[Милослав Самарџић]

Значи Ватра је тамо најбољи.

[Мргуд]

Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Мислим да се то односило на Радића, а не на Дреновића.

[Четник са Динаре]

Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.

[Брада]

Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.

[Четник са Динаре]

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.


Не разумем ово "то су све политички хрвати",па било је и код нас четника,нпр.Ђујић,Доброслав Јевђевић(у Херцеговини),Бранко Богуновић...
Само сам питао да ли је било четника и у осталим крајевима,а не само у Далмацији.

[Милослав Самарџић]

Да, било је и на југу Лике, затим Горња Лика, а једно време и на делу Кордуна. Ево пописа свих јединица из тих крајева, назначена је и територија:

ДИНАРСКА ЧЕТНИЧКА ДИВИЗИЈА
Командант: војвода Момчило Ђујић
Помоћник команданта: војвода Бранко Брана Богуновић.
Начелник штаба: мајор Миле Капетановић, мајор Давид Шошкић.
Официр у штабу: мајор Марин Студе (Хрват, користио је српски псеудоним Милан Милановић; претходно је био начелник штаба Ђујићевог пука ''Петар Мркоњић''; после капитулаације Италије, усташе у Сплиту убијају шест чланова породице Студе: Маринове родитеље, брата, снају и њихово двоје мале деце).
Инспектор трупа: пуковник Димитрије Узунчевић (родом из Јужне Србије, предратни командант 55. пешадијског пука у Бихаћу; погинуо је 13. јануара 1943. у Грачацу).
Командант гардијског батаљона: поручник Мирко Куруц.
Пратилац војводе Ђујића: Петар Триван.
Шеф Центра везе: потпоручник Радојица Дамјановић (родом из Србије).

61. Први лички корпус (на дан оснивања 502. корпус или Велебитски корпус); 1. лички од краја 1943.
Време оснивања: децембар 1942.
Територија: Јужна Лика.
Претходне јединице: четнички пукови ''Краљ Петар Други'' (команданти Пајица Омчикус, војвода Мирко Марић, Ђоко Марић) и ''Вожд Карађорђе'' (командант морнарички наредник-водник Тодор Станисаљевић из Грачаца, старији брат Данета ''Цицваре'', организатора устанка 1941).
Војни инструктори до краја 1942: капетан Илија Јевтић и капетан Светозар Цигановић.
Командант корпуса: мајор Миливоје Вуксановић.
Начелник штаба: капетан Богдан Дробац из Грачаца.
Шеф Пропагандног одсека: Влада Дробац из Грачаца.
Обавештајни официр од почетка 1945: Душан Лукић.
Јединице:
- 1. бригада или Грачачка бригада (командант капетан Марко Црљеница са Кордуна, потом Јово Станисављевић. Помоћник команданта: Никола Гаћеша. Ађутант: артиљеријски наредник Дмитар Р. Терзић),
- 1. батаљон 1. бригаде (командант арт. наредник Јово И. Станисављевић, потом Никола Л. Санадер. Национални повереник 1. батаљона: Милорад Гаћеша),
- 2. батаљон (ком. Мане Рибар),
- Омладинска чета (командир Никола Дробац),
- Одред ''Марића'', у саставу бригаде од почетка 1945. године (ком. Ђоко Марић).
- 2. бригада или Севернодалматинска бригада (ком. капетан Стефановић, жандармеријски наредник, касније поручник, Обрад Бијанко, капетан Михајло Бабић од 7. новембра 1942. до пролећа 1943; затим Душан Лукић, па капетан Воја Перишић, па Јован Пуповац до 9. августа 1943, тада поново Душан Лукић; од краја 1943. поново капетан Војо Перишић, после поново Лукић, па до краја рата Дмитар Терзић).
- 1. батаљон (ком. Момчило Марић, Исо Стојсављевић),
- 2. батаљон или Попињски батаљон (ком. Душан Лукић, до пролећа 1943, од тада Исо Стојсављевић. Команданти батаљона били су и Милисав Будимир и Миле Бањанин),
- 3. батаљон, основан пролећа 1943. године (ком. Душан Сучевић, потом Владо Гаћеша),
- Одред ''Марића'' до пролећа 1943; тада је издвојен из састава 2. бригаде и дејствује као комитски одред, до почетка 1945, када се прекомандује у 1. бригаду.
- 3. бригада, основана пролећа 1943. године (ком. Петар Рајак; од 1941. Рајак је био командир одабране десетине у Србу, па Србског одреда).
- 1. батаљон (ком. Петар Ђилас),
- 2. батаљон (ком. Никола Прља).
- 4. бригада, основана у јесен 1943, од отрежњених Срба који су побегли из партизанске 6. личке дивизије; они су претходно основали одред у Лапцу (ком. Никола Плећаш Нитоња, Брацо Чорак, Душан Лукић, а од почетка 1945. Томица Иванчевић).
- 1. батаљон (ком. Стево Плећаш Рољан),
- 2. батаљон (ком. Милан Опачић).
- Медачки четнички одред, у саставу 4. бригаде од почетка 1945.
- Комитски одред, основан почетком 1945. године (ком. Никола Плећаш Нитоња).

62. Босански корпус ''Гаврило Принцип''
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Грахово, односно људсто из ових области, тада у Лици.
Претходне јединице: четнички пукови ''Гаврило Принцип'' и ''Краљ Александар'', осим Петровачког одреда Манета Роквића из пука ''Краљ Александар'', који се осамосталио у намери да уђе у састав Грмечког корпуса. Крајем 1942. и почетком 1943. постојала је Ударна бригада ''Гаврило Принцип'' под командом ваздухопловног мајора Михаила Томашевића, који је погинуо 14. јанаура 1943. у Грачацу.
Командант: војвода Бранко Брана Богуновић, па капетан, касније мајор, Милан Цвјетићанин.
Начелник штаба и помоћник команданта: жандармеријски поручник, касније капетан, Коста С. Тркуља.
Јединице:
- 1. бригада, ком. инжењеријски поручник Милан Цвјетићанин, Петар Арежина,
- 2. бригада или Шаторска бригада, ком. жандармеријски поручник Марко Маркица Ћућуз,
- 3. бригада, ком. Богдан Ивић, домаћин из Гламоча,
- 4. бригада, основана пролећа 1944. године, када је Дувњаков одред дошао у Далмацију (ком. жандармеријски наредник-водник Душан Дувњак Стари. Крајем 1944. у састав бригаде улази преживело људство Петровачког одреда Манета Роквића; одред је масакриран од стране усташа и тада је Роквић погинуо).

63. Први далматински корпус (на дан оснивања 501. корпус или Косовски корпус)
Време оснивања: крајем 1942.
Територија: Далматинско Косово, Дрнишка и Врличка општина и села са леве обале Крчића и Крке.
Претходна јединица: Четнички пук ''Онисим Поповић'' (командант Пајо Поповић, мучки убијен од комуниста у својој кући у ноћи између 18. и 19. јуна 1942; био је син Онисима, стрељаног 1914. од Аустроугара у Сињу као српски првак; после њега командант пука постаје рез. капетан војвода Владо Новаковић, четник војводе Танкосића из ранијих ратова, дотадашњи командант Буковичког четничког одреда, предајући команду над својим одредом капетану Марку Црљеници).
Командант: ђенералштабни капетан, касније мајор, Живорад Жика Младеновић, потом капетан (мајор), Новак Мијовић, до погибије приликом пробоја Пађенске блокаде, у Радљеву 4. децембра 1944), затим капетан Јован Сремац.
Заменик команданта и интендант: капетан Јован Сремац.
Ађутант: жандармеријски поручник Милан Смиљанић (погинуо са Мијовићем).
Јединице:
- Проминска бригада (ком. жандармеријски поручник Симо Радић, национални повереник Петар Гркинић).
- 1. батаљон (ком. Пешо Добрић),
- 2. батаљон (ком. Саво Шаре).
- Динарска бригада (ком. жандармеријски поручник Јово Н. Грубнић, национални повереник Ђорђе Драгичевић).
- 1. батаљон (ком. Душан Стринић),
- 2. батаљон (ком. Илија Јовић),
- 3. батаљон (ком. Јово Ивекић).
- Цетинска бригада (ком. рез. поручник Иво Јанков, национални повереник Никица С. Зукановић).
- 1. батаљон (ком. Јово Мишковић),
- 2. батаљон (ком. Раде Петровић),
- 3. батаљон (ком. Милош Иветић ''Мајор''),
- 4. батаљон (ком. Реља Рајковић).
(Команданти батаљона раније су били и Саво Париповић, Јово Војновић и Иле Кнежевић.)
- Свилајска бригада (ком. Драган Мркић, Стеван Кнежевић и Никола Ћук, национални повереник Душко Ракетић).
- 1. батаљон (ком. Сава Малић),
- 2. батаљон (ком. Јаков Бабић),
- 3. батаљон (ком. Илија Кнежевић).
(Команданти батаљона раније су били и Урош Шолић, Стеван Кнежевић, Бранко Грачанин, Никола Чолаковић, Симо Машић и Пилип Иковац.)
- Мосећка бригада (ком. Мишо Милошевић-Негровић, Јован Сировица, Велимир Караџић и Анте Геричић).
- 1. батаљон (ком. Драгутин Џалић),
- 2. батаљон (ком. Филип Кашић),
- 3. батаљон (ком. Сава Париповић).
(Команданти батаљона раније су били и потпоручник Радојица Дамјановић, поручник Владимир Чудић, потпоручник Мићо Томић и Петар Кашић)
- Летећа бригада (ком. Лазо Миланковић, поручник Бошко Асановић, Милија Микић и Глишо Марић, национални повереник Александар Лукета, интендант Петар Цвијетић).
- 1. батаљон (ком. Стево Поповић, Глишо Марић и Никола Томић),
- 2. батаљон (ком. Глишо Марић и Никица Чолаковић).

64. Други далматински корпус
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: граница Јужне Лике и Западне Босне.
Претходне јединице: Четнички пук ''Онисим Поповић'' и Четнички пук ''Петар Мркоњић'' (командант војвода Момчило Ђујић).
Командант: ђенералштани капетан (мајор) Живорад Жика Младеновић из с. Мозгово код Алексинца.
Национални повереник: професор Милан Вукадин из Врбника код Книна (остао је у Југославији, после рата је усмрћен под нејасним околностима на прузи Книн - Дрниш).
Јединице:
- 1. бригада (ком. поручник Милорад Миша Милошевић из Србије па Милан Мића Оклобџија из Метка у Лици; заменик команданта Милан Новковић).
- Стрмички батаљон (ком. потпоручници Жарко Божовић и Миша Милошевић, Илија Вуковић из Голубића и Душан Бјелић из Стрмице),
- Голубићки батаљон (ком. Давид Дамјановић),
- Книнскопољско-топољски батаљон.
- 2. бригада (ком. Аћим Кнежевић из села Отона).
- Отоњски батаљон (ком. Аћим Кнежевић)
- Плавањски батаљон (ком. Никола Грубор, до погибије у Отону 1943, затим Никица Чолаковић, Никола Бурсаћ, Јован Вајагић и Никола Бјеговић).
- 3. бригада (ком. морнарички наредник Љубо Вулић, потом потпоручник Урош Његован).
- Пађенски батаљон (ком. Лазар Лазина Самарџија, ађутант и заменик команданта Тоде Илић),
- Жагровићки батаљон,
- 3. батаљон.

65. Трећи далматински корпус
Време оснивања: 1944. године
Територија: Северна Далмација (Буковица, Равни Котари, Жегари).
Претходне јединице: четнички одреди Милорада Стегњајића, Обрада Бијанка, Уроша Малешевића и других.
Командант: мајор Миле Капетановић, мајор Васиљевић, капетан Стеван Тонковић.
Јединице:
- Бенковачка бригада (ком. поручник Милорад Стегњајић; крајем 1944. остаје у Равним Котарима, после 5-6 месеци комунисти га откривају у Кули Атлагића, где убијају њега, његову жену и пратиоца Ћиру Миљевића).
- Ђеврсачка бригада (ком. поручник Савић).
- Кистањска бригада (ком. рез. капетан Милутин Дабетић).
- Скрадинска бригада (ком. капетан Владо Чудић).
- Бијанков одред, тј. одред поручника Обрада Бијанка, који се помиње и као Велебитска бригада, а који је повремено био у саставу 1. личког корпуса. (Бијанко је одбио да се повуче у Словенију. Остао је у герили, са седморицом четника је опкољен 28. фебруара 1945. у пећини Мајкановки на Велебиту. После вишедневне борбе и опсаде, и минирања пећине, шесторица се предају на часну реч, али су стрељани у Шибенику. Поручник Бијанко и последњи преостали четник, Лука Д. Швоња, извршавају самоубиство последњим мецима).
Напомена: корпус је 1. новембра 1944. имао 900 четника. Није се повукао према наредби штаба дивизије. Већина бораца је заробљена, неки су ликвидирани, а у штаб дивизије стигло их је свега око 100. Према једној верзији, није успео да се повуче, према другој, издао је капетан Тонковић.

Бројно стање дивизије лета 1944: 6-7.000 бораца.

КОМАНДА ЈВуО ЗА ГОРЊУ ЛИКУ И ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ
Командант: војвода Доброслав Јевђевић


66. Личкокордунашки корпус
Командант: капетан Миле Маријан
Заменик команданта: Јоцо Еремић
Национални повереник: Илија Влашић
Ађутант: Ђуро Бањанин
Срез: Оточац (Лика - Гацка долина)
Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић)
Команданти батаљона: Ђуро Видаковић, Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић
Време формирања корпуса: септембар 1944.
Бројно стање: преко 1.000 људи под оружјем

67. Приморски корпус (Личкоприморски корпус)
Командант: капетан Душан Џаковић
Терен: Област Илирске Бистрице
Командири чета: Илија Маријан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић
Време формирања корпуса: лето 1944.
Бројно стање: око 600 људи под оружјем

[мунгос]

Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

Онда је издају починио и Драгиша Васић, и Ђујић и Јевђевић (јер нијесу хтјели у Босну)?

Мислим да Дража у тим задњим данима није више био свјестан ничега што се дешава. О томе свједочи и Вукашин Перовић, иако није хтио детаљније писати по томе питању.

Због чега је Ђуришић кренуо у Босну према Дражи? Грчка (Албанија) му је била пуно ближа и сигурнија да се извуче.
Да ли је Дражин план био да сакупи четничке снаге у Босни или не??

[Ројалист]

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

[voja_88]

Miloslave možete li mi reći nešto vise o spisku poginuluh četnika Dinarske divizije?Tj.koliko je divizija imala poginulihni ranjenih po godinama rata?Rekli ste da to ima u njihovoj spomenici,ali ja nisam uspeo da je nađem,tako da ako bi mogli naći link o toj temi ili tu napisati.Imam neke rođake iz Kule Atlagića kod Benkovca,pa me interesuje da li znate nešto o Miloradu Stegnjajiću,komandantu lokalnog četničkog odreda?Kako su ustaše uhvatile i likvidirale Maneta Rokvića i njegove ljude?Tu sam kod vas pročitao da su ustaše masakrirale njegove ljude,pa me to interesuje kako je do toga došlo,da li u borbi ili na koji način?Pošto o tome niste detaljnije pisali,nego ste samo rekli da su ih likvidirali.

[Громовник]

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

Зато што је то био Љотићев план.

[Ненад СРС]

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

Суштински и да се покушало не би било ничега, Западњаци су одбацили Дражин предлог о уласку савезника и слободним изборима још 1944. као и исте предлоге у Чехословачкој, Пољској и Румунији, тако су и на крају одбацили захтев Словенаца .

Војнички са друге стране, велика војска на тако малом простору не би имала ни довољно хране, ни простора за маневар па би представљала лаку мету за авионе и артиљерију, а да не говоримо о томе да би залихе муниције пре или касније нестале, а не би имало одакле да се узимају нове(осим од Немаца који би се повукли пре или касније).

Стога суштински и Љотићев план о одбрани Словеније, и Дражин о герилском отпору су биле утопије...

[Романија]

Мислим да је лијеп и примјер Сава Дерикоње, који је 1945. и даље имао јаку бригаду, али је схватио да је пораз неминован, и да се не може много учинити против нове власти а може велика штета за народ, тако да је замолио своје војнике да оставе оружје и да оду кућама, како не би више страдали Срби и њихове породице. А Саво је оставио 40-50 људи са којима је наставио да се бори.

[Милослав Самарџић]

Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

Онда је издају починио и Драгиша Васић, и Ђујић и Јевђевић (јер нијесу хтјели у Босну)?

Мислим да Дража у тим задњим данима није више био свјестан ничега што се дешава. О томе свједочи и Вукашин Перовић, иако није хтио детаљније писати по томе питању.

Због чега је Ђуришић кренуо у Босну према Дражи? Грчка (Албанија) му је била пуно ближа и сигурнија да се извуче.
Да ли је Дражин план био да сакупи четничке снаге у Босни или не??

Није био Дражин план да окупи четнике у Босни. Дража ни четницима из Србије није дозволио да иду у Босну, већ је наредба била да остану иза Ибра, и Западне Мораве, јер се знало да Црвена армија неће ићи тамо. Али због краљевог говора и упада Црвене армије преко Дунава владао је тотални хаос, била је ужасна деморализација, почела су дезертерства, итд. До краљевог говора 12. септембра четника је и даље било више од партизана и партизани нису успевали да изађу на Дунав (да се сретну са Црвеном армијом). Од тог дана настаје хаос, а од упада Црвене армије, мислим 22. септембра (да не рачунамо онај од 4. септембра, када су се вратили, јер су видели да их овамо чекају четници а не партизани) настаје тотални хаос.
Четника је тада било много више и на територији данашње Босне и Херцеговине. Било их је око 40.000. јер је пет партизанских дивизија основаних на територији данашње БиХ послато на четнике у Србији. Иначе и да су те дивизије остале, опет би тамо било више четника (имале су мислим око 12.000). Како год да се посматра, није било разлога да се јединице из других крајева зову у Босну.
Када је упала Црвена армија Рачић одустаје од противофанзиве на комунисте - тада се налазио у области Маљен - Повлен - а његова јединица је била најјача. Четврта група јуришних корпуса, тада вероватно око 14.000 четника. Поређења ради, партизанска Оперативна група дивизија имала је око 5.000, а партизански 1. ударни корпус око 6.000. Наравно, комунисти су имали неупоредиво боље оружје и много више муниције (савезници су их сваког дана снабдевали авионима).
Дражино наређење да се остане иза Западне Мораве и Ибра није послушано, већ је маса кренула на запад, због гласина да су Савезници на мору или макар да ће се ускоро искрцати. Томе је допринео и Ђуришић који је ширио те гласине и који је звао Рачића, али ти Ђуришићеви позиви нису били пресудни, већ хаос настао из поменута два разлога.
Дражина наредба била је да сви бране своје територије, укључујући и Ђуришића, али он је друга прича. Тада није ни био у Дражином ланцу командовања.
То је дуга прича, имаш детаљно и документовано у Дражи 5 ако те занима.

[Милослав Самарџић]

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

То је био љотићевски план. Тј. немачки. Немци су хтели на тај начин да ојачају своје десно крило.