Прије двије године, мој комшија, добар човјек, какав може само бити од ратног сирочета, Стојан Крчо из села Понијрке, код Олова, на загајничком гробљу, ми је рекао да у селу Загонима, на њиховом гробљу, по заврштку другог свјетског, када су се четници повлачили са планине Звијезде, ликвидирани су и бачени у поток, али их је неко поткријућ сахранио на гробље у Загонима. Он каже да је било четири човјека, један Нешковић, а два или три неко друго презиме, који су сахранјени у исту гробницу. Стојан је старији човјек и није му у интересу да лаже.
Слично је потврдио и Давор Томић, који сада живи у Власеници, јер је то чуо од старијих људи.
Неки су тврдили да је Радомир Нешковић погинуо на Озрену 1950 године, а неки, што је мање вјероватно, да је успио да стигне до Америке. Има и оних који су трврдили да је извршио самоубиство у брду Тмор изнад села у којем се крио 1948 године, али му тијело никада није пронађено.
Неки су говорили да су комунисти убили једног четника за кога су мислили да је Радомир Нешковић, јер су леш однијели његовој мајци да потврди идентитет, која је рекла да је то њен син и комунисти су мислили да су обавили посао, али мајка никада није нисила црнину ни прислуживала цвијеће.
Причало се да је отишао у неки манастир и ту се замонашио, тајећи своје име и презиме...
У књигама Момира Крсмановића се помиње да је завршио у Аустрији и умро 1956 године или касније.
Провлачила се и прича човјека који је Радомира превео у Србију.
Радомир је дошао код нјеговог оца у кућу која је 6 километара удаљена од жељезничке станице у Међеђи, код Вишеграда. Радомир је чуо да често возом путује у Ваљево код тетке одакле доноси ракију и продаје у свом и сусједним селима. Када је објаснио Радомиру како то ради, он му је рекао да ће поћи са њим до Ваљева. Једну вече су се спустили до жељезничке станице у Међеђи, сакрили се у жбуње и чекали теретни воз... Укрцали су се у воз и кренули према Вишеграду. Приликом проласка кроз Вишеград, Радомир се шалио говорећи да зна Сава Билић ко му сада пролази кроз Вишеград не би мирно спавао. Сакривени у теретном возу допутовали су до Ваљева, гдје се овај човјек поздравио са Радомиром и он је отишао, а да није знао у ком правцу...
То ћемо одложити, док не пронађемо саговорнике за то, али ћемо дати прилог једног од живих свједока – Стева Радојчића, рођеног 1924. године, који је био са Радомиром Нешковићем...
Разговор смо обавили 19. новембра 2017. године у селу Рјечица, код Фоче.
Забиљежио и разговарао, Недељко Жугић
