[Романија]

Хвала Зоране. Много се промијенило од Другог рата које мјесто припада чему. Данас Миљевина има више становника од Калиновика, и она је саставни дио Фоче..За тог Зеловића нисам чуо..Мени су рекли неко друго име.

Је ли поуздано то за Матовића?
Је ли то Дакић који је оптуживан за убиство Атертона?

О смрти Матовића 1955. пишу комунисти у својим књигама о хватању одметника. Матовић је 1952. био сигурно жив, тако да је Топаловић погријешио за 1948.
Атертон је убијен на Дакићевом терену, на граници Босне и Црне Горе. Дража је на суђењу рекао да га је убио Љубо Новаковић а не Дакић, и то због златника неких.

Иначе, Дакић је учествовао у нападу на карабињере на Трси.... Комунисти су заробљене Италијане стрељали и бацили у јаму.

Занимљиво је како комунисти описују ове догађаје, као доказе о сарадњи..

У књизи се као комадант Миљевинске чете помиње Боро Благојевић.

То је вјероватно 1941/2.

Мислим да романија има право по питању ових јединица, да се оне нису пуно удаљавале од својих села и углавном су биле заузете борбом са локалним партизанима и усташама.

Тако је било са већином четника у Босни. Од страха за своје породице, било им је тешко да одлазе далеко од свога краја.

---

-пеш.капетан II кл. Драгиша Д. Васиљевић рођ. 1909.год. у с. Сушице, код Ваљева.

Данас у Вишеграду има много Васиљевића, зато сам био убијеђен да је и он. Један је и у Хагу био.

[Vasa]

Nisam uspeo da nadjem broj zrtava u ratu za bjelopoljski srez. Mozete li da mi kazete koji je to broj po Vasim saznanjima?

Зар нема у књизи Дедијера и Милетића?

Koliko vidim u ovim internet verzijama nema. Jel to trik pitanje?

[Милослав Самарџић]

Није, него немам времена да тражим.

[Загорац]

Па ме зато занима детаљније о Фочанској бригади и командантимa, ако имате.

Дај то што имаш, да додам на списак. Миљевина се често помиње у документима, и цели тај крај, нема шансе да нису били ни под чијом командом, сем ако нису припадали неким дивљим групама, које су биле малобројне. Фоча је прелазила једно 40 пута из руку у руке, ту је био хаос (причао ми је фочански поп Новак Станојевић).

У Фочи је у сваком рату хаос. Миљевина је раскрсница Фоче, Трнова (Сарајева), Калиновика, па је важна тачка. Сада има преко 1000 становника, а тада сигурно много мање, па је могла дати само батаљон.
Ма какве дивље групе, њима је част била важна ко Црногорцима прије 200 година. Тим борцима из мог села сигурно да је команда ишла у ЈВуО, али колико знам они нису имали неки званичан назив (чета, одред и сл.) Из села је током рата погинуо само један борац, а за једног знам да се борио на Неретви. Остали нису ишли далеко свог и околних села. Знам да је после рата био проблем у селу јер није имао ко да коси ливаде, јер је сваки мушкарац из села био у затвору. А жене имају по 6-7 дјеце.
У вези команданата:
-Жандармеријски наредник Спасоје Дакић је био командант Челебићког батаљона (погинуо је на Зеленгори 1947)
-Миле Радовић командант Устиколинског (не знам да ли се овако каже) батаљона (мјесто је Устиколина, отрован од јатака крајем 1945)
-Командант Миљевинског батаљона се презивао или Ковач или Елез (заборавио сам). Питаћу некад људе па ћу јавити.

П.С. сада сам сазнао, оно што сам Вас питао за Матовића кад је погинуо. Погинуо је или умро 1955, а не 1948 како каже Топаловић из Вгд-а. Заједно са њим погинуо је и Блашко Јегдић. а последњи четник из Миланове групе а уједно и Фочанског краја, питаћу једном име заборавио сам, погинуо је 1958 или 59.

Миљевински батаљон је припадао Калиновачкој бригади. Повлачи се са Баћовићем према сјеверној Босни. Убрзо се одваја од Баћовића и прикључује се Дражиној групи, са којом се враћа у реон Зеленгоре.

Командант Миљевинско батаљона је био
резервни потпоручник ЗЕЛОВИЋ, Сава, ВЕЉКО,1912, Оцркавље-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командант Миљевинског батаљона; од 15.
септембра 1943. до 12. маја 1945. командант Миљевинског јуришног батаљона. У рату унапређен у чин поручника. Од 12. маја 1945. до пролећа 1951. у илегали када је убијен од припадника ОЗН-е, у Загорицама код Миљевине, заједно са братом Ристом и ордонансом Радом Нинковићем. За успешно командоваље батаљоном, посебно 19. августа 1942. против усташа у Фочи и 4. јануара 1944. против комунистичке 5. дивизије у Ранчићима, 1944. одликован је Златном Обилића медаљом.

Командири чета
АНДРИЋ, Митар, ГОЈКО,1903, Ратаја-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. до почетка маја 1943. као командир 2. чете у
Миљевинском батаљону. Погинуо у борби против партизана, почетком
маја 1943., у Црној Гори.

СТАНКОВИЋ, Лука, НИКОЛА,1921, Миљевина.
У ЈВУО од маја 1942. водник вода у 2. чети Миљевинског батаљона; од маја 1943. командир 2. чете Миљевинског батаљона; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командир чете у Миљевинском јуришном батаљону. Унапређен у чин наредника. За храброст у борбама и успешно командовање четом, посебно против комунистичке 5. дивизије 4. јануара 1944. у с. Ранчићима, 1944. одликован је Златном Обилића медаљом.

ТОДОРОВИЋ, Нико, САВО,1916, Колун-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командир 1. чете у Миљевинском батаљону; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командир чете у Миљевинском јуришном батаљону; од 12. маја 1945. до 1946. у илегали. Унапређен у чин наредника. Убијен од припадника ОЗН-е 1946. године, код Колуна.

У припреми за штампу се налази монографија Калиновачке бригаде којом је обухваћен и Миљевински батаљон, са списком свих припадника и основним биографским подацима.

Ако неко има фотографија припадника овог батаљона нека пошаље, да убацимо у монографију

[Романија]

Ја сам имао, ал сам изгубио негдје нажалост. Нисам знао да је Будимир Соколовић, вјерски референт ВК убијен у Миљевини.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Будимир_Соколовић
Канонизација:
https://groups.yahoo.com/neo/groups/crna...opics/1966

[Вук92]

Милославе да ли постоји неки списак шифрованих имена под којима су се водили официри ЈВуО? Мислим на ратне шифре, као нпр. оне ''чика Бранко'', ''ИНА'' итд....

[Громовник]

Има, у Самарџићевим књигама као додатак...

[Зоран Недељковић]

Милославе да ли постоји неки списак шифрованих имена под којима су се водили официри ЈВуО? Мислим на ратне шифре, као нпр. оне ''чика Бранко'', ''ИНА'' итд....

Има на znaci net -Коришћени псеудоними и шифре припадника равногорског покрета-

[Мргуд]

У припреми за штампу се налази монографија Калиновачке бригаде којом је обухваћен и Миљевински батаљон, са списком свих припадника и основним биографским подацима.

За ово сам чуо још пре годину и нешто али никако да изађе та књига на светлост дана.

[Милослав Самарџић]

Милославе да ли постоји неки списак шифрованих имена под којима су се водили официри ЈВуО? Мислим на ратне шифре, као нпр. оне ''чика Бранко'', ''ИНА'' итд....

Да, у Дражи 2 има неколико хиљада шифара. Има и у зборницима, али не на једном месту, можда је то на Знацима групно.

[Мргуд]

сада сам сазнао, оно што сам Вас питао за Матовића кад је погинуо. Погинуо је или умро 1955, а не 1948 како каже Топаловић из Вгд-а.

По књизи о Владу Шипчићу умро је 1955. године од туберкулозе.

[Романија]

Па ето, онда је вјероватно то и тачно. Сигурно је Топаловић био погрешно обавјештен.

[Ковач]

Господине Самарџићу ову слику сам преузео из вашег текста који је објављен у Француском Магазину 39-45 који је посвећен 2.Светском рату.Ако можете да напишете ко је све на слици,где и када је слика настала.Препознајем потпоручника Милутина Јанковића,стоји трећи с лева.Требало би да је у средини са шубаром Чедомир Умковић.Поставите ако можете ову слику боље резолуције.Чини ми се да има на слици и четника Капетана Предрага Раковића али не могу да препознам ко су јер је слика јако лоше резолиције.Хвала у напред!

[Николај]

Четврти с лева потпоручник Велимир Кочовић из Адрана, четврти с десна наредник Милан Козодера, Раковићев пратилац, клечи лево хармоникаш Илић из Мрчајеваца, ваљда рођак Мирослава Илића.