Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Облик за Штампу

+- Погледи форум (https://www.pogledi.rs/forum)
+-- Форум: Култура и наука (https://www.pogledi.rs/forum/forum-14.html)
+--- Форум: Четнички покрет (https://www.pogledi.rs/forum/forum-17.html)
+--- Тема: Милослав Самарџић одговара на ваша питања (/thread-1021.html)

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Романија - 12-04-2016

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Војска Републике Српске - 12-04-2016

(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela

---

---

(28-08-2013, 06:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(27-08-2013, 06:01 PM)Luka Пише:  

(27-08-2013, 04:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(27-08-2013, 11:02 AM)Luka Пише:  Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?

Јесте.

Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-bosanskih-cetnickih-odreda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 13-04-2016

(12-04-2016, 12:42 AM)kimi Пише:  Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.

Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 13-04-2016

(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

Не знам.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 13-04-2016

(12-04-2016, 10:15 PM)Војска Републике Српске Пише:  

(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela

---

---

(28-08-2013, 06:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(27-08-2013, 06:01 PM)Luka Пише:  

(27-08-2013, 04:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(27-08-2013, 11:02 AM)Luka Пише:  Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?

Јесте.

Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-bosanskih-cetnickih-odreda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?

Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-crne-gore-do-lijevca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Николај - 13-04-2016

(13-04-2016, 12:07 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(12-04-2016, 12:42 AM)kimi Пише:  Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.

Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.

Вероватно пита због текста неког Игора Ракића из Пирота, објављеног у Браничевском гласнику (оном истом броју где је и Ватрин рад), у коме се говори о "ослобођењу" Пирота 1944. Текст је неокомунистички, литература претежно комунистичка, терминологија комунистичка, ментални склоп комунистички.

Ево неких карактеристичних делова:

"Први покушаји у срезу нишавском да се формира народна власт ишли су са формирањем партизанских јединица 1942. године..."

"У свом трогодишњем ратовању, припадници Нишавског корпуса нису учествовали у борби против бугарске војске и полиције нити против припадника формација Милана Недића и Димитрија Љотића. Једини бугарски полицајац који је био жртва у току рата, настрадао је од стране четника у селу Гњилане 1943. године. То је урађено како би се према становништву извршила одмазда од стране Бугара јер су четници сматрали да је село Гњилане упориште партизанског покрета."

"Партизани у околини Бабушнице су захтевали да се Бугари одмах повуку из Бабушнице и да власт препусте њима. Дошло је до преговора и потом споразума по којем су партизани 8. септембра без борбе ушли у Бабушницу. Овим су акције за ослобођење Бабушнице завршене. Наредна три дана у Бабушници је било паралелних институција и страже – партизана с једне, и бугарске војске и полиције с друге стране. Становништво Бабушнице дочекало је са одушевљењем партизанске јединице али у исто време и са чуђењем посматрало ситуацију у којој се два противника налазе заједно."

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 13-04-2016

Значи Ватра је тамо најбољи.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Мргуд - 13-04-2016

Цитат:Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Мислим да се то односило на Радића, а не на Дреновића.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Четник са Динаре - 19-04-2016

Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Брада - 20-04-2016

(19-04-2016, 08:32 PM)Четник са Динаре Пише:  Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Четник са Динаре - 20-04-2016

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.


Не разумем ово "то су све политички хрвати",па било је и код нас четника,нпр.Ђујић,Доброслав Јевђевић(у Херцеговини),Бранко Богуновић...
Само сам питао да ли је било четника и у осталим крајевима,а не само у Далмацији.

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Милослав Самарџић - 20-04-2016

Да, било је и на југу Лике, затим Горња Лика, а једно време и на делу Кордуна. Ево пописа свих јединица из тих крајева, назначена је и територија:

ДИНАРСКА ЧЕТНИЧКА ДИВИЗИЈА
Командант: војвода Момчило Ђујић
Помоћник команданта: војвода Бранко Брана Богуновић.
Начелник штаба: мајор Миле Капетановић, мајор Давид Шошкић.
Официр у штабу: мајор Марин Студе (Хрват, користио је српски псеудоним Милан Милановић; претходно је био начелник штаба Ђујићевог пука ''Петар Мркоњић''; после капитулаације Италије, усташе у Сплиту убијају шест чланова породице Студе: Маринове родитеље, брата, снају и њихово двоје мале деце).
Инспектор трупа: пуковник Димитрије Узунчевић (родом из Јужне Србије, предратни командант 55. пешадијског пука у Бихаћу; погинуо је 13. јануара 1943. у Грачацу).
Командант гардијског батаљона: поручник Мирко Куруц.
Пратилац војводе Ђујића: Петар Триван.
Шеф Центра везе: потпоручник Радојица Дамјановић (родом из Србије).

61. Први лички корпус (на дан оснивања 502. корпус или Велебитски корпус); 1. лички од краја 1943.
Време оснивања: децембар 1942.
Територија: Јужна Лика.
Претходне јединице: четнички пукови ''Краљ Петар Други'' (команданти Пајица Омчикус, војвода Мирко Марић, Ђоко Марић) и ''Вожд Карађорђе'' (командант морнарички наредник-водник Тодор Станисаљевић из Грачаца, старији брат Данета ''Цицваре'', организатора устанка 1941).
Војни инструктори до краја 1942: капетан Илија Јевтић и капетан Светозар Цигановић.
Командант корпуса: мајор Миливоје Вуксановић.
Начелник штаба: капетан Богдан Дробац из Грачаца.
Шеф Пропагандног одсека: Влада Дробац из Грачаца.
Обавештајни официр од почетка 1945: Душан Лукић.
Јединице:
- 1. бригада или Грачачка бригада (командант капетан Марко Црљеница са Кордуна, потом Јово Станисављевић. Помоћник команданта: Никола Гаћеша. Ађутант: артиљеријски наредник Дмитар Р. Терзић),
- 1. батаљон 1. бригаде (командант арт. наредник Јово И. Станисављевић, потом Никола Л. Санадер. Национални повереник 1. батаљона: Милорад Гаћеша),
- 2. батаљон (ком. Мане Рибар),
- Омладинска чета (командир Никола Дробац),
- Одред ''Марића'', у саставу бригаде од почетка 1945. године (ком. Ђоко Марић).
- 2. бригада или Севернодалматинска бригада (ком. капетан Стефановић, жандармеријски наредник, касније поручник, Обрад Бијанко, капетан Михајло Бабић од 7. новембра 1942. до пролећа 1943; затим Душан Лукић, па капетан Воја Перишић, па Јован Пуповац до 9. августа 1943, тада поново Душан Лукић; од краја 1943. поново капетан Војо Перишић, после поново Лукић, па до краја рата Дмитар Терзић).
- 1. батаљон (ком. Момчило Марић, Исо Стојсављевић),
- 2. батаљон или Попињски батаљон (ком. Душан Лукић, до пролећа 1943, од тада Исо Стојсављевић. Команданти батаљона били су и Милисав Будимир и Миле Бањанин),
- 3. батаљон, основан пролећа 1943. године (ком. Душан Сучевић, потом Владо Гаћеша),
- Одред ''Марића'' до пролећа 1943; тада је издвојен из састава 2. бригаде и дејствује као комитски одред, до почетка 1945, када се прекомандује у 1. бригаду.
- 3. бригада, основана пролећа 1943. године (ком. Петар Рајак; од 1941. Рајак је био командир одабране десетине у Србу, па Србског одреда).
- 1. батаљон (ком. Петар Ђилас),
- 2. батаљон (ком. Никола Прља).
- 4. бригада, основана у јесен 1943, од отрежњених Срба који су побегли из партизанске 6. личке дивизије; они су претходно основали одред у Лапцу (ком. Никола Плећаш Нитоња, Брацо Чорак, Душан Лукић, а од почетка 1945. Томица Иванчевић).
- 1. батаљон (ком. Стево Плећаш Рољан),
- 2. батаљон (ком. Милан Опачић).
- Медачки четнички одред, у саставу 4. бригаде од почетка 1945.
- Комитски одред, основан почетком 1945. године (ком. Никола Плећаш Нитоња).

62. Босански корпус ''Гаврило Принцип''
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Грахово, односно људсто из ових области, тада у Лици.
Претходне јединице: четнички пукови ''Гаврило Принцип'' и ''Краљ Александар'', осим Петровачког одреда Манета Роквића из пука ''Краљ Александар'', који се осамосталио у намери да уђе у састав Грмечког корпуса. Крајем 1942. и почетком 1943. постојала је Ударна бригада ''Гаврило Принцип'' под командом ваздухопловног мајора Михаила Томашевића, који је погинуо 14. јанаура 1943. у Грачацу.
Командант: војвода Бранко Брана Богуновић, па капетан, касније мајор, Милан Цвјетићанин.
Начелник штаба и помоћник команданта: жандармеријски поручник, касније капетан, Коста С. Тркуља.
Јединице:
- 1. бригада, ком. инжењеријски поручник Милан Цвјетићанин, Петар Арежина,
- 2. бригада или Шаторска бригада, ком. жандармеријски поручник Марко Маркица Ћућуз,
- 3. бригада, ком. Богдан Ивић, домаћин из Гламоча,
- 4. бригада, основана пролећа 1944. године, када је Дувњаков одред дошао у Далмацију (ком. жандармеријски наредник-водник Душан Дувњак Стари. Крајем 1944. у састав бригаде улази преживело људство Петровачког одреда Манета Роквића; одред је масакриран од стране усташа и тада је Роквић погинуо).

63. Први далматински корпус (на дан оснивања 501. корпус или Косовски корпус)
Време оснивања: крајем 1942.
Територија: Далматинско Косово, Дрнишка и Врличка општина и села са леве обале Крчића и Крке.
Претходна јединица: Четнички пук ''Онисим Поповић'' (командант Пајо Поповић, мучки убијен од комуниста у својој кући у ноћи између 18. и 19. јуна 1942; био је син Онисима, стрељаног 1914. од Аустроугара у Сињу као српски првак; после њега командант пука постаје рез. капетан војвода Владо Новаковић, четник војводе Танкосића из ранијих ратова, дотадашњи командант Буковичког четничког одреда, предајући команду над својим одредом капетану Марку Црљеници).
Командант: ђенералштабни капетан, касније мајор, Живорад Жика Младеновић, потом капетан (мајор), Новак Мијовић, до погибије приликом пробоја Пађенске блокаде, у Радљеву 4. децембра 1944), затим капетан Јован Сремац.
Заменик команданта и интендант: капетан Јован Сремац.
Ађутант: жандармеријски поручник Милан Смиљанић (погинуо са Мијовићем).
Јединице:
- Проминска бригада (ком. жандармеријски поручник Симо Радић, национални повереник Петар Гркинић).
- 1. батаљон (ком. Пешо Добрић),
- 2. батаљон (ком. Саво Шаре).
- Динарска бригада (ком. жандармеријски поручник Јово Н. Грубнић, национални повереник Ђорђе Драгичевић).
- 1. батаљон (ком. Душан Стринић),
- 2. батаљон (ком. Илија Јовић),
- 3. батаљон (ком. Јово Ивекић).
- Цетинска бригада (ком. рез. поручник Иво Јанков, национални повереник Никица С. Зукановић).
- 1. батаљон (ком. Јово Мишковић),
- 2. батаљон (ком. Раде Петровић),
- 3. батаљон (ком. Милош Иветић ''Мајор''),
- 4. батаљон (ком. Реља Рајковић).
(Команданти батаљона раније су били и Саво Париповић, Јово Војновић и Иле Кнежевић.)
- Свилајска бригада (ком. Драган Мркић, Стеван Кнежевић и Никола Ћук, национални повереник Душко Ракетић).
- 1. батаљон (ком. Сава Малић),
- 2. батаљон (ком. Јаков Бабић),
- 3. батаљон (ком. Илија Кнежевић).
(Команданти батаљона раније су били и Урош Шолић, Стеван Кнежевић, Бранко Грачанин, Никола Чолаковић, Симо Машић и Пилип Иковац.)
- Мосећка бригада (ком. Мишо Милошевић-Негровић, Јован Сировица, Велимир Караџић и Анте Геричић).
- 1. батаљон (ком. Драгутин Џалић),
- 2. батаљон (ком. Филип Кашић),
- 3. батаљон (ком. Сава Париповић).
(Команданти батаљона раније су били и потпоручник Радојица Дамјановић, поручник Владимир Чудић, потпоручник Мићо Томић и Петар Кашић)
- Летећа бригада (ком. Лазо Миланковић, поручник Бошко Асановић, Милија Микић и Глишо Марић, национални повереник Александар Лукета, интендант Петар Цвијетић).
- 1. батаљон (ком. Стево Поповић, Глишо Марић и Никола Томић),
- 2. батаљон (ком. Глишо Марић и Никица Чолаковић).

64. Други далматински корпус
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: граница Јужне Лике и Западне Босне.
Претходне јединице: Четнички пук ''Онисим Поповић'' и Четнички пук ''Петар Мркоњић'' (командант војвода Момчило Ђујић).
Командант: ђенералштани капетан (мајор) Живорад Жика Младеновић из с. Мозгово код Алексинца.
Национални повереник: професор Милан Вукадин из Врбника код Книна (остао је у Југославији, после рата је усмрћен под нејасним околностима на прузи Книн - Дрниш).
Јединице:
- 1. бригада (ком. поручник Милорад Миша Милошевић из Србије па Милан Мића Оклобџија из Метка у Лици; заменик команданта Милан Новковић).
- Стрмички батаљон (ком. потпоручници Жарко Божовић и Миша Милошевић, Илија Вуковић из Голубића и Душан Бјелић из Стрмице),
- Голубићки батаљон (ком. Давид Дамјановић),
- Книнскопољско-топољски батаљон.
- 2. бригада (ком. Аћим Кнежевић из села Отона).
- Отоњски батаљон (ком. Аћим Кнежевић)
- Плавањски батаљон (ком. Никола Грубор, до погибије у Отону 1943, затим Никица Чолаковић, Никола Бурсаћ, Јован Вајагић и Никола Бјеговић).
- 3. бригада (ком. морнарички наредник Љубо Вулић, потом потпоручник Урош Његован).
- Пађенски батаљон (ком. Лазар Лазина Самарџија, ађутант и заменик команданта Тоде Илић),
- Жагровићки батаљон,
- 3. батаљон.

65. Трећи далматински корпус
Време оснивања: 1944. године
Територија: Северна Далмација (Буковица, Равни Котари, Жегари).
Претходне јединице: четнички одреди Милорада Стегњајића, Обрада Бијанка, Уроша Малешевића и других.
Командант: мајор Миле Капетановић, мајор Васиљевић, капетан Стеван Тонковић.
Јединице:
- Бенковачка бригада (ком. поручник Милорад Стегњајић; крајем 1944. остаје у Равним Котарима, после 5-6 месеци комунисти га откривају у Кули Атлагића, где убијају њега, његову жену и пратиоца Ћиру Миљевића).
- Ђеврсачка бригада (ком. поручник Савић).
- Кистањска бригада (ком. рез. капетан Милутин Дабетић).
- Скрадинска бригада (ком. капетан Владо Чудић).
- Бијанков одред, тј. одред поручника Обрада Бијанка, који се помиње и као Велебитска бригада, а који је повремено био у саставу 1. личког корпуса. (Бијанко је одбио да се повуче у Словенију. Остао је у герили, са седморицом четника је опкољен 28. фебруара 1945. у пећини Мајкановки на Велебиту. После вишедневне борбе и опсаде, и минирања пећине, шесторица се предају на часну реч, али су стрељани у Шибенику. Поручник Бијанко и последњи преостали четник, Лука Д. Швоња, извршавају самоубиство последњим мецима).
Напомена: корпус је 1. новембра 1944. имао 900 четника. Није се повукао према наредби штаба дивизије. Већина бораца је заробљена, неки су ликвидирани, а у штаб дивизије стигло их је свега око 100. Према једној верзији, није успео да се повуче, према другој, издао је капетан Тонковић.

Бројно стање дивизије лета 1944: 6-7.000 бораца.

КОМАНДА ЈВуО ЗА ГОРЊУ ЛИКУ И ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ
Командант: војвода Доброслав Јевђевић


66. Личкокордунашки корпус
Командант: капетан Миле Маријан
Заменик команданта: Јоцо Еремић
Национални повереник: Илија Влашић
Ађутант: Ђуро Бањанин
Срез: Оточац (Лика - Гацка долина)
Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић)
Команданти батаљона: Ђуро Видаковић, Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић
Време формирања корпуса: септембар 1944.
Бројно стање: преко 1.000 људи под оружјем

67. Приморски корпус (Личкоприморски корпус)
Командант: капетан Душан Џаковић
Терен: Област Илирске Бистрице
Командири чета: Илија Маријан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић
Време формирања корпуса: лето 1944.
Бројно стање: око 600 људи под оружјем

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - мунгос - 22-04-2016

(13-04-2016, 12:10 AM)Милослав Самарџић Пише:  Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-crne-gore-do-lijevca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

Онда је издају починио и Драгиша Васић, и Ђујић и Јевђевић (јер нијесу хтјели у Босну)?

Мислим да Дража у тим задњим данима није више био свјестан ничега што се дешава. О томе свједочи и Вукашин Перовић, иако није хтио детаљније писати по томе питању.

Због чега је Ђуришић кренуо у Босну према Дражи? Грчка (Албанија) му је била пуно ближа и сигурнија да се извуче.
Да ли је Дражин план био да сакупи четничке снаге у Босни или не??

---

RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања - Ројалист - 22-04-2016

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

---