09-07-2020, 01:57 PM
ГДЕ СЕ СКРИВА ТА СЛОБОДА?
У нашој историографији постоје високо образовани публицисти чији је допринос историјској науци често далеко већи од многих професионалних историчара. У том светлу поменућемо већ позната имена попут Милослава Самарџића из Крагујевца као човека који је вредно изучава четнике објављујући изузетне књиге већ деценијама, а који чува и највећу грађу о историји Југословенске војске у Другом светском рату; ту је и блажене успомене Перо Симић човек који је написао убедљиво најквалитетније књиге о Јосипу Борозу Титу са приступом без преседана строго чуваном архиву Коминтерне у Москви; а у новије време ту је и Душан Бабац са изузетно вредним публикацијама на теме из српске војне и националне историје.
Захваљујући Милославу Самарџићу добијамо на увид једну фотографију са посветом која најсликовитије говори о размерама наше историјске трагедије и лутању у коме се као народ још увек налазимо.
Посвету на својој слици написао је млади потпоручник Милојко Ђорђић из Шапца који је Отаџбину бранио у Церском корпусу пуковника Драгослава Рачића, једног од наших најелитнијих официра који се истицао невероватном војном способношћу, храброшћу и вештином ратовања против вишеструко јачег непријатеља, а често и против две непријатељске формације истовремено.
У својој посвети, коју је Милослав Самарџић пронашао у шабачком архиву (Самарџић вредно обилази и систематски проучава све архиве по Србији, Републици Српској, Европи и Северној Америци), потпоручник Ђорђић 1945. године поручује својим пријатељима, шабачкој породици Јовановић:
''Када дође жељена и тако дуго очекивана слобода, тада ће крвави комнуисти говорити о својим злочинима, а ми ћемо клицати слободи, Србији и нашем Краљу.
Драги моји Јовановићи, верни Србији и Краљу, срећно вам било то наше сутра.
Миле Ђорђић, потпоручник''.
Добри наш јуначе Милојко, данас је 2020. година, а слобода о којој сањамо још од априла 1941. још увек није дошла. Ми још увек чекамо то ”сутра”!
По свему судећи, нисмо верни завету својих предака и јунака од Косова до нашијех дана. Где нам је вера, где нам је Отаџбина, када ћемо да вратимо Краља? Људи попут Светог Николаја Велимировића, Светог аве Јустина Поповића и потпоручника Милојка Ђорђића нас опомињу!
Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"
https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater
У нашој историографији постоје високо образовани публицисти чији је допринос историјској науци често далеко већи од многих професионалних историчара. У том светлу поменућемо већ позната имена попут Милослава Самарџића из Крагујевца као човека који је вредно изучава четнике објављујући изузетне књиге већ деценијама, а који чува и највећу грађу о историји Југословенске војске у Другом светском рату; ту је и блажене успомене Перо Симић човек који је написао убедљиво најквалитетније књиге о Јосипу Борозу Титу са приступом без преседана строго чуваном архиву Коминтерне у Москви; а у новије време ту је и Душан Бабац са изузетно вредним публикацијама на теме из српске војне и националне историје.
Захваљујући Милославу Самарџићу добијамо на увид једну фотографију са посветом која најсликовитије говори о размерама наше историјске трагедије и лутању у коме се као народ још увек налазимо.
Посвету на својој слици написао је млади потпоручник Милојко Ђорђић из Шапца који је Отаџбину бранио у Церском корпусу пуковника Драгослава Рачића, једног од наших најелитнијих официра који се истицао невероватном војном способношћу, храброшћу и вештином ратовања против вишеструко јачег непријатеља, а често и против две непријатељске формације истовремено.
У својој посвети, коју је Милослав Самарџић пронашао у шабачком архиву (Самарџић вредно обилази и систематски проучава све архиве по Србији, Републици Српској, Европи и Северној Америци), потпоручник Ђорђић 1945. године поручује својим пријатељима, шабачкој породици Јовановић:
''Када дође жељена и тако дуго очекивана слобода, тада ће крвави комнуисти говорити о својим злочинима, а ми ћемо клицати слободи, Србији и нашем Краљу.
Драги моји Јовановићи, верни Србији и Краљу, срећно вам било то наше сутра.
Миле Ђорђић, потпоручник''.
Добри наш јуначе Милојко, данас је 2020. година, а слобода о којој сањамо још од априла 1941. још увек није дошла. Ми још увек чекамо то ”сутра”!
По свему судећи, нисмо верни завету својих предака и јунака од Косова до нашијех дана. Где нам је вера, где нам је Отаџбина, када ћемо да вратимо Краља? Људи попут Светог Николаја Велимировића, Светог аве Јустина Поповића и потпоручника Милојка Ђорђића нас опомињу!
Извор: Фејсбук страница "Историја Срба"
https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater