да ли постоји неки списак шифрованих имена под којима су се водили официри ЈВуО? Мислим на ратне шифре, као нпр. оне ''чика Бранко'', ''ИНА'' итд....

[Громовник]

Има, у Самарџићевим књигама као додатак...

[Зоран Недељковић]

Милославе да ли постоји неки списак шифрованих имена под којима су се водили официри ЈВуО? Мислим на ратне шифре, као нпр. оне ''чика Бранко'', ''ИНА'' итд....

Има на znaci net -Коришћени псеудоними и шифре припадника равногорског покрета-