06-08-2022, 12:48 AM
ПОМИРЕЊЕ - НАЈГОРА СРПСКА ЗАБЛУДА - 2
Помиритељи vs. помиритеља
Како изгледа када се сударе савремени поносити носиоци глава са малоумничким менталним склопом у силованој Скупштини силоване Србије, приказао нам је такође мултижанровски (по личном признању) поносни носилац ремонтоване главе, бивши учитељичин враголан и бивши несхваћени млади књижевник у опсајду из поменуте прве групе аутованих аутошовиниста, Томислав Марковић. Именовани се, признајемо с правом, изругао са страница осведоченог антифашистичког гласила "Алџазире" свађи социјалиста и радикала око тога да ли "Равногорску споменицу 1941." треба преименовати у "Антифашистичку споменицу 1941.", да ли се тиме постиже национално помирење и да ли су оба покрета, равногорски и партизански, били антифашистички или су оба покрета били антифашистички? Све то седамдесет пет година после рата! Посвађали се око помирења. Заиста су се посвађали око помирења.
(У даљем богатом текст којекуде Марковић се натруковао свега чега је могао да се сети како би приказао четничку грозоту и партизанску дивоту. Таквих сплачина смо се начитали протеклих деценија, те се нећемо тиме још бавити).
Цитат:Скупштина Србије недавно је покушала да још једном зашије ту живу рану, али је приликом те операције на отвореном срцу Србије поново дошло до неизбежних подела. Немили догађај одиграо се током расправе о амандманима поднетим на Предлог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. У жижи полемике нашао се амандман млађахног посланика Социјалистичке партије Србије Ђорђа Милићевића, којим је “Равногорска споменица 1941” преименована у “Антифашистичку споменицу 1941”. Владајућа већина је прихватила амандман, пошто су напредњаци у коалицији са социјалистима, али многи напредњаци су то учинили против своје воље.
Мала напомена за читаоце који не прате редовно дешавања на натприродној сцени којом дефилују митска бића као што су виле, вилењаци, демони, чаробњаци, зли духови и четници-антифашисти: у Србији, поред “Партизанске споменице 1941”, постоји и “Равногорска споменица 1941”, пошто су у Скупштини Србије изједначени партизански и антифашистички покрет. Оба покрета су проглашена антифашистичким, званична верзија историје, коју су деца присиљена да уче у школама, гласи да су се и четници и партизани борили против фашизма. Дакле, четници нису били сарадници окупатора и злочинци који су затирали несрбе и борце против фашизма, већ су били храбри борци против окупатора, а борбу су водили тако што су, на пример, клали партизане и присталице Народноослободилачке борбе, не штедећи ни децу у колевци. Звучи потпуно апсурдно, али у САО Апсурдистан апсурд је проглашен за званично државно уређење, па нема места чуђењу.
Милићевићев амандман не укида “Равногорску споменицу 1941”, већ јој само мења име, а носилац те споменице може бити, како лепо пише у Закону, борац који је, “као припадник Равногорског покрета, учествовао у антифашистичкој борби у Другом светском рату, почев од 17. априла 1941. године до 15. маја 1945. године”. На Милићевићев подмукли амандман оштро су реаговали радикали и њихова духовна чеда – напредњаци. Посланик Српске радикалне странке Милорад Мирчић пожалио се како се “поново делимо на четнике и партизане” те како пропуштамо прилику да “извршимо национално помирење”. Што је заиста неправедно према радикалима, јер су они, како Мирчић рече, основали српски четнички покрет, са циљем “да се национално помирење деси у Србији”.
"Поново се делимо на четнике и партизане"? А кад смо престали да се делимо? Да су сви ови мироклепци свесни националне историје, знали би да је постојала само једна антифашистичка воска - ЈВуО. Партизанска паравојска је искључиво гледала како да се дочепа власти и плена. И, обавезно, да уклони онај део Срба који нема ћопићевску "просту ногу". Никакве то везе нема са антифашизмом.
Терминална фаза: српски црквено-партијски унијати
[font=inherit]Село Честерег, општина Житиште...
Споменик партизанима код цркве, односно цркву су направили поред споменика. А сад су придодали и споменик др Младену Стојановићу.
Присутан покрајински секретар за туризам, председник општине Житиште, општински одбор СНС и СПС, Субнор и весели поп, неки нови Пепо Бандић, на дужности у мантији, искликну с љубављу "Нећемо ваљда да се делимо"....
И освешта поп петокраку???!!!!
Честерег је старо село, али је насељено послератним колинистима. Дакле, ту нико није погинуо. Мештани су подигли споменик погинулима у старом крају. Али не свима, већ само онима који су се борили против цркве. И то под геслом "нећемо се дјелити". Да су подигли споменик свима, па да су унели имена и оних који су били четници, и да нису истакли идеолошку ознаку, петокраку, могло би се разумети. Овако, да поп освештава споменик онима који су нанели толико зла Србима и СПЦ, а да се нису покајали, може само значити да су партизани заузели СПЦ и да је користе у своје сврхе.
Будимо сигурни да је ово тек почетак. То је нова полит-црквена политика. Масовно ће српски попови освештавати комунистичке споменике по Србији.
Сведоци смо терминалне фазе српског пропадања.
На свим странама вичу "Тита више нема!", "комунизам је прошлост", а титоисти заузели Српску православну цркву!
Попови зачети у "Осмој офанзиви" сада су главни. Није њима јасно ни то зашто морају да пишу ћирилицом, кад је латиница боља. Све чешће се лаћају лепе њихиве латинице. Рокенрол Патријарх Порфирије даје храбри пример.
Порфирије је изданак "простог стопала". Он једноставно не разуме шта му је као Петријарху дужности. Нема државотвоеност у својим генима, ни у домаћем васпитању. Све је код њега само рефлекс у две димензије којима располаже. Баналан је, превише баналан. Свака духовна вредност њега се доима само као пријатно сазвучје добро срочених речи које је у стању чак и да репродукује пред масом уживајући у утиску који оставља на људе. Али он нити залази дубље у значење и смисао онога што преноси као духовну поруку, нити је то његова порука. Ономад нам је бјеседио о "пуноћи љубави" (sic!) док се онако олако одрицао српске Маћедоније. Не дотиче се њега тај крај, није одатле. Окрену коња, остави ракиту и Маћедонију себи за леђима, и крену на запад, ка Риму. у нове састанке пуноће љубави.
Колико је његов/њихов поступак штетан и сраман, одмах су показали Бугари који неће ни да чују да нешто у српској Маћедонији није њихово.
Не постоји "српски свет" саздан на титовштини. То је само лимб пред ништавилом, или још једна превара.
У међувремену стасала је нова генерација партизанских потомака, набреклих од силине и мржње према Србима.
Управо је обележена још једна годишњица "Олује". Не можемо више да се сетимо која је на реду затим српска пропаст коју ћемо оплакати. Кад се помиримо како нам је намењено, неће имати виче ко сузу да пусти.
---------
* "Када Тадић проговори о националном помирењу, а национално свесна интелигенција раздрагано подржи ту његову непромишљену и недомишљену финту, белодано је да ту нешто (ништа) не ваља, и то мање због Тадићевих олако изговорених речи, тог јефтиног политичког трика, колико због раздраганости националне интелигенције: шта год је ова потоња, национална интелигенција то јест, подржала, отишло је у вражју матер (утолико Тадић има добре разлоге да се забрине за себе)." - Иван Миленковић, Пешчаник.
** Лично, немам поверења у патриотско осећање човека који је био сарадник/идеолог ЛДП Чеде Јовановића, и који се фотографисао загрљен са америчким маринцима.
*** Слично су се понашали партизани са југа Србије, где су Бугари починили тешке злочине (нпр. Бојник - у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр у Другом светском рату. После Другог светског рата споменик бојничким мученицима постављен је тек 1984. године. Ово је податак који је заиста за неповеровати с обзиром да се ради о једном од највећих злочина у једном месту у окупираној Европи.)
**** Милан Миленковић чврсто стоји на становишту да је легитимно што су "Цикотићи" (скојевци) каменовали на улици владику Иринеја Ћирића "зато што је колаборант", при чему не налази за сходно ни да примети да је Владика спасао из логора 2.812 деце, 188 одојчади и 184 породиље, 206 словеначке деце. Формирао је болницу за логораше кроз коју је до краја рата је прошао 441 болесника. Из логора избављено и смештено у породице више од 600 старијих лица.
***** О злочинима над немачким цивилима сведочи и Владимир Дедијер у својој књизи, где наводи писмо Броза упућено Пеку Дапчевићу 16. октобра 1944:„Пошаљи ми хитно преко Беле Цркве за Вршац једну од најбољих јаких бригада, евентуално Крајишку. Потребно ми је да очистим Вршац од швапских становника”.
******"...малоумнички ментални склоп омогућује срећнику којем је усађен у главу – да ту главу с поносом носи кроз партијске арене и високо се успне по хијерархијским лествицама, остављајући оне ’доље’ у робовском положају да у беди и патњама обезбеђују његову добробит...."[/font]
