(07-11-2017, 02:19 AM)ЈВуО-КГ Пише: (06-11-2017, 10:43 PM)Бенито Пише: Како су се звала ова тројица пуковника и шта су они урадили?
Вероватно Мишић,Штурм и Бојовић. А шта су радили...
Неко други ће да одговори.
Није тачно, а ево како је било.

Постојала је опасност да Дунавска дивизија првог и другог позива у даљем развоју догађаја буде потпуно опкољена и избачена из ратног дејства. Мишић је тада био помоћник и десна рука ђенерала Путника , начелника ђенералштаба српске војске. Најважније питање којим су се они бавили је укључивање Друге армије под командом ђенерала Степе Степановића, а нарочито Тимочка дивизија првог позива, која је имала најистуренији положај, и Треће армије под командом ђенерала Боже Јанковића, која је већ ослободила Косово, у стабилизовање фронта код Куманова и прелазак у одлучну битку која је требала да се догоди код Овче поља.
Међутим, главнокомандујући Прве армије је већ био у незавидној позицији и није имао превише времена за чекање. То је први пуковник из ове приче. Звао се Александар Карађорђевић. Прискаче му у помоћ други пуковник, командант Дринске дивизије првог и другог позива, Павле Јуришић Штурм. Њих двојица долазе до закључка да треба укључити Дринску дивизију у битку и то у правцу левог крила напредовања Вардарске армије под командом генерала Зеки паше. Уследио је концентрисани и дисциплиновани, одлично испланирани напад Дринске дивизије на брду Зебрњак. Овај напад праћен је сталним ударима артиљерије Прве армије по челу Вардарске армије, и упадом Коњичке дивизије под командом пуковника Арсена Карађорђевића и контранападом Дунавске дивизије под командом пуковника Милоша Божановића у исту тачку- врх Зебрњака. Идеју напада на Зебрњак коју су дали пуковници Штурм и регент, стратегијски је разрадио за једну ноћ, начелник штаба Прве армије, пуковник Петар Бојовић. Овај напад је имао амбицију да врати Вардарску армију на првобитне положаје и да припреми одлучну битку код Овче поља. Међутим, ударац је био толико јак да Зеки паша није могао да стигне свој седми корпус који је побегао чак преко леве обале Вардара. Значајан је био и пропагандни елемент, јер су Арнаути у турској војсци већ чули да је српска војска ослободила Косово. Ова битка на Зебрњаку је решила не само питање Кумановске битке, него практично и читавог Првог балканског рата.
Дакле, тројица пуковника су : Штурм, регент и Бојовић.( али и пуковници: кнез Арсен и Милош Божановић).
ПС Видим да се пише да су Бојовић и Мишић , 20. октобра 1912. године, унапређени у генерале. Коме је књига о Бојовићу при руци нека провери, да ли је то по старом или новом календару, јер ми је мало нелогично да је то било пре битке на Зебрњаку.