[ватхра]

Теби је, пионирски предводниче, пола овог сајта глупост. Она половина коју ниси ти исписао. Али се још ниси сетио да треба да се оканеш овијех глупана.

Шта је, чим нема одговора крећемо да се фрљамо увредама и са још глупости?
Шта би са великим изјавама да је "оно што сам горе написао је једина истина."

Вади изворе за наведено.

[Бенито]

Ма како да не.
Теби да дам извор да је умро Броз, ти и даље не би веровао.

[ватхра]

Словенци су били мобилисани и у немачке, италијанске, и у мађарске јединице - и као припадници истих су заробљавани и на Источном фронту, и у Африци. У оба случаја су "рециклирани" да се боре на страни савезника, мада у Краљевој гарди и нису видели пуно борбе.
Кучан старији је вероватно заробљен као припадник немачких снага, обзиром да је рођен у Крижевцима, мада ме не би чудило ни да је био код Мађара.

Прва југословенска бригада је ушла у састав 23. српске дивизије, која је 13. октобра упућена у близину Београда из Источне Србије. Не знам којим телепортовањем су могли да буду 14. и 15. октобра у Крушевцу.

И зато, одакле су глупости које си ти навео?

[Бенито]

Много си ти окуратио. Није ти ово састанак градског одбора ССРН.
И, обнови ти то градиво мало боље. Али, пажљиво да читаш.

[ватхра]

Ајде, пошто нико други неће.
Међу црнолегионарима- усташама који су кренули на Стаљинград, налазили су се и Срби. Један од њих преживео је рат и након рата постао је једна од најомиљенијих јавних личности брозовске Југославије. Посебну славу стекао је на самом крају професионалне каријере. Тада је постулат свога посла поставио на ту висину, да га ни до данас нико није дохватио, а многи су покушавали и пробају и данас.
Ко је тај човек?

Тај човек је чувени спортски новинар и коментатор Младен Делић.
Усташа од 1942. године, у јединици која је рат преспавала у околини Бјеловара.
И након рата се на свим пописима изјаснио као Србин, вере римокатоличке. Хрвати то данас упорно крију.

И кад смо већ код теме, који је извор да је Младен Делић био у усташама?

[смедерево]

Словенци су били мобилисани и у немачке, италијанске, и у мађарске јединице - и као припадници истих су заробљавани и на Источном фронту, и у Африци. У оба случаја су "рециклирани" да се боре на страни савезника, мада у Краљевој гарди и нису видели пуно борбе.
Кучан старији је вероватно заробљен као припадник немачких снага, обзиром да је рођен у Крижевцима, мада ме не би чудило ни да је био код Мађара.

Прва југословенска бригада је ушла у састав 23. српске дивизије, која је 13. октобра упућена у близину Београда из Источне Србије. Не знам којим телепортовањем су могли да буду 14. и 15. октобра у Крушевцу.

И зато, одакле су глупости које си ти навео?

Ко о чему к...а о поштењу!!!

[Бенито]

Ајде, пошто нико други неће.
Међу црнолегионарима- усташама који су кренули на Стаљинград, налазили су се и Срби. Један од њих преживео је рат и након рата постао је једна од најомиљенијих јавних личности брозовске Југославије. Посебну славу стекао је на самом крају професионалне каријере. Тада је постулат свога посла поставио на ту висину, да га ни до данас нико није дохватио, а многи су покушавали и пробају и данас.
Ко је тај човек?

Тај човек је чувени спортски новинар и коментатор Младен Делић.
Усташа од 1942. године, у јединици која је рат преспавала у околини Бјеловара.
И након рата се на свим пописима изјаснио као Србин, вере римокатоличке. Хрвати то данас упорно крију.

И кад смо већ код теме, који је извор да је Младен Делић био у усташама?

Аман човече, читаш ли ти? Одговорио сам Романији на исто питање.

[ватхра]

Аман човече, читаш ли ти? Одговорио сам Романији на исто питање.

Младен Делић изјавио да је био у усташама?
Дај извор. Треба да знаш како се даје извор.

И хвала што си ме замолио да прочитам још једном, нисам видео овај бисер:

Тачно је да нису били у самом Стаљинграду. Али није тачно да су сви изгинули. Од њих десетак хиљада погинуло је две трећине, а од преосталих 3600, уз додатак око 3000 Југословена који су били у Совјетском Савезу, формирана је Прва југословенска дивизија. И кренула назад.

Не знам како си успео да ти сваки податак буде нетачан.
У ствари знам - исто као што лупаш и за све остало.

[Милослав Самарџић]

Година 1791, пропаст Кочине крајине.
Група људи односи мошти светог краља Стефана Првовенчаног из Студенице, преко Саве, да их Турци не би спалили.
Ко је главни у овој групи?

[Ултрадесничар]

Година 1791, пропаст Кочине крајине.
Група људи односи мошти светог краља Стефана Првовенчаног из Студенице, преко Саве, да их Турци не би спалили.
Ко је главни у овој групи?

Архимандрит Мелентије ?

[Милослав Самарџић]

Није.

[Бенито]

Аман човече, читаш ли ти? Одговорио сам Романији на исто питање.

Младен Делић изјавио да је био у усташама?
Дај извор. Треба да знаш како се даје извор.

И хвала што си ме замолио да прочитам још једном, нисам видео овај бисер:

Тачно је да нису били у самом Стаљинграду. Али није тачно да су сви изгинули. Од њих десетак хиљада погинуло је две трећине, а од преосталих 3600, уз додатак око 3000 Југословена који су били у Совјетском Савезу, формирана је Прва југословенска дивизија. И кренула назад.

Не знам како си успео да ти сваки податак буде нетачан.
У ствари знам - исто као што лупаш и за све остало.

Благо теби- ти си срећан човек. И да полудиш, ништа ти се не би приметило.
Ајде сад, скини ми се и иди код оних твојих генија , па им држи предавање.

---

Година 1791, пропаст Кочине крајине.
Група људи односи мошти светог краља Стефана Првовенчаног из Студенице, преко Саве, да их Турци не би спалили.
Ко је главни у овој групи?

Црни Ђорђије.

[Романија]

Иначе, одговор на моје питање је Горски цар, од Светолика Ранковића, дјело много важније од тога ђе је нека будала била 14.10.1944.
Разбојници-хајдуци су му убили оца приликом пљачке њихове куће, и на основу тог догађаја је настало овај роман, објављен крајем 19.в.

[Милослав Самарџић]

Година 1791, пропаст Кочине крајине.
Група људи односи мошти светог краља Стефана Првовенчаног из Студенице, преко Саве, да их Турци не би спалили.
Ко је главни у овој групи?

Црни Ђорђије.

Браво!
Он је био командант друге најјаче групе српске војске.
Питање:
Чији лик се налазио на Карађорђевој застави?