[Бенито]

Јеси ли обрадио питање овог Белог Руса Павела Авалова, који је требао или јесте, да упадне на територију Југославије 1947.године? И уопште шта се зна о његовом деловању током рата?
Ајде, уједно, пошто је везано, да ли је Махмуд Алајбеговић, агент Абвера, радио за време рата за Вилија и Чичу? Каква су твоја сазнања?

[Милослав Самарџић]

Не бих могао да одговорим ни на једно питање. Сем што ми се чини да се Авалов помиње у Архиву БДС-а, Гестапоа, у Архиву Града Београда, у досијеу мајора Бабца, који имам.

[Бенито]

Ајде онда кратко за обојицу.
Авалов је био аристократског порекла. И то Рус рођен у Грузији, а то је , ваљда, најбогатија аристократија у историји света. Дошао је у Краљевину СХС још 1920. године и живео је овде сво време до 1944.год. Врло колоритна и компликована личност, какви Руси умеју да буду. Занимљиво за период о коме причамо је то да је 1941. године спасио многе Србе из НДХ, али за разлику од Томе Максимовића и Петра Зеца, Авалов је то радио за новац. Иначе је био јако богат. У Салзбургу 1947. године је врбовао неке да се убаце у Југославију, као командоси. Тада је задњи пут виђен.
Алајбеговић је чувен по атентату на Мехмеда Спаха, још 1927. године. По изласку из затвора, био је познати радикал. Такође аристократског порекла. Открио покушај атентата на краља Александра који су припремали усташе и Мађари. По преласку у Београду, касније, постао је полицајац. Један је од најчувенијих познавалаца питања везаних за комунисте у Југославији. Енглези га 1947. године из Аустрије издали Брозу. Значио им је много, упорно су га тражили. После тога се о њему не зна ништа. Крипто имена МАШО, АЛИ, АЛИ-БЕГ...

[четнички курир]

Господине Самарџићу, да ли имате ову слику Часлава Протића веће резолуције?Ако можете да је поставите овде.Баш ми треба за неки мој рад.

На жалост немам оригинал.

Поставите ако је бар мало боља.

[Милослав Самарџић]

Ево:

[четнички курир]

Хвала

[Милослав Самарџић]

Поставили су моју биографију на Википедији:

https://sr.wikipedia.org/sr/Милослав_Самарџић

Први део је са нашег сајта, а то је писао Динчић, као рецензент. После тога следи:

''Контроверзе[уреди]
Милосав Самарџић заступа историјски ревизионизам и маргиналне теорије попут да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.''

За ревизинизам сам знао, али ово са ''маргиналним теоријама''...

[Милослав Самарџић]

Дају линк ка овоме:
За википедијску смерницу, види Википедија:Маргиналне теорије.
Маргинална теорија је идеја или скуп идеја који значајно одступају од преовлађујућег или прихваћеног мишљења. Она може да обухвата радове настале одговарајућим нивоом учености, али коју подржава само мањина стручњака, као и сумњиве радове. Примери маргиналних идеја су псеудонаука (идеје које се покушавају представити као научне теорије, али имају мало или нимало подршку науке), теорије завере, недоказане тврдње о алтернативној медицини, псеудоисторији и тако даље. Неке маргиналне теорије у ужем смислу могу бити хипотезе, претпоставке и спекулације.[1]

[Милослав Самарџић]

Колико сам схватио, кад пише Удба, то је висок ниво учености, има подршку већине стручњака, итд.

[Бенито]

Дошло време да и ти неког тужиш.
Па, пошто други нису тебе штедели, немој ни ти ове ловаторе.
Поготово, што је ово класична увреда. Нека изволе, па нека је докажу. А онда нека зовну ИСИ да им позајми.

[Милослав Самарџић]

ИСИ би сведочио у њихову корист, а то се на суду важи, државни печат...

[Громовник]

Сад пише нешто друго о Самарџићевим контраверзама на страници Википедије. Да видим ко ће да ме тужи

[Felix]

Ево измених и ја, надам се да је сада свима прихватљиво.

[Сипуљац]

Господине Самарџићу,
изузимајући питање заробљавања Драже Михаиловића и "улоге" Николе Калабића у истом, у чему је још најбитније неслагање Николића, Димитријевића и ИСИ у целини са вашим радом?
Да ли је то улога Милана Недића или "неактивност" ЈВуО?