[ЛукаЛоко]

Kao učesnik protesta iz 1997 mene niko nije plaćao ...

Да ти кажем искрено, ја сам почео да се разочарам од Србије управо због тих студентских манифестација.

Зашто?

Зато што је то било предсоба Петог октобра.
У оно доба Запад је већ био демонизовао српску страну, уз санкције већ је ударила српске положаје у Босни и подржао Олују, а српска младост није ништа замеривала Западу, него је протествовао против Слобе, указивајући целом свету како је он био диктатор, како и сам Запад очекивао.
Тада западни медији су били одушевљени у те студентске протесте, онолико колико би данас свршавали кад би више од хиљаде људи протествовало насред Москве против Путина.
Уз то, Запад је тада добио потврду да може и даље да учини зло Србији, а њена младост ће и даље изабрати Запад уместо Слобе.

[Милослав Самарџић]

Тај студентски покрет био је плаћен са Запада.
Други проблем, много већи, је био што је Милошевићева политика била очајна.

[Бенито]

Неки су били плаћени, а неки нису. Није у реду блатити поштене људе због бараба које су се пришљамчиле. Уосталом, ефекти тог протеста су били позитивни, за разлику од 5. октобра.

[Милослав Самарџић]

Сигурно да већина није била плаћена, огромна већина. Па и ти међу њима.
Али, говорим о лидерима.

[Бенито]

И ја говорим о " лидерима". Влада Добросављевић и Чеда Антић нису били плаћени сигурно. Ни тада, ни после тога. Читава слика је створена према Чеди Јовановићу, који се тек после тога продао. Заправо, он је човек без занимања и није ни могао, ни хтео да изабере другачији пут. Мислим да се од Чедомиља Мијатовића ниједан српски политичар није тако уновчио као Чеда Ј.

[Милослав Самарџић]

Знам за прву двојицу, али, ко је онда узимао паре? Знам да су у КГ из БГ долазили са материјалима који доста коштају, видело се да ту има доста пара.

[Vlad Alekš]

И ја говорим о " лидерима". Влада Добросављевић и Чеда Антић нису били плаћени сигурно. Ни тада, ни после тога. Читава слика је створена према Чеди Јовановићу, који се тек после тога продао. Заправо, он је човек без занимања и није ни могао, ни хтео да изабере другачији пут. Мислим да се од Чедомиља Мијатовића ниједан српски политичар није тако уновчио као Чеда Ј.

Стојадиновић, то јест Црњански, у својим мемоарима "Ни рат ни пакт" вели како је Чедомиљ Мијатовић пред крај живота живео на ивици глади, тамо негде у Лондону. Да ли ће и Чеда да скапава од глади на концу конца?

[kimi]

Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.

[Романија]

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

[Војска Републике Српске]

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela

---

---

Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?

Јесте.

Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-...eda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?

[Милослав Самарџић]

Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.

Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.

[Милослав Самарџић]

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

Не знам.

[Милослав Самарџић]

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela

---

---

Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?

Јесте.

Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-...eda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?

Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

[Николај]

Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.

Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.

Вероватно пита због текста неког Игора Ракића из Пирота, објављеног у Браничевском гласнику (оном истом броју где је и Ватрин рад), у коме се говори о "ослобођењу" Пирота 1944. Текст је неокомунистички, литература претежно комунистичка, терминологија комунистичка, ментални склоп комунистички.

Ево неких карактеристичних делова:

"Први покушаји у срезу нишавском да се формира народна власт ишли су са формирањем партизанских јединица 1942. године..."

"У свом трогодишњем ратовању, припадници Нишавског корпуса нису учествовали у борби против бугарске војске и полиције нити против припадника формација Милана Недића и Димитрија Љотића. Једини бугарски полицајац који је био жртва у току рата, настрадао је од стране четника у селу Гњилане 1943. године. То је урађено како би се према становништву извршила одмазда од стране Бугара јер су четници сматрали да је село Гњилане упориште партизанског покрета."

"Партизани у околини Бабушнице су захтевали да се Бугари одмах повуку из Бабушнице и да власт препусте њима. Дошло је до преговора и потом споразума по којем су партизани 8. септембра без борбе ушли у Бабушницу. Овим су акције за ослобођење Бабушнице завршене. Наредна три дана у Бабушници је било паралелних институција и страже – партизана с једне, и бугарске војске и полиције с друге стране. Становништво Бабушнице дочекало је са одушевљењем партизанске јединице али у исто време и са чуђењем посматрало ситуацију у којој се два противника налазе заједно."