[Домаћин]

За поруке о дешифровању већ имате посебну тему.

[Ognjen Jovanovic]

Ako moze jedno pitanje za gospodina Samardzica? Da li su u sastavu korpusa i brigada JVuO, postojale inzinjerske jedinice? Ako jesu, mozete li nesto da napisete o njima ili da me uputite gdje da trazim podatke o njima.

[Милослав Самарџић]

Класичне инжењерске јединице једва да су постојале, због герилског начина рата. Али задаци из домене инжењерских јединица били су уобичајени, само наравно у оквиру могућности. Ево целог Упута бр. 5, где се помињу и неки од тих задатака:

УПУТСТВО БРОЈ 5
Извршеном провером на терену, уверио сам се да није свугде спро­ве­дена организација у духу датих упутстава и наређења. Највећа се па­жња обраћа на треће (оперативне) чете, док су такорећи прве и друге чете потпуно занемарене. Ово је погрешно јер успех трећих чета ови­си од рада првих и других.
Тако исто нису свугде одређени срески команданти, нису одређене че­товође првих и других чета, нити су тачно предвиђене улоге и за­датак.
С обзиром на моменталну ситуацију, организација и подела улога мора бити извршена до детаља, те дизбегне неспремност и свако из­не­нађење које може имати лоших последица.
Да би се избегло свако поновно објашњење, а организација извела у потпуности,
НАРЕЂУЈЕМ:
I – Формирање појединих јединица
1. У сваком селу имају се одмах формирати три чете и то: прва, друга и трећа чета
2. Прве чете попунити са људством од четрдесет до педесет година, дру­­ге од тридесет до четрдесет, а треће чете од двадесет до тридесет го­­дина старости. Добровољци за треће чете могу се примати без об­зи­­ра на године старости.
3. Прве чете имају задатак заштите свога села – општине од оп­ас­ности и за одржавање реда. Друге чете врше рушења, праве пре­п­реке на путевима и бране да се наведена места оправе. Треће чете улазе у састав оперативних јединица и одлазе према добивеном задатку.
4. Расположиво оружје у начелу поделити тако, да половина служи за наоружање првих и других чета, а друга половина за наоружање трећих чета. Аутоматска оружја старијих типова додељивати другим че­тама.
5. Треће чете (две-четири) формирају батаљон, а два до пет ба­та­љона формирају бригаду. Чим број батаљона пређе пет, формирају се две бригаде.
6. За оперативну јединицу (бригаду-одред) одмах формирати шта­бну чету у чији састав има да уђу телефонисти, курири, радиоте­лег­ра­фи­сти и ордонанси.
7. У сваком батаљону формирати оделење за везу у чији састав улазе: телефонисти, курири и ордонанси.
8. За сваки батаљон формирати лаку комору – колску, у чијем са­с­таву треба да имају брдске кухиње или казан. У колико се буде ра­с­по­лагало са аутомобилима исзте употребити за бригаду у саставу штабне чете.
9. У свакој бригади формирати пропагандно обавештајни одсек, у сва­ком батаљону пропагандно обавештајну секцију. Сваки одсек од­носно секција треба да има пријемни радио апарат, у колико им се не до­дели примо-предајна станица.
II – Подела улога и задатака:
1. Одмах извршити избор и одредити среске команданте.при избору обратити пажњу на умешност и храброст дотичних лица.
2. Под среским командантом стоје све прве и друге чете.
3. Прве чете служе за одбрану својих села. При извршењу овога за­да­­тка, половина људства има бити стално на положају (брдима која бра­­­не села) а друга половина на одмору у селу. У случају опасности на по­­­ложају се пале ватре на који знак и друга половина из села излази на положај.
Четовођа прве чете је уједно и командант места дотичног села, од­но­­сно општине, те према томе и најстарији од све тројице че­то­во­ђа. Због тога обратити пажњу на избор истога, да је од најугледнијих људи у селу. Сва наређења имају се слати искључиво преко четовође ове чете.
4. Друге чете имају задатак да направе што више препрека на свим путевима и железничким пругама у своме реону и да ова места бране ватром да се не може извршити оправка.
Препреке се имају правити: набацивањем великог камнења на већој ду­жини пута, копањем ровова преко целог пута дужине пет метара а ду­бине три метра, обарањем великог дрвећа, расшрафљивањем и од­но­шењем шина железничке пруге и кидањем телефонских линија. Пре­преке радити на оним местима, која се не могу лако обићи. Избор места израде препреке извршиће још сада срески команданти и са истима упознати четовође других чета. За израду препрека у даном мо­­менту мобилисати сво околно становништво. Имати у виду, пре­п­река ако није брањена ватром, нема никаквог значења.
5. Срески командант има се налазити у месту где му је најјача друга че­та. Према ситуацији и потреби има право да врши концетрацију (при­купљање) других чета.
На већа места – градове обратити нарочиту пажњу и у истима др­жати посаду довољне јачине.
III – Остале одредбе
1. Компромитоване среске начелнике и општинске управе у даном моменту одмах сменити. За ово још сада извршити избор погодних лица, али ништа не саопштавати им. Избор ће извршити командант бри­­гаде у заједници са среским командантом.
2. Наоружане одреде који сада не припадају нама, бушити и при­до­бијати за себе. У даном моменту ако приђу нама добровољно, улазе у са­став бригаде, у противном разоружати их, оружје поделити према по­треби, а њихово људство предати срескоме команданту.
3. Предвидети збориште појединих батаљона и начин одржавање везе.
4. Пропагандни одсек секције, одмах ће, у колико то до сада нису, при­ступити издавању радио дневника „Видовдан“ и издавати га само че­товођама који ће даље усмено сопштавати поузданим лицима.
5. У већим градовима организацију спровести по систему Копчи (је­дан нађе двојицу, од њих сваки следећу двојицу итд., али само се тро­јке познају). У систему копче има се спровести: буђење на­ци­она­лне идеје за успостављање нове Југославије, онемогућавање комуниста и фашиста, презирање народних издајника (Недића, Љотића, Косте Пе­ћанца) и њихових слуга. Презирањем и избацивањем из друштва свих оних који служе непријатељу. Пропаганда путем народних пе­са­мна и приповедака.
6. цео посао на организацији по овоме упуству има се завршити одмах, о чему поднети писмени – шифровани извештај најдаље до ............... 1942. године (тачке у оргиналу).
7. По узимању потребних података, ово упуство уништити спаљивањем.
14. фебруар 1942. год. КОМАНДАНТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ
ПОЛОЖАЈ ВОЈСКЕ И МИНИСТАР ВОЈСКЕ И МОРНАРИЦЕ
Дивизијски ђенерал,
Дража Михаиловић, с.р.
Извор: Архив ВИИ, Ча, к.141, рег. бр. 4/6.

[Милослав Самарџић]

Командант инжењерије Врховне командебио је инж. Мајор Драгољуб М. Тодоровић (1905, вероватно у родном месту оца Марка, с. Водице код Смедеревске Паланке – Зеленгора, мај 1945). Драгољуб је 1941. био на служби у Гарди, у Топчидеру, нераздвојан пријатељ пуковника Драгослава Павловића. Априла 1941. минирао је мост на Дунаву, што су Немци сазнали, па су га осудили на смрт. Извукао се из БГ и отишао на Равну Гору. Поред осталог, он је минирао мостове код Мокре Горе септембра 1943.

Даље, у Врховној команди је био и управник радионице за израду бомби (у селу Миоковци код Чачка), тј. била су двојица, један за другим: инж. капетан Драгослав Сретеновић и инж. капетан Душан Радојковић.
На терену је било више оваквих радионица, као и радионица за израду, оправку и разне преправке оружја.
Неке врсте инжењераца било је у многим јединицама. Нпр. у 1. равногорском корпусу је постојао корпусни технички референт. То је био резервни инжењеријски капетан Милан Веркић, грађевински инжењер.
Инжењерци из овог и других корпуса градили су аеродром у Прањанима, било је и минера (минерски курс држао је пор. Бора Качаревић), итд.

[Ognjen Jovanovic]

Hvala

[Бенито]

Виде ли ову нову књигу, Сећања Сретена Стојановића?

[Милослав Самарџић]

Виде ли ову нову књигу, Сећања Сретена Стојановића?

Нисам, а ти? Видим да је ишао са Драгишом Васићем у СССР.

[Бенито]

Ових дана. Можда и приказ падне.
Мислим да је битна књига, на овај или онај начин.
Изгледа да су ту многе теме отворене, битне за нас овде. Свесно или несвесно. Поготово, што је аутор брат др Младена Стојановића.

[Милослав Самарџић]

Хајде, само напред.

[Vlad Alekš]

Читам неки текст од извесног Петра Гошића. Између осталог, он пише о ђачком четничком одреду у Сопоту, почетак 1942. Тврди, да је од укупно четрдесетак младића, било око 15 чланова омладине Демократске странке и двадесетак омладинаца Српског културног клуба. Гошић тврди да се одред растурио након 3 месеца. Да ли се зна нешто више о том одреду и шта је био узрок растурања?

Где могу да нађем тај текст?Ја сам из тог краја,па ме интересује . . .

У питању је књига "Две годишњице Десимира Тошића". Зборник радова посвећен Тошићу, 1999. година чини ми се. Мени је било интересантно да читам шта су све писали људи о Тошићу, од Звонка Вучковића па до Драже Марковића.
Иначе, Петар Гошић је био у омладини Демократске странке. Тај сегмент је такође интересантан. Неко упорно игнорише чињеницу да је већина у Демократској странци поджавала у то време Дражу и његову војску. Чини ми се да то прећуткују како данашње "демократе" тако и данашњи "националисти".

[Милослав Самарџић]

На тајном заседању 1943. у Београду, Главни одбор ДС изјаснио се 70% за Дражу и 30% за Недића (тзв. банкарци, који су у БГ имали капитал).
Омладина ДС комплетни је пришла четницима.
На сајтовима и ДС и ДСС прочитао сам да зе та странка током рата подржавала ''оба покрета отпора'', што није тачно, јер комунисте нису подржавали. Међутим, када је ДС обновљена, крајем 1989, на оснивачкој скупштини седели су и ортодоксни комунисти попут Ђиласа, Ћосића, Драгољуба Мићуновића, итд. Људи попут Пекића били су у убедљивој мањини.

[Vlad Alekš]

На сајтовима и ДС и ДСС прочитао сам да зе та странка током рата подржавала ''оба покрета отпора'', што није тачно, јер комунисте нису подржавали.

To лупетање сам одавно видео на њиховим сајтовима. То је један од доказа да су или незналице или лажови.

---

Miloslave,kada ce da gledamo drugu rundu izmedju tebe i Vulina?

Трећу.
Први пут смо били у Утиску недеље код Оље Бећковић, плус Биљана Србљановић...

Кад је било то? Деведесетих? Да ли је Биљана тада била националиста?

[Бенито]

Ко је код Србаља данашњих најпопуларнији комуниста-партизан? Рецимо, ко има данас највише улица са његовим именом по градовима Србије?

[Милослав Самарџић]

На сајтовима и ДС и ДСС прочитао сам да зе та странка током рата подржавала ''оба покрета отпора'', што није тачно, јер комунисте нису подржавали.

To лупетање сам одавно видео на њиховим сајтовима. То је један од доказа да су или незналице или лажови.

---

Miloslave,kada ce da gledamo drugu rundu izmedju tebe i Vulina?

Трећу.
Први пут смо били у Утиску недеље код Оље Бећковић, плус Биљана Србљановић...

Кад је било то? Деведесетих? Да ли је Биљана тада била националиста?

Да, 1990-тих, можда 1995, Биљана је баш почињала код Сороша, што сам ту и сазнао, кад сам рекао нешто на рачун Сорош фонда. Она је реаговала против те изјаве, што је искористио Вулин, па је тако испало да смо од тада он и ја на истој страни, а до тада смо на истој страни били она и ја против њега. Тада је директор Студија Б био Остојић, сада ваљда у ЛДП-у, који нам је после рекао да је емисија оборила неки рекорд гледаности, чак рече да је било преко милион гледалаца. А у следећем ''Времену'' објављен је чланак ''Јожа и Дража против остатка света'', где се Јожа/Тито односи на Вулина, а Дража на мене.