[sagus]

Друго:
Отац му је још, из захвалности према усвојитељима, променио породично презиме. Тако је и његов син прославио презиме фамилије са којом није био у крвном сродству. 
А био је први у свему. Огроман је његов утицај на утемељење у развој државних установа у Србији у европском духу. Као по обичају, Срби његовог времена много су га више ценили због личног поштења, него због стручног знања. Био је један од оних Срба који је државну касу штитио као да је његова лична, па чак и више од тога. Цео српски народ у 19-ом веку памтио га је по синтагми која поистовећује његово презиме и поштење као највишу моралну категорију. 
Данас је, наравно, у складу са моралним принципима модерног времена, потпуно заборављен и изопштен из српског колективног памћења.
Ко је био овај "лично неугледан" човек, у јавности свога доба препознат по имену које није било његово крштено име и презимену фамилије са којом није био у крвном сродству?

Можда Филип Христић

[Бенито]

Друго:
Отац му је још, из захвалности према усвојитељима, променио породично презиме. Тако је и његов син прославио презиме фамилије са којом није био у крвном сродству. 
А био је први у свему. Огроман је његов утицај на утемељење у развој државних установа у Србији у европском духу. Као по обичају, Срби његовог времена много су га више ценили због личног поштења, него због стручног знања. Био је један од оних Срба који је државну касу штитио као да је његова лична, па чак и више од тога. Цео српски народ у 19-ом веку памтио га је по синтагми која поистовећује његово презиме и поштење као највишу моралну категорију. 
Данас је, наравно, у складу са моралним принципима модерног времена, потпуно заборављен и изопштен из српског колективног памћења.
Ко је био овај "лично неугледан" човек, у јавности свога доба препознат по имену које није било његово крштено име и презимену фамилије са којом није био у крвном сродству?

Можда Филип Христић

Не.

[Коле Којот]

Друго:
Отац му је још, из захвалности према усвојитељима, променио породично презиме. Тако је и његов син прославио презиме фамилије са којом није био у крвном сродству. 
А био је први у свему. Огроман је његов утицај на утемељење у развој државних установа у Србији у европском духу. Као по обичају, Срби његовог времена много су га више ценили због личног поштења, него због стручног знања. Био је један од оних Срба који је државну касу штитио као да је његова лична, па чак и више од тога. Цео српски народ у 19-ом веку памтио га је по синтагми која поистовећује његово презиме и поштење као највишу моралну категорију. 
Данас је, наравно, у складу са моралним принципима модерног времена, потпуно заборављен и изопштен из српског колективног памћења.
Ко је био овај "лично неугледан" човек, у јавности свога доба препознат по имену које није било његово крштено име и презимену фамилије са којом није био у крвном сродству?

Константин Коста Цукић?

[Бенито]

Друго:
Отац му је још, из захвалности према усвојитељима, променио породично презиме. Тако је и његов син прославио презиме фамилије са којом није био у крвном сродству. 
А био је први у свему. Огроман је његов утицај на утемељење у развој државних установа у Србији у европском духу. Као по обичају, Срби његовог времена много су га више ценили због личног поштења, него због стручног знања. Био је један од оних Срба који је државну касу штитио као да је његова лична, па чак и више од тога. Цео српски народ у 19-ом веку памтио га је по синтагми која поистовећује његово презиме и поштење као највишу моралну категорију. 
Данас је, наравно, у складу са моралним принципима модерног времена, потпуно заборављен и изопштен из српског колективног памћења.
Ко је био овај "лично неугледан" човек, у јавности свога доба препознат по имену које није било његово крштено име и презимену фамилије са којом није био у крвном сродству?

Константин Коста Цукић?

Браво, мајсторе!

[Бенито]

И треће:
Пример је човека свога времена који из најнижег друштвеног сталежа може доћи до врхова једне државе и одлучивати о најсудбоноснијим одлукама за будућност једног народа. Његов живот био је слика колико је тешко носити бреме читавог једног народа на сопственим плећима и колико је лако подлећи под тим теретом. Због свега што му се десило, живот је завршио несрећан и разочаран. Историја, која често може бити немилосрдни судија, више га памти по томе што му је зет био славна особа, него по њему самом. 
А поготово ретко ко зна да је у историји остао записан по презимену које је сам одабрао, а није под њим рођен и одрастао.
Ко је био овај српски политичар?

[Милослав Самарџић]

Како си почео, деловало је да је Јован Ристић. Али....

[Бенито]

Како си почео, деловало је да је Јован Ристић. Али....

Не, Јован Ристић је носио целог живота своје породично презиме. 
И није имао чега да се стиди из своје политичке каријере, иако није био безгрешан.
Али, на правом си трагу....
Овај човек је у политику и ушао као ватрени "Ристићевац"...

[Ђорђе]

Стојан Рибарац?

[Бенито]

Стојан Рибарац?

Тако је.
Стојан Јовановић рођен је 1855. године у Свилајнцу.
Стојан Рибарац умро је 1922. године у Београду.
Први пут његова свеобухватна и сложена биографија у књизи Ане Филиповић 
"Писци српских Устава - том 2", 
која је недавно објављена.

[Коле Којот]

Драгиша Васић је тај славни зет?
Иначе шта је на крају тачно, је ли Радмила преминула или су се њих двоје развели.
Пошто овде се каже да су се развели:
https://www.pogledi.rs/forum/thread-2396...l#pid90131

[Милослав Самарџић]

Драгиша Васић је тај славни зет?
Иначе шта је на крају тачно, је ли Радмила преминула или су се њих двоје развели.
Пошто овде се каже да су се развели:
https://www.pogledi.rs/forum/thread-2396...l#pid90131

Умрла је, ослонио се поручник на "струку" кад је ово написао.

[Бенито]

Драгиша Васић је тај славни зет?
Иначе шта је на крају тачно, је ли Радмила преминула или су се њих двоје развели.
Пошто овде се каже да су се развели:
https://www.pogledi.rs/forum/thread-2396...l#pid90131

Умрла је, ослонио се поручник на "струку" кад је ово написао.

Та несрећна архивски саветник и данас промовише ту своју теорију да се Драгиша развео од Радмиле, иако јој је више пута скренута пажња на ту њену грешку. Ту грешку није направио ни Тимотијевић кад је писао биографију Драгише Васића, ни Ана Филиповић кад је писала биографију Стојана Рибарца.
Дакле, нису се развели, нити је Драгиша оставио супругу због неког официра немачке војске. 
Наравно да се нису развели.

[Милослав Самарџић]

Преминула је колико се сећам 1916
године.

[Бенито]

Преминула је колико се сећам 1916
године.

Март 1917. године.