Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Цитат:То су биле прве српске новине које су објавиле интервју са престолонаследником Александром Карађорђевићем.

- Ја сам лоше говорио енглески, а он још горе српски, па смо имали преводиоца. Било ми је криво што није знао ни реч српског језика. Када сам се други пут видео са њим, био је веома љут и викао је на мене, јер сам му рекао да не треба да се дружи са Љотићевцима, замерио сам му што је Туђману честитао победу на изборима и што иде у СПО, јер је то била мањинска странка.

Ово нисам знао. Стварно је будалетина...
Одговори

На комунистичком суђењу 1946. ђенерал Коста Мушицки рекао је да је код села Кленак (са друге стране Саве недалеко од Шабца) била битка између СДК и усташа. Да ли знате нешто више о овоме?
Одговори

Тачно је да је била та битка, у јесен 1944. године.
За неке раније не знам.
Одговори

(30-01-2014, 09:29 PM)Nedicevac Пише:  На комунистичком суђењу 1946. ђенерал Коста Мушицки рекао је да је код села Кленак (са друге стране Саве недалеко од Шабца) била битка између СДК и усташа. Да ли знате нешто више о овоме?

Мени је рецимо познато да је СДК пуцао на усташе (тачније Црну легију) и то преко Дрине на другу обалу, када су ови након слома Дангићевих јединица стигли до Дрине иза немачке СС дивизије "Принц Еуген" и почели да нападају српске избеглице, које су покушавале да пређу Дрину и пребаце се у Србију.

Записано је остало, измеђуосталог, и да СДК није прешао преко Дрине да нападне усташе, већ се ограничио на дејство са друге обале и заједно са СДС прихватао избеглице.
Одговори

(31-01-2014, 03:18 AM)Мргуд Пише:  Мени је рецимо познато да је СДК пуцао на усташе (тачније Црну легију) и то преко Дрине на другу обалу, када су ови након слома Дангићевих јединица стигли до Дрине иза немачке СС дивизије "Принц Еуген" и почели да нападају српске избеглице, које су покушавале да пређу Дрину и пребаце се у Србију.
На усташе су пуцали недићевци, а према једном сведочењу и сами Немци, нисам нигде прочитао да су то радили љотићевци. Усташе нису наступале иза "Принц Еугена" која тада није ни била формирана, већ је то била њихова самостална офанзива. Четничку територију су с преда нападале усташе, а с леђа Коча Поповић, који се повукао пред усташама без борбе и омогућио им да избију на Дрину.
Одговори

Г.Самарџићу,где могу прочитати о стрељању ђака у Крагујевцу 21.10.1941.као и правим разлозима за то.
Хвала унапред
Одговори

(31-01-2014, 07:32 AM)Николај Пише:  
(31-01-2014, 03:18 AM)Мргуд Пише:  Мени је рецимо познато да је СДК пуцао на усташе (тачније Црну легију) и то преко Дрине на другу обалу, када су ови након слома Дангићевих јединица стигли до Дрине иза немачке СС дивизије "Принц Еуген" и почели да нападају српске избеглице, које су покушавале да пређу Дрину и пребаце се у Србију.
На усташе су пуцали недићевци, а према једном сведочењу и сами Немци, нисам нигде прочитао да су то радили љотићевци. Усташе нису наступале иза "Принц Еугена" која тада није ни била формирана, већ је то била њихова самостална офанзива. Четничку територију су с преда нападале усташе, а с леђа Коча Поповић, који се повукао пред усташама без борбе и омогућио им да избију на Дрину.

Да Стража је ушла у борбу са усташама, да би колико толико олакшала ситуацију несрећних Срба.

Принц Еуген је основана у марту 1942. године. После обуке, почетком октобра, дивизија се размешта по југозападној Србији, у Краљево, Ужице, Ивањицу, Рашку, Косовску Митровицу и Нови Пазар. Ватрено крштење имали су од 12. октобра 1942. у подухвату названом „Операција Копаоник”, упереном против четничког мајора Драгутина Кесеровића.

Цитат:Дана 20. марта, командант удружених осовинских снага у Трећој непријатељској офанзиви, немачки генерал Паул Бадер, у свом десетодневном извештају команди Југоистока јавља:

Између хрватских комуниста, усташа и из Црне Горе наступајућих делова пролетерске бригаде изгледа да је постигнут споразум по коме се ове групе не боре једне против других. [31]

– Десетодневни извештај Паула Бадера од 20. марта 1942. команданту оружаних снага Југоистока

Генерал Паул Бадер посматра карту током антипартизанских акција у Србији 1941. године.

Дана 31. марта, у следећем извештају, Бадер је приметио да се усташе, домаћи партизани и наступајуће банде из Црне Горе боре у Источној Босни раме уз раме против борбених српских снага под Дангићевом командом. [32] Он у извештају команди наводи:

У рејону јужно од Зворника повећала се активност банди. Нарочито устаници који су продрли из Црне Горе, заједно са домаћим устаницима, а местимично и с припадницима усташа, после потискивања Дангићевих снага, господаре рејоном Дрињача — Братунац — Сребреница — Годомилље — Рогатица — Хан-Пијесак — Власеница — Папраћа. [33]

– Десетодневни извештај Паула Бадера од 31. марта 1942. команданту оружаних снага Југоистока

Дана 10. априла, у свом следећем редовном извештају, генерал Бадер јавља:

Изгледа да је четничка група Дангића тешко потучена у борбама с хрватским оружаним снагама и усташама, у садејству с комунистима, тако да Дангић, по свој прилици, није више у стању да постигне више од локалног успеха.

У Подрињу јужно од Зворника устаници су потиснути на линију Дрињача — Ђевање — Каменица. Притисак устаника на Рогатицу траје и даље. [34]

– Десетодневни извештај Паула Бадера од 10. априла 1942. команданту оружаних снага Југоистока

Дана 20. априла, генерал Бадер је известио надређеног команданта у Солуну о успешном напредовању хрватског потпуковника Францетића против главнине Дангићевих одреда и додао:

Стање на српско-хрватској граници и даље нејасно и затегнуто јер се партизани не боре против усташа него само против Дангићевих присталица. По поднетим извештајима изгледа да су се борили са хрватским комунистима против Дангића. [32]

– Десетодневни извештај Паула Бадера од 20. априла 1942. команданту оружаних снага Југоистока

Дана 30. априла, Бадер је јавио да су неуспешни напади на Братунац и Сребреницу показали да остаци Дангићеве групе више нису у стању да постигну ни локалне успехе.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори

Милославе, да ли ти је позната болест, одомаћена у нашој медицинској терминологији као " партизанска болест" или " козарска болест"?
Одговори

(31-01-2014, 09:33 AM)smederevo Пише:  Г.Самарџићу,где могу прочитати о стрељању ђака у Крагујевцу 21.10.1941.као и правим разлозима за то.
Хвала унапред
Ево:

http://www.pogledi.rs/kragujevacka-tragedija-1941/
Одговори

(31-01-2014, 06:20 PM)Бенито Пише:  Милославе, да ли ти је позната болест, одомаћена у нашој медицинској терминологији као " партизанска болест" или " козарска болест"?
Јесте, имам поглавље ''Партизанска болест'' у књизи ''Истина о Титовим партизанима''.
Одговори

(30-01-2014, 09:47 PM)Бенито Пише:  Тачно је да је била та битка, у јесен 1944. године.
За неке раније не знам.
Где си то нашао? Са љотићевцима су у Срему били Немци, па ми звучи невероватно. Чини ми се да је било пушкарања само са партизанима, о некој бици нема говора.
Одговори

(31-01-2014, 06:20 PM)Бенито Пише:  Милославе, да ли ти је позната болест, одомаћена у нашој медицинској терминологији као " партизанска болест" или " козарска болест"?

Шта је то конкретно, сифилис?
Одговори

Ма, не то је нека врста епилепсије.
Одговори

(31-01-2014, 06:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(31-01-2014, 09:33 AM)smederevo Пише:  Г.Самарџићу,где могу прочитати о стрељању ђака у Крагујевцу 21.10.1941.као и правим разлозима за то.
Хвала унапред
Ево:

http://www.pogledi.rs/kragujevacka-tragedija-1941/

Хвала!!!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 6 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним