[posmatrač]

..............................
Ако се ослонимо на историју социјалистичке Југославије, питање из наслова је излишно, јер према њој Краљевина Југославија није ни постојала током Другог светског рата. Наводно, њена војска је капитулирала у Априлском рату против Сила осовине 1941. године, краљ и влада су емигрирали, а Краљевина је престала да постоји у сваком смислу ових речи. Онда је, како они кажу, почела борба за ''Нову Југославију''
......................................

Како су комунистички правници и историчари тумачили да су предратне границе остале исте, осим према Италији.

Са нестанком државе губи се и територија, а самим тим нема ни државних граница.
Кад настаје нова држава њене границе се морају наново утврдити. Или бар потврдити са сусједним државама.
Новонасталу државо остале државе признају и са њом успостављају дипломатске односе.
При нестанку државе поставља се и питање њене имовине у иностранству...

[МајорДангић]

Некако сте рекли да је листа у вашем чланку у којој пише о 41 војводама погрешно и непотпуно, можете ли дати потпуну и исправну листу Дражиних војвода?

[Шумадинац]

[РежисерСтари]

Браво за филм,подршка!

[Александар Динчић]

Свака част! А где је режисер и мозак читаве операције?

[Милослав Самарџић]

Свака част! А где је режисер и мозак читаве операције?

Наредни интервју, у уторак.

[Милослав Самарџић]

Свака част! А где је режисер и мозак читаве операције?

Наредни интервју, у уторак.

[Црнотравац]

Поштовани форумаши, већ неко време пратим ваш рад, па сам одлучио да вам се придружим. Рођен сам у Лесковцу, моји су пореклом из Брода и Црне Траве, а по мајци из Слишана, Радан. Одрастао сам у потпуном окружењу комуниста. Мој пустолов креће када из Градске библиотеке почињем да узимам књиге из историје: нити је оно што пише у њима било у сагласности једно са другим, нити је оно што пише одговарало сведочењу мојих најближих рођака, мојих кумова, комшија. Кроз године у књигама је растао број битака, Бугари су гинули у стотинама, а партизана је било све више и више. Деведесетих су сви они заћутали, а моја питања су била све безобзирнија. Ко су они? Људи који су се одрекли отаџбине, краља, Бога, цркве, славе, заставе, грба, химне, али и националног имена. Они су били Југословени. На жалост, сви су помрли. Кажем на жалост, јер им је требало судити.
За Славник, Лапотинце и Пирот чуо сам давно. Мислио сам да лажу, као и о многим другим догађајима...
Да не дужим. Господина Самарџића бих питао: зашто комунисти нису стрељали војводу Александра Марковића Туларског 1944. године?
То питање је за неокомунисте ноћна мора. Како год одговорили, не ваља.

[Бенито]

Добро дошли на форум Погледи...

[Милослав Самарџић]

Поштовани форумаши, већ неко време пратим ваш рад, па сам одлучио да вам се придружим. Рођен сам у Лесковцу, моји су пореклом из Брода и Црне Траве, а по мајци из Слишана, Радан. Одрастао сам у потпуном окружењу комуниста. Мој пустолов креће када из Градске библиотеке почињем да узимам књиге из историје: нити је оно што пише у њима било у сагласности једно са другим, нити је оно што пише одговарало сведочењу мојих најближих рођака, мојих кумова, комшија. Кроз године у књигама је растао број битака, Бугари су гинули у стотинама, а партизана је било све више и више. Деведесетих су сви они заћутали, а моја питања су била све безобзирнија. Ко су они? Људи који су се одрекли отаџбине, краља, Бога, цркве, славе, заставе, грба, химне, али и националног имена. Они су били Југословени. На жалост, сви су помрли. Кажем на жалост, јер им је требало судити.
За Славник, Лапотинце и Пирот чуо сам давно. Мислио сам да лажу, као и о многим другим догађајима...
Да не дужим. Господина Самарџића бих питао: зашто комунисти нису стрељали војводу Александра Марковића Туларског 1944. године?
То питање је за неокомунисте ноћна мора. Како год одговорили, не ваља.

Добродошли, поздрав!
Не бих знао тачно. Вероватно јер је мање-више био само новинар.
Иначе причао сам с њим, дуго је живео, скоро 100 година. И мемоаре је написао, објављивали смо у ''Погледима'' некада.

[Александар Динчић]

Интервенисали су неки Ђурићеви официри који су пришли партизанима: Јагош Вукановић, Лакић Вуксановић, Стеван Рајичевић (носилац ордена Карађорђеве звезде из Првог светског рата), Спасић (заборавио сам му име) и још неки. Тако да су Туларског на крају мобилисали у партизане, али су га убрзо отпустили као непоузданог, прогањали, једно време затварали итд.

[Црнотравац]

Добродошли, поздрав!
Не бих знао тачно. Вероватно јер је мање-више био само новинар.
Иначе причао сам с њим, дуго је живео, скоро 100 година. И мемоаре је написао, објављивали смо у ''Погледима'' некада.
[/quote]
Читао сам његову књигу, стари војвода је искрено рекао ко је и ко му је у срцу. Али није говорио о великој тајни - зашто су га комунисти поштедели. Наиме, моја теза је да су комунисти од звучних имена поштедели само оне који су их много задужили. Стрељали су глумце и музичаре, мобилисане младиће, па зашто не би четничког војводу.
Зашто је занимљива прича са југа Србије? Зато што ће у мају 1944. десетак села са источних падина Радана и десетак засеока (махала) око Црне Траве бити једине партизанске "слободне" територије у Србији. Захваљујући британском оружју извршиће мобилизацију и кренути са формирањем партизанских бригада и дивизија. Тада је формирано више јединица него што је било активних партизана у јесен 1942.
А у Тулару, селу крај Медвеђе, се тада, у јесен 1942, одигравала невероватна прича. У потпуном безизлазу другови су само гледали како да сачувају живу главу. Били су спремни на све да би преживели...
Зашто је занимљиво ко је поштеђен? Зато што је то јасан доказ да је током рата било сарадње комуниста са различитим формацијама на различитим нивоима. Висина казне четничким или недићевским командантима је управо реципрочна степену њихове сарадње са комунистима. Ако је неко добио малу казну, то је јасан знак да ту нечега има.

[Милослав Самарџић]

Могуће...

[Црнотравац]

Интервенисали су неки Ђурићеви официри који су пришли партизанима: Јагош Вукановић, Лакић Вуксановић, Стеван Рајичевић (носилац ордена Карађорђеве звезде из Првог светског рата), Спасић (заборавио сам му име) и још неки. Тако да су Туларског на крају мобилисали у партизане, али су га убрзо отпустили као непоузданог, прогањали, једно време затварали итд.

Апсолутно је могуће да су интервенисали прелетачи које сте набројали. Међутим, управо због чињенице да су "прелетели" чини ми се да њихов утицај није био претерано велики. Девић у свом докторату (стр. 378) помиње овај случај цитирајући Живојина Николића Брку. Брка, пак, не крије:
... чланови ОК Лепосава Стаменковић-Ленка, Васа Смајевић и политички комесар Јабланичког одреда склонили су се у село Туларе ...
... у Тулару су владале четничке војводе Алекса Марковић и Лакић Вуксановић ...
Замолио бих Вас за мишљење о могућности да је за војводу туларског интервенисао лично Васа Смајевић? То онда целој причи даје потпуно другачију тежину.

С друге стране, Никола Илић и Хранислав Ракић, комунистички хроничари лесковачког краја, у одговору на књигу војводе туларског (у Лесковачком зборнику из 1997, стр. 327, доступно на нету) наводе да је Лакић Вуксановић, њихов саборац од маја 1944, у време о коме говоримо био командант недићеваца (СДС) у Горњој Јабланици. Молим Вас за коментар и потврду уколико је то истина.

Да закључим, из свега наведеног добијамо да су комунисти, и то њихов политички и војни врх у јужној Србији, с јесени 1942. били не само сарадници, већ под директном заштитом равногораца и недићеваца.

Молим за коментар, јер уколико је ово тачно, сва наклапања неокомуниста, евролевичара и остале братије о "ревизионизму" падају у воду. Сложићу се са господином Самарџићем: просто немамо шта да мењамо и поправљамо у историји коју су писали комунисти, она мора да се изнова напише.