06-03-2015, 04:41 PM
Одмазда у Вранићу и за четнике је била злочин
Реагујући на прво објављивање до тада забрањених информација о Другом светском рату, у часопису ''Погледи'' пре 25. година, тадашња ТВ Београд у ударном ТВ Дневнику емитује репортажу о злочину четника у селу Вранић код Умке.
Одговарајући на тезу др Момчила Павловића да је пожељна рехабилитација генерала Драже Михаиловића, на Телевизији Б92 пре три дана, Аца Краус из ''Савеза антифашиста Србије'' тврди супротно позивајући се на исти злочин четника у селу Вранић.
Шта се то догодило у овом селу?
У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. у Вранићу је заноћио 2. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО. Својих 12 рањеника батаљон је сместио у куће комунистичких симпатизера (то је била уобичајена пракса једних и других, да се оптерети супротна страна), док су се здрави разместили по селу.
У цик зоре командант батаљона примећује да је свих 12 рањеника заклано на спавању и наређује да се за одмазду у тих 12 кућа стрељају сви мушкарци. То је и учињено, с тим што је убијено и неколико женских особа, док је једна беба погинула од залуталог метка.
Чувши за ово, Врховна команда је наредила истрагу, али она никад није довршена. Свакако би била довршена после рата, као што су се питања разних дела решавала после Првог светског рата. Углавном, у четничким редовима се од почетка сматрало да је ликвидација цивила у поменутих 12 кућа била злочин и нико никада није тврдио супротно.
Недићева Служба државне безбедности известила је да је у селу Вранић убијено 40 особа. Комунисти су касније повећавали ову цифру, дошавши до 72 жртве. Међутим, они никада нису поменули убијене рањенике, нити их је занимао објективан опис свих ратних злочина.
Наиме, у лето 1941. комунисти су почели масовно да убијају Србе, пре него што је њихове припаднике почела да убија ма која српска формација. До краја те године, само на територији ''Недићеве Србије'' убили су око 1.000 цивила, пре свега домаћина, које су називали кулацима, затим чиновника, трговаца, свештеника, бивших политичара, итд. На истој територији, пре доласка Црвене армије убили су још најмање 2.000 цивила. Само та група која је оперисала у области Вранића, Космајски партизански одред, до пролећа 1944. године убила је око 300 цивила.
У зиму 1941/42. убили су најмање 2.000 српских цивила у Црној Гори и Источној Босни и Херцеговини. Постоји списак од 2.000 Срба из Лике убијених од стране комуниста, 329 жртава на Кордуну, итд. На жалост, то су све ниске цифре у односа на оне од доба успостављања комунистичке власти, тј. од септембра 1944. године. Државна комисија је пописала 56.000 убијених после тог периода само на територији данашње Србије, а та цифра је далеко од стварне.
Мада су ово подаци које знају и сами комунисти, они ће се увек држати пароле ''Вранић и само Вранић'', просто јер је таква природа тих тоталитарних идеологија.
Милослав Самарџић
''Вечерње новости'', 6. март 2015.
Опширније:
Два злочина у селу Вранић:
http://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/
Реагујући на прво објављивање до тада забрањених информација о Другом светском рату, у часопису ''Погледи'' пре 25. година, тадашња ТВ Београд у ударном ТВ Дневнику емитује репортажу о злочину четника у селу Вранић код Умке.
Одговарајући на тезу др Момчила Павловића да је пожељна рехабилитација генерала Драже Михаиловића, на Телевизији Б92 пре три дана, Аца Краус из ''Савеза антифашиста Србије'' тврди супротно позивајући се на исти злочин четника у селу Вранић.
Шта се то догодило у овом селу?
У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. у Вранићу је заноћио 2. батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО. Својих 12 рањеника батаљон је сместио у куће комунистичких симпатизера (то је била уобичајена пракса једних и других, да се оптерети супротна страна), док су се здрави разместили по селу.
У цик зоре командант батаљона примећује да је свих 12 рањеника заклано на спавању и наређује да се за одмазду у тих 12 кућа стрељају сви мушкарци. То је и учињено, с тим што је убијено и неколико женских особа, док је једна беба погинула од залуталог метка.
Чувши за ово, Врховна команда је наредила истрагу, али она никад није довршена. Свакако би била довршена после рата, као што су се питања разних дела решавала после Првог светског рата. Углавном, у четничким редовима се од почетка сматрало да је ликвидација цивила у поменутих 12 кућа била злочин и нико никада није тврдио супротно.
Недићева Служба државне безбедности известила је да је у селу Вранић убијено 40 особа. Комунисти су касније повећавали ову цифру, дошавши до 72 жртве. Међутим, они никада нису поменули убијене рањенике, нити их је занимао објективан опис свих ратних злочина.
Наиме, у лето 1941. комунисти су почели масовно да убијају Србе, пре него што је њихове припаднике почела да убија ма која српска формација. До краја те године, само на територији ''Недићеве Србије'' убили су око 1.000 цивила, пре свега домаћина, које су називали кулацима, затим чиновника, трговаца, свештеника, бивших политичара, итд. На истој територији, пре доласка Црвене армије убили су још најмање 2.000 цивила. Само та група која је оперисала у области Вранића, Космајски партизански одред, до пролећа 1944. године убила је око 300 цивила.
У зиму 1941/42. убили су најмање 2.000 српских цивила у Црној Гори и Источној Босни и Херцеговини. Постоји списак од 2.000 Срба из Лике убијених од стране комуниста, 329 жртава на Кордуну, итд. На жалост, то су све ниске цифре у односа на оне од доба успостављања комунистичке власти, тј. од септембра 1944. године. Државна комисија је пописала 56.000 убијених после тог периода само на територији данашње Србије, а та цифра је далеко од стварне.
Мада су ово подаци које знају и сами комунисти, они ће се увек држати пароле ''Вранић и само Вранић'', просто јер је таква природа тих тоталитарних идеологија.
Милослав Самарџић
''Вечерње новости'', 6. март 2015.
Опширније:
Два злочина у селу Вранић:
http://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/