Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.
Одговори
Lightbulb 

(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela


(28-08-2013, 06:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-08-2013, 06:01 PM)Luka Пише:  
(27-08-2013, 04:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-08-2013, 11:02 AM)Luka Пише:  Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?
Јесте.
Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-...eda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?
Одговори

(12-04-2016, 12:42 AM)kimi Пише:  Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.
Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.
Одговори

(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.
Не знам. Smile
Одговори

(12-04-2016, 10:15 PM)Војска Републике Српске Пише:  
(12-04-2016, 01:49 AM)Романија Пише:  Да не знате можда случајно како се у то доба мјерила обућа и одјећа? Пошто видим да је број Калабићевих ципела био 7, а број одјела 2. Кад би се то гледало кроз ове западне данашње системе, број 7 му дође око наших 39, а не вјерујем да је могуће да је тако мали број имао.

nisu iste mjere kod britanaca i amerikanaca ! broj 7 kod britanaca(UK) je 41

https://hr.wikipedia.org/wiki/Broj_cipela


(28-08-2013, 06:14 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-08-2013, 06:01 PM)Luka Пише:  
(27-08-2013, 04:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(27-08-2013, 11:02 AM)Luka Пише:  Да ли је Војвода Дреновић био под Дражином командом?
Јесте.
Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Овде има детаљно на ту тему:

http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-...eda-i-ndh/

g.Samardzic da li znate sta je usljedilo nakon tog sporazuma sa ustasama i da li je Pavle Djurisic zajedno sa crnogorskim cetnicima pocinio izdaju na Lijevce polju 1945. ?
Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.
Одговори

(13-04-2016, 12:07 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(12-04-2016, 12:42 AM)kimi Пише:  Pozdrav gospodi Samardžiću i Dinčiću. Poreklom sam iz Pirotskog kraja, da li mi možete odgovoriti da li je bilo nekog otpora bugarskom okupatoru? Znam da su bugari postavili za gradonačelnika poznatog industrijalca i poslanika ( Radikalna zajednica) Dimitrija Mladenovića, ostao je valjda na tom položaju sve do oslobođenja.
Јесте, имам једно поглавље ''Борба против Бугара'' у Дражи 2 мислим, поставићу на сајту кад будем имао времена.

Вероватно пита због текста неког Игора Ракића из Пирота, објављеног у Браничевском гласнику (оном истом броју где је и Ватрин рад), у коме се говори о "ослобођењу" Пирота 1944. Текст је неокомунистички, литература претежно комунистичка, терминологија комунистичка, ментални склоп комунистички.

Ево неких карактеристичних делова:

"Први покушаји у срезу нишавском да се формира народна власт ишли су са формирањем партизанских јединица 1942. године..."

"У свом трогодишњем ратовању, припадници Нишавског корпуса нису учествовали у борби против бугарске војске и полиције нити против припадника формација Милана Недића и Димитрија Љотића. Једини бугарски полицајац који је био жртва у току рата, настрадао је од стране четника у селу Гњилане 1943. године. То је урађено како би се према становништву извршила одмазда од стране Бугара јер су четници сматрали да је село Гњилане упориште партизанског покрета."

"Партизани у околини Бабушнице су захтевали да се Бугари одмах повуку из Бабушнице и да власт препусте њима. Дошло је до преговора и потом споразума по којем су партизани 8. септембра без борбе ушли у Бабушницу. Овим су акције за ослобођење Бабушнице завршене. Наредна три дана у Бабушници је било паралелних институција и страже – партизана с једне, и бугарске војске и полиције с друге стране. Становништво Бабушнице дочекало је са одушевљењем партизанске јединице али у исто време и са чуђењем посматрало ситуацију у којој се два противника налазе заједно."

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Значи Ватра је тамо најбољи. Smile
Одговори

Цитат:Шта је са оним комунистичким оптужбама за сарадњу са окупатором?Да ли је истина да га је мајор Врањешевић окарктерисао као болесно амбициозаног човек и неспособног војног команданта?

Мислим да се то односило на Радића, а не на Дреновића.
Одговори

Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.
Одговори

(19-04-2016, 08:32 PM)Четник са Динаре Пише:  Где је било највише четника у Републици Српској Крајини,чуо сам да је у Лици и Далмацији,а у Банији је било више партизана.

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.
Одговори

Вала баш си нашо шта да га питаш, госн.Самарџић о Србима отуд заступа став идентичан Анти Старчевићу:" то су све политички хрвати ". Није тамо билчо четника само 6.личка.


Не разумем ово "то су све политички хрвати",па било је и код нас четника,нпр.Ђујић,Доброслав Јевђевић(у Херцеговини),Бранко Богуновић...
Само сам питао да ли је било четника и у осталим крајевима,а не само у Далмацији.
Одговори

Да, било је и на југу Лике, затим Горња Лика, а једно време и на делу Кордуна. Ево пописа свих јединица из тих крајева, назначена је и територија:

ДИНАРСКА ЧЕТНИЧКА ДИВИЗИЈА
Командант: војвода Момчило Ђујић
Помоћник команданта: војвода Бранко Брана Богуновић.
Начелник штаба: мајор Миле Капетановић, мајор Давид Шошкић.
Официр у штабу: мајор Марин Студе (Хрват, користио је српски псеудоним Милан Милановић; претходно је био начелник штаба Ђујићевог пука ''Петар Мркоњић''; после капитулаације Италије, усташе у Сплиту убијају шест чланова породице Студе: Маринове родитеље, брата, снају и њихово двоје мале деце).
Инспектор трупа: пуковник Димитрије Узунчевић (родом из Јужне Србије, предратни командант 55. пешадијског пука у Бихаћу; погинуо је 13. јануара 1943. у Грачацу).
Командант гардијског батаљона: поручник Мирко Куруц.
Пратилац војводе Ђујића: Петар Триван.
Шеф Центра везе: потпоручник Радојица Дамјановић (родом из Србије).

61. Први лички корпус (на дан оснивања 502. корпус или Велебитски корпус); 1. лички од краја 1943.
Време оснивања: децембар 1942.
Територија: Јужна Лика.
Претходне јединице: четнички пукови ''Краљ Петар Други'' (команданти Пајица Омчикус, војвода Мирко Марић, Ђоко Марић) и ''Вожд Карађорђе'' (командант морнарички наредник-водник Тодор Станисаљевић из Грачаца, старији брат Данета ''Цицваре'', организатора устанка 1941).
Војни инструктори до краја 1942: капетан Илија Јевтић и капетан Светозар Цигановић.
Командант корпуса: мајор Миливоје Вуксановић.
Начелник штаба: капетан Богдан Дробац из Грачаца.
Шеф Пропагандног одсека: Влада Дробац из Грачаца.
Обавештајни официр од почетка 1945: Душан Лукић.
Јединице:
- 1. бригада или Грачачка бригада (командант капетан Марко Црљеница са Кордуна, потом Јово Станисављевић. Помоћник команданта: Никола Гаћеша. Ађутант: артиљеријски наредник Дмитар Р. Терзић),
- 1. батаљон 1. бригаде (командант арт. наредник Јово И. Станисављевић, потом Никола Л. Санадер. Национални повереник 1. батаљона: Милорад Гаћеша),
- 2. батаљон (ком. Мане Рибар),
- Омладинска чета (командир Никола Дробац),
- Одред ''Марића'', у саставу бригаде од почетка 1945. године (ком. Ђоко Марић).
- 2. бригада или Севернодалматинска бригада (ком. капетан Стефановић, жандармеријски наредник, касније поручник, Обрад Бијанко, капетан Михајло Бабић од 7. новембра 1942. до пролећа 1943; затим Душан Лукић, па капетан Воја Перишић, па Јован Пуповац до 9. августа 1943, тада поново Душан Лукић; од краја 1943. поново капетан Војо Перишић, после поново Лукић, па до краја рата Дмитар Терзић).
- 1. батаљон (ком. Момчило Марић, Исо Стојсављевић),
- 2. батаљон или Попињски батаљон (ком. Душан Лукић, до пролећа 1943, од тада Исо Стојсављевић. Команданти батаљона били су и Милисав Будимир и Миле Бањанин),
- 3. батаљон, основан пролећа 1943. године (ком. Душан Сучевић, потом Владо Гаћеша),
- Одред ''Марића'' до пролећа 1943; тада је издвојен из састава 2. бригаде и дејствује као комитски одред, до почетка 1945, када се прекомандује у 1. бригаду.
- 3. бригада, основана пролећа 1943. године (ком. Петар Рајак; од 1941. Рајак је био командир одабране десетине у Србу, па Србског одреда).
- 1. батаљон (ком. Петар Ђилас),
- 2. батаљон (ком. Никола Прља).
- 4. бригада, основана у јесен 1943, од отрежњених Срба који су побегли из партизанске 6. личке дивизије; они су претходно основали одред у Лапцу (ком. Никола Плећаш Нитоња, Брацо Чорак, Душан Лукић, а од почетка 1945. Томица Иванчевић).
- 1. батаљон (ком. Стево Плећаш Рољан),
- 2. батаљон (ком. Милан Опачић).
- Медачки четнички одред, у саставу 4. бригаде од почетка 1945.
- Комитски одред, основан почетком 1945. године (ком. Никола Плећаш Нитоња).

62. Босански корпус ''Гаврило Принцип''
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Грахово, односно људсто из ових области, тада у Лици.
Претходне јединице: четнички пукови ''Гаврило Принцип'' и ''Краљ Александар'', осим Петровачког одреда Манета Роквића из пука ''Краљ Александар'', који се осамосталио у намери да уђе у састав Грмечког корпуса. Крајем 1942. и почетком 1943. постојала је Ударна бригада ''Гаврило Принцип'' под командом ваздухопловног мајора Михаила Томашевића, који је погинуо 14. јанаура 1943. у Грачацу.
Командант: војвода Бранко Брана Богуновић, па капетан, касније мајор, Милан Цвјетићанин.
Начелник штаба и помоћник команданта: жандармеријски поручник, касније капетан, Коста С. Тркуља.
Јединице:
- 1. бригада, ком. инжењеријски поручник Милан Цвјетићанин, Петар Арежина,
- 2. бригада или Шаторска бригада, ком. жандармеријски поручник Марко Маркица Ћућуз,
- 3. бригада, ком. Богдан Ивић, домаћин из Гламоча,
- 4. бригада, основана пролећа 1944. године, када је Дувњаков одред дошао у Далмацију (ком. жандармеријски наредник-водник Душан Дувњак Стари. Крајем 1944. у састав бригаде улази преживело људство Петровачког одреда Манета Роквића; одред је масакриран од стране усташа и тада је Роквић погинуо).

63. Први далматински корпус (на дан оснивања 501. корпус или Косовски корпус)
Време оснивања: крајем 1942.
Територија: Далматинско Косово, Дрнишка и Врличка општина и села са леве обале Крчића и Крке.
Претходна јединица: Четнички пук ''Онисим Поповић'' (командант Пајо Поповић, мучки убијен од комуниста у својој кући у ноћи између 18. и 19. јуна 1942; био је син Онисима, стрељаног 1914. од Аустроугара у Сињу као српски првак; после њега командант пука постаје рез. капетан војвода Владо Новаковић, четник војводе Танкосића из ранијих ратова, дотадашњи командант Буковичког четничког одреда, предајући команду над својим одредом капетану Марку Црљеници).
Командант: ђенералштабни капетан, касније мајор, Живорад Жика Младеновић, потом капетан (мајор), Новак Мијовић, до погибије приликом пробоја Пађенске блокаде, у Радљеву 4. децембра 1944), затим капетан Јован Сремац.
Заменик команданта и интендант: капетан Јован Сремац.
Ађутант: жандармеријски поручник Милан Смиљанић (погинуо са Мијовићем).
Јединице:
- Проминска бригада (ком. жандармеријски поручник Симо Радић, национални повереник Петар Гркинић).
- 1. батаљон (ком. Пешо Добрић),
- 2. батаљон (ком. Саво Шаре).
- Динарска бригада (ком. жандармеријски поручник Јово Н. Грубнић, национални повереник Ђорђе Драгичевић).
- 1. батаљон (ком. Душан Стринић),
- 2. батаљон (ком. Илија Јовић),
- 3. батаљон (ком. Јово Ивекић).
- Цетинска бригада (ком. рез. поручник Иво Јанков, национални повереник Никица С. Зукановић).
- 1. батаљон (ком. Јово Мишковић),
- 2. батаљон (ком. Раде Петровић),
- 3. батаљон (ком. Милош Иветић ''Мајор''),
- 4. батаљон (ком. Реља Рајковић).
(Команданти батаљона раније су били и Саво Париповић, Јово Војновић и Иле Кнежевић.)
- Свилајска бригада (ком. Драган Мркић, Стеван Кнежевић и Никола Ћук, национални повереник Душко Ракетић).
- 1. батаљон (ком. Сава Малић),
- 2. батаљон (ком. Јаков Бабић),
- 3. батаљон (ком. Илија Кнежевић).
(Команданти батаљона раније су били и Урош Шолић, Стеван Кнежевић, Бранко Грачанин, Никола Чолаковић, Симо Машић и Пилип Иковац.)
- Мосећка бригада (ком. Мишо Милошевић-Негровић, Јован Сировица, Велимир Караџић и Анте Геричић).
- 1. батаљон (ком. Драгутин Џалић),
- 2. батаљон (ком. Филип Кашић),
- 3. батаљон (ком. Сава Париповић).
(Команданти батаљона раније су били и потпоручник Радојица Дамјановић, поручник Владимир Чудић, потпоручник Мићо Томић и Петар Кашић)
- Летећа бригада (ком. Лазо Миланковић, поручник Бошко Асановић, Милија Микић и Глишо Марић, национални повереник Александар Лукета, интендант Петар Цвијетић).
- 1. батаљон (ком. Стево Поповић, Глишо Марић и Никола Томић),
- 2. батаљон (ком. Глишо Марић и Никица Чолаковић).

64. Други далматински корпус
Време оснивања: почетком 1943.
Територија: граница Јужне Лике и Западне Босне.
Претходне јединице: Четнички пук ''Онисим Поповић'' и Четнички пук ''Петар Мркоњић'' (командант војвода Момчило Ђујић).
Командант: ђенералштани капетан (мајор) Живорад Жика Младеновић из с. Мозгово код Алексинца.
Национални повереник: професор Милан Вукадин из Врбника код Книна (остао је у Југославији, после рата је усмрћен под нејасним околностима на прузи Книн - Дрниш).
Јединице:
- 1. бригада (ком. поручник Милорад Миша Милошевић из Србије па Милан Мића Оклобџија из Метка у Лици; заменик команданта Милан Новковић).
- Стрмички батаљон (ком. потпоручници Жарко Божовић и Миша Милошевић, Илија Вуковић из Голубића и Душан Бјелић из Стрмице),
- Голубићки батаљон (ком. Давид Дамјановић),
- Книнскопољско-топољски батаљон.
- 2. бригада (ком. Аћим Кнежевић из села Отона).
- Отоњски батаљон (ком. Аћим Кнежевић)
- Плавањски батаљон (ком. Никола Грубор, до погибије у Отону 1943, затим Никица Чолаковић, Никола Бурсаћ, Јован Вајагић и Никола Бјеговић).
- 3. бригада (ком. морнарички наредник Љубо Вулић, потом потпоручник Урош Његован).
- Пађенски батаљон (ком. Лазар Лазина Самарџија, ађутант и заменик команданта Тоде Илић),
- Жагровићки батаљон,
- 3. батаљон.

65. Трећи далматински корпус
Време оснивања: 1944. године
Територија: Северна Далмација (Буковица, Равни Котари, Жегари).
Претходне јединице: четнички одреди Милорада Стегњајића, Обрада Бијанка, Уроша Малешевића и других.
Командант: мајор Миле Капетановић, мајор Васиљевић, капетан Стеван Тонковић.
Јединице:
- Бенковачка бригада (ком. поручник Милорад Стегњајић; крајем 1944. остаје у Равним Котарима, после 5-6 месеци комунисти га откривају у Кули Атлагића, где убијају њега, његову жену и пратиоца Ћиру Миљевића).
- Ђеврсачка бригада (ком. поручник Савић).
- Кистањска бригада (ком. рез. капетан Милутин Дабетић).
- Скрадинска бригада (ком. капетан Владо Чудић).
- Бијанков одред, тј. одред поручника Обрада Бијанка, који се помиње и као Велебитска бригада, а који је повремено био у саставу 1. личког корпуса. (Бијанко је одбио да се повуче у Словенију. Остао је у герили, са седморицом четника је опкољен 28. фебруара 1945. у пећини Мајкановки на Велебиту. После вишедневне борбе и опсаде, и минирања пећине, шесторица се предају на часну реч, али су стрељани у Шибенику. Поручник Бијанко и последњи преостали четник, Лука Д. Швоња, извршавају самоубиство последњим мецима).
Напомена: корпус је 1. новембра 1944. имао 900 четника. Није се повукао према наредби штаба дивизије. Већина бораца је заробљена, неки су ликвидирани, а у штаб дивизије стигло их је свега око 100. Према једној верзији, није успео да се повуче, према другој, издао је капетан Тонковић.

Бројно стање дивизије лета 1944: 6-7.000 бораца.

КОМАНДА ЈВуО ЗА ГОРЊУ ЛИКУ И ХРВАТСКО ПРИМОРЈЕ
Командант: војвода Доброслав Јевђевић


66. Личкокордунашки корпус
Командант: капетан Миле Маријан
Заменик команданта: Јоцо Еремић
Национални повереник: Илија Влашић
Ађутант: Ђуро Бањанин
Срез: Оточац (Лика - Гацка долина)
Бригаде: Прва (ком. Стево Косановић), Друга (ком. Раде Милеуснић)
Команданти батаљона: Ђуро Видаковић, Милош Поповић, Милан Божић, Илија Катић, Раде Ћурчић, Милош Бракус (Шијан), Буде Кордић и Никица Косановић
Време формирања корпуса: септембар 1944.
Бројно стање: преко 1.000 људи под оружјем

67. Приморски корпус (Личкоприморски корпус)
Командант: капетан Душан Џаковић
Терен: Област Илирске Бистрице
Командири чета: Илија Маријан, Јовица Диклић, Милиша Степановић, Драган Пејновић, Никица Косановић, Симо Мамула и капетан Никола Вујошевић
Време формирања корпуса: лето 1944.
Бројно стање: око 600 људи под оружјем
Одговори

(13-04-2016, 12:10 AM)Милослав Самарџић Пише:  Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

Онда је издају починио и Драгиша Васић, и Ђујић и Јевђевић (јер нијесу хтјели у Босну)?

Мислим да Дража у тим задњим данима није више био свјестан ничега што се дешава. О томе свједочи и Вукашин Перовић, иако није хтио детаљније писати по томе питању.

Због чега је Ђуришић кренуо у Босну према Дражи? Грчка (Албанија) му је била пуно ближа и сигурнија да се извуче.
Да ли је Дражин план био да сакупи четничке снаге у Босни или не??

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори

Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним