[Милослав Самарџић]

Где тачно на овом сајту?

[четнички курир]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

[Николај]

Нити су то урадили "четници", нити су ти људи били под Дражином командом. За све злочине почињене 1941. године, комунисти кажу "то су урадили четници". А ако је неко место ослобођено од усташа у устанку 1941. године, комунисти кажу "то нису урадили четници, тада није било те поделе, то су српски устаници."

Осим тога ова бројка је и више него претерана. Колико ми је познато, тај број се помиње само у једној резолуцији муслимана упућеној Анти Павелићу.

[Милан Грујић Камењарка]

Па зато и кажем да то нису могли урадити четници с обзиром да су се коначне поделе на партизане и четнике десиле тек 1942. године.
Господине Самарџићу, укуцајте у делу за претраге "Босанска крајина" и изаћи ће Вам "Босанска крајина у Другом светском рату". Ти текстови ми имају обојеност црвене банде. Проверите сами и видећете да сам у праву.

[Милослав Самарџић]

Нашао сам само ово:
Српски устаници, предузевши напад и са личке и са босанске стране заузели су Кулен Вакуф 6. септембра 1941. године. Усташко-домобрански гарнизон се предао, део зликоваца је успео да се извуче у правцу Бихаћа. Они који су се огрешили о српску нејач платили су главом. Један од учесника је записао: „Освете је у овим драматичним ратним данима и на претек било. Доста је крви пало док је разум надвладао тугу и бол.“ (Милан Штикавац, Крваво лапачко љето, у: Ратна сећања из НОБ ИИ, Београд 1981, стр. 616). Село Боричевац је напуштено после рата. Тамошњи Хрвати су страховали од српске освете, нису имали храбрости да погледају у очи, завијеним у црно, српским суседима. Вољом „народних“ власти прешли су у Славонију, али какве ироније, опет на земљу Србинову, који је и тамо био прогањан и клан.

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

На жалост немам оригинал.

[Милан Грујић Камењарка]

Нашао сам само ово:
Српски устаници, предузевши напад и са личке и са босанске стране заузели су Кулен Вакуф 6. септембра 1941. године. Усташко-домобрански гарнизон се предао, део зликоваца је успео да се извуче у правцу Бихаћа. Они који су се огрешили о српску нејач платили су главом. Један од учесника је записао: „Освете је у овим драматичним ратним данима и на претек било. Доста је крви пало док је разум надвладао тугу и бол.“ (Милан Штикавац, Крваво лапачко љето, у: Ратна сећања из НОБ ИИ, Београд 1981, стр. 616). Село Боричевац је напуштено после рата. Тамошњи Хрвати су страховали од српске освете, нису имали храбрости да погледају у очи, завијеним у црно, српским суседима. Вољом „народних“ власти прешли су у Славонију, али какве ироније, опет на земљу Србинову, који је и тамо био прогањан и клан.

У та 4 дела о Босанској крајини (не знам у којем тачно), сам видео да пише о погрому 1350 муслимана и то крајем лета и почетком јесени 1941. године када устаници још нису били подељени.

[Мањача]

Господине Самарџићу, желио бих да чујем ваше мишљење о судбини Рафаела Бобана. Давно сам, у некој књизи (комунистичко издање, не сјећам са имена), прочитао да је погинуо код Бјеловара 1945, док на Википедији пише да је можда успио побјећи у Америку.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rafael_Boban

[Бенито]

Јеси ли обрадио питање овог Белог Руса Павела Авалова, који је требао или јесте, да упадне на територију Југославије 1947.године? И уопште шта се зна о његовом деловању током рата?
Ајде, уједно, пошто је везано, да ли је Махмуд Алајбеговић, агент Абвера, радио за време рата за Вилија и Чичу? Каква су твоја сазнања?

[Милослав Самарџић]

Не бих могао да одговорим ни на једно питање. Сем што ми се чини да се Авалов помиње у Архиву БДС-а, Гестапоа, у Архиву Града Београда, у досијеу мајора Бабца, који имам.

[Бенито]

Ајде онда кратко за обојицу.
Авалов је био аристократског порекла. И то Рус рођен у Грузији, а то је , ваљда, најбогатија аристократија у историји света. Дошао је у Краљевину СХС још 1920. године и живео је овде сво време до 1944.год. Врло колоритна и компликована личност, какви Руси умеју да буду. Занимљиво за период о коме причамо је то да је 1941. године спасио многе Србе из НДХ, али за разлику од Томе Максимовића и Петра Зеца, Авалов је то радио за новац. Иначе је био јако богат. У Салзбургу 1947. године је врбовао неке да се убаце у Југославију, као командоси. Тада је задњи пут виђен.
Алајбеговић је чувен по атентату на Мехмеда Спаха, још 1927. године. По изласку из затвора, био је познати радикал. Такође аристократског порекла. Открио покушај атентата на краља Александра који су припремали усташе и Мађари. По преласку у Београду, касније, постао је полицајац. Један је од најчувенијих познавалаца питања везаних за комунисте у Југославији. Енглези га 1947. године из Аустрије издали Брозу. Значио им је много, упорно су га тражили. После тога се о њему не зна ништа. Крипто имена МАШО, АЛИ, АЛИ-БЕГ...

[четнички курир]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

На жалост немам оригинал.

Поставите ако је бар мало боља.

[Милослав Самарџић]

Ево:

[четнички курир]

Хвала