Ево, нека у једном одговору буде све сумирано:
1. Бојкот праве опозиције на изборима 1945. године. Тада су бојкотовале две најјаче партије Демократе и Радикали, као и неке друге мање партије. Лажна опозиција је изашла на Титовој листи, као што смо виђали и касније.
Ти избори су остали упамћени по синтагми "ћорава кутија". Бојкот је највише резултата дао на територији "авнојевске уже" Србије. Ако неког интерусују детаљи, може пронаћи податке у "жутој" књизи Коштунице и Чавошког - "Страначки плурализам или монизам".
2. Након дуже паузе, из оправданих разлога

, следи бојкот опозиције 1992. на изборима за савезну скупштину, након Жабљачког устава. У питању су две кључне партије ДС и СПО.
3. Затим, 1997. године, када су изборе бојкотовали ДС и ДСС, дочим је СПО "преварио" и изашао. Као што неко рече, покојни Ђинђић је лепио постере магарца са натписом "и ја, и ја гласам..."
4. Бојкота није било више од 20 година, да би се поново јавио 2020, када је изборе бојкотовала безмало цела опозиција.
5. Овај селективни бојкот на локалним изборима који ће бити 2. јуна. Будући да је то блиска будућност, то ћемо оставити неким будућим историчарима.

6. И на крају, али не и најмање битно, посебно бих истакао партију која је основана да би бојкотовала изборе. У питању је Српска либерална странка, коју су основали Никола Милошевић, Коста Чавошки и млади инжењер Љубомир Јацић. Ако ме сећање не вара, та партија је имала више од три члана, вероватно се придружио редитељ Саша Петровић и да не набрајам даље...
Ако се неко буде сетио још неког примера, нека слободно допуни.