(19-06-2026, 12:14 AM)Бенито Пише: Питам за српску историју.
Да ли је на српском језику постојало некад нешто да скраћеницом САС?
Српска народна слободоумна странка, коју су основали Светозар Милетић, Лаза Костић и остали српски политички прваци из Војводине, распала се средином претпоследње деценије 19-ог века на три политичке струје: либерале, радикале и нотабилитете. Нотабилитети су били најмањи од ове три струје и чинили су их највећи интелектуалци међу Србима у Војводини. Залагали су се за уравнотежење и умеравање српских политичких захтева према Будимпешти и влади Угарске. Један од њених познатих чланова био је и Тодор Бекић, правник и новинар из Новог Сада.
Са пропашћу нотабилитета, Бекић се окренуо сарадњи са митрополитом Георгијем Бранковићем и одсутној борби црквено-школске аутономије од угарске владе, али и радикала. Међутим, без консултација са Бекићем, митрополит Георгије склапа споразум са либералима, што је Бекић схватио као увреду.
Одлазак у Панчево и пише политички програм у 11 тачака. То је био, практично, Статут нове политичке странке - Српске аутономне странке - САС. Оснива и политички лист те партије, под именом "Народност". Уз рођеног брата, практично је био и једини новинар тог часописа. Међутим, он је успевао да носи цео часопис сам.
Митрополит Георгије му је финансијски помагао. Тражио је од Бекића да у "Народности" отворено нападне на радикале и њихову крајње проблематичну улогу у укидању црквено -школске аутономије. Бекић то не чини, и митрополит му укида помоћ.
Бекић тада улази у сарадњу са угарским политичким круговима, који му дају новац за лист, али захтевају двојезичност, што Бекић прихвата. Међутим, та његова одлука доводи до великог броја отказа претплатника.
Бекић се не предаје и ради још више, иако га је сама политичка подела међу Србима у Војводини на либерале и радикале, бацила на политичку маргину. Имао је понуду и демократа, који су се одвајали од радикала, а углавном су били из Кикинде и околине, да приђе њима, али ни на то није пристао.
Углавном, Тодор Бекић умро је 1910. године, и са њим у историју одлази и "Народност" и Српска аутономна странка. Остаће запамћен као један од ретких српских новинара који је сам створио једну политичку странку, али и као један од највреднијих и најбољих српских новинара свога доба.