02-03-2017, 11:34 PM
Ајде постави ти питање.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
(02-03-2017, 08:50 AM)Vlad Alekš Пише:Ово је остало неодговорено.(01-03-2017, 11:56 PM)Бенито Пише: Наравно да нису.
Али где се то " нису" догодило и када?
У Скопљу, 11. априла 1941.
Ево једног питања из "историје књижевности".
Снаја једног "буржоаског" политичара је била преводилац са енглеског и француског на српски језик. Презивала се као и њен муж, а то је било и презиме њеног свекра, разуме се. Комунисти су јој након доласка на власт "предлагали" да промени презиме, јер није баш било мило оку да се то и такво презиме појављује у јавности, а нарочито не у књигама. Које је презиме у питању?
(02-03-2017, 04:37 PM)Бенито Пише: Прво, хвала ЈВуО ( промени ник да можемо нормално да те ословљавамоРекао бих да је ово потпуно ново историјско откриће?)што је ово поставио и свима другима који су покушали да одговоре. Овај Недићев исказ, под условом да је он ово уопште и рекао, је пример како се искази овог типа не смеју узимати као релевантан историјски извор. О томе је Самарџић, најчешће у случају Драже Михаиловића, говорио , али ми и даље, па и код школованих историчара константно видимо ту грешку.
У овом случају, ако је стварно Недић дао ове одговоре, и на прво и на друго питање је слагао. Ако овај иследник ОЗН-е или војни комунистички тужилац нису то могли да схвате, озбиљан историчар би одмах видео да је одговор на друго питање чиста лаж из низа разлога. Дакле, није било капитулације, Недић је Обавештајном одељењу Врховне Команде, чији је Калафатовић шеф, био познат као пронемачки официр и сигурно са њим не би разговарао, зашто Недић није Калафатовића извукао из Оснабрика кад је многе друге генерале избавио и тако даље, и тако даље.... Заправо, Недић није ни видео генерала Калафатовића, нити је од њега сазнао за " капитулацију".
Ни одговор на прво питање није тачан. Недић не да није видео Пале, него није ни прешао Дрину.
А, ево шта је одговор.
Недић је 16. априла 41. године у Новом Пазару. Можда и претходног дана. Сместио се у једном хотелу. Ту је позвао свог пријатеља Хасан бега Звиздића да дође из Сјенице. Овај је то и учинио сутрадан. Нисам сигуран за место, дакле, или у самом Новом Пазару или у Дугој Пољани, Милана Недића, пресвученог у цивилно одело , у друштву Звиздића, пронашао је обавештајни официр Вермахта и обезбедио му аутомобилски превоз за Београд. Недић у цивилу у Београд стиже у ноћи између 18. и 19. априла , својој кући. Недић није одмах постављен за председника квинслишке владе из више разлога, за које треба више простора да би се објаснило. О томе неки други пут. Оно што је занимљиво је да су се у истом периоду, дакле на крају АР, на истом подручју налазили и неки агенти британске војске.
Дакле, сетимо се књиге професора историје Југославије, др Јована Марјановића, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца. Та књига је требала да замаже очи српском народу и баци сенку на велику личност Драже , и да га испрља наводном издајом. Праве личности за ту књигу су три: кнез Павле, Милан Стојадиновић и оно што ће многе изненадити, Милан Недић. У том правцу, ако имају жеље и храбрости, требају истраживати млади историчари.
Толико засад о овој теми. Надам се да вам је одговор на питање био занимљив.
(03-03-2017, 02:27 AM)Бенито Пише: Јесте објављено у сећањима једног резервног официра Треће армијске области, иначе инжењерца. И , случајно сам то нашао. Знаш да су најбољи извори они документарни, ненаучни... Јер овај човек пише о свом животу, а ово за Недића је успут. Вероватно није ни био свестан какав траг оставља.
Што се Хасана тиче, наравно да су остали у вези. После силног раскрштавања ко припада којој окупационој зони, срез штаваљски се припаја Великој Албанији, срезови митровачки и пазарски добијају специјални статус, али су формално у Недићевој Србији, а Хасан бира да буде у Недићевој Србији. И до повратка Ђуришића, овај пут као недићевца, он је апсолутно лојалан. Тада почиње да игра на Дражу. Међутим , до неке веће сарадње не долази, али Хасан је успео да утекне и ту је веза изгледа био Драгиша Цветковић. Скратио сам максимално, о Хасану би могло много да се напише. Он ни пре рата није био члан ЈМО, него Јерезе. Близак је био са Стојадиновићем. И тако даље, да не кваримо квиз.
Ово око британских војних агената је из других извора. И то ће, можда, бити у некој књизи. А ово око Недића неће, јер би требало укрштати , а мени Недић није сад приоритет за истраживање. Само ми је занимљиво да личност о којој се толико не зна, и о коме не постоји ниједна релевантна књига ( што је преседан за Југославију у ДСР), има такву некритичку подршку у једном делу нашег народа.
(03-03-2017, 02:27 AM)Бенито Пише: Јесте објављено у сећањима једног резервног официра Треће армијске области, иначе инжењерца. И , случајно сам то нашао.
(03-03-2017, 01:08 AM)Бенито Пише:(02-03-2017, 08:50 AM)Vlad Alekš Пише: Ево једног питања из "историје књижевности".Ово је остало неодговорено.
Снаја једног "буржоаског" политичара је била преводилац са енглеског и француског на српски језик. Презивала се као и њен муж, а то је било и презиме њеног свекра, разуме се. Комунисти су јој након доласка на власт "предлагали" да промени презиме, јер није баш било мило оку да се то и такво презиме појављује у јавности, а нарочито не у књигама. Које је презиме у питању?
(03-03-2017, 11:22 AM)Перун Пише: Грол?
(03-03-2017, 12:37 PM)Vlad Alekš Пише: Многи данас сматрају да су национализам и либерализам антагонистички појмови. Један наш либерал је национализам дефинисао на следећи начин - "национализам је либерализам у спољној политици". Како се он звао? Није Марко Никезић.