[Коле Којот]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

У новинама Правда, у периоду од 26.12. до 30.12.1937. године, изашла је серија чланака од аутора Петра К. Влајића по називом "Како је текла Церска битка".
Петар К. Влајић био је стални војни судија у Комбинованој дивизији. У чланку од 27.12. он наводи списак официра унутар Комбиноване дивизије:
командант дивизије: ђенерал Михаило Рашић;
начелник штаба: генералштабни потпуковник Душан Трифуновић;
командант 1. прекобројног пука: пуковник Света Мишковић;
командант 2. прекобројног пука: пуковник Алимпије Лазаревић;
командант 5. прекобројног пука: потпуковник Тодор Павловић;
командант 6. прекобројног пука: потпуковник Воја Николајевић;
командант пољске артиљерије: потпуковник Милан Јовановић;
командант хаубичке артиљерије: потпуковник Војислав Константиновић.

У самим чланцима су описане борбе Комбиноване дивизије током Церске битке, међутим сам аутор текстова наводи друге датуме одвијања борби. Он наводи да је Церска битка почела од 1. августа (тада је, по аутору, Комбинована дивизија послата из Уба ка Церу) до 7-8. августа (када је Комбинована дивизија овладала Цером) док је званична Церска битка трајала од 15. до 24. августа, тако да се датуми ту не поклапају.
Такође, занимљиво је да се у чланку од 30.12. помиње случај једног топа, али другачији догађаји су се одвили него што је то у филму приказано. По опису, један топ заједно са одредом пешадије послат је на један положај са кога је требао да туче непријатеља при његовом повлачењу. Међутим, тај одред пешадије није стално пратио тај топ, услед чега се догодило да је тај топ са својим војницима и запрегом налетео на непријатеља, услед чега су сви настрадали осим једног поднаредника. 

Пошто радња филма прати један пук (тачније једну батерију унутар тог пука), највероватније 5. прекобројни пук (због погибије команданта 2. батаљона), онда би требало да Бранко Плеша глуми команданта ток пука - потпуковника Тодора Павловића (у филму он се зове пуковник Здравко Лукић).

Постоји и теорија на Википедији да је "Лик пуковника Здравка Лукића, команданта Комбиноване дивизије из састава Друге армије у стварности представља генерала Михаила Рашића. Сценариста и редитељ су највероватније хтели да избегну дуализам на сету да два генерала командују у армији па су увели овај измишљени лик и деградирали га за чин ниже што представља историјску нетачност. Еполете Здравка Лукића одступају од прописа у дужини док остали официри имају величину еполета по пропису, што такође представља нетачност." Искрено не знам колико је ова теорија тачна. Када се гледа филм, у првој сцени где се појављује овај лик, он добија наредбу од дивизије где треба да пошаље свој пук, као претходница дивизије.

[Бенито]

Све је тачно - али ништа није тачно.
Написали сте свашта, али нисте одговорили на питање:
Коју историјску личност игра Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?
Није измишљена личност.
Није Михаило Рашић.

[Коле Којот]

Је ли неко од официра/команданата из Комбиноване дивизије?
Можда пуковник Војислав Живановић, који се помиње као начелник штаба Друге армије (мада он се помиње и као командант Тимочке дивизије)?

[Митић]

Да пробам још једном.

Можда је у питању пуковник Милан Миловановић звани Пилац, Степин начелник штаба Друге армије.

Или пуковник Војислав Живановић, који је био такође начелник штаба.

[Бенито]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

Да не објашњавам сад целу Церску битку, али само неке напомене како би се разумео контекст.
Чим је пао Шабац, ђенерал Степа Степановић шаље Шумадијску дивизију Првог позива, под командом Стевана Хаџића, да прихвати Одбрану Шапца и заједно са њима крене у ослобођење Шапца, а ако је то немогуће да блокира линију Шабац-Текериш. Иза и лево од њих, Степа шаље Коњичку дивизију под командом Бранка Јовановића да "растерети ситуацију у Мачви". Другим речима, да својим десним крилом потпомогне напоре Шумадијске дивизије, а својом главнином спречи спајање 29. дивизије из 5. армије са снагама 9. дивизије из 2. армије АУ армаде (5. армија била је пред почетак операција распоређена на терену Бијељина - Брчко, а 2. армија на терену Срема).
Иза Коњичке дивизије, на правцу према Текеришу, односно Церу, налазила се Комбинована дивизија под командом Михаила Рашића. У тренутку када снаге аустроугарске војске избијају на Иверак и силазе према Текеришу, командант Комбиноване дивизије Михаило Рашић и његов начелник штаба одлазе у извиђање терена према Шапцу, јер Стеван Хаџић шаље контрадикторне депеше типа "Напашћу данас Шабац..." "Повући ћу снаге са напада...." и слично. 
Тада се губи веза између ђенерала Степе и Рашића. Схватајући одсутност ситуације, ђенерал Степа креће на Цер. На положајима према аустроугарској војсци затиче комплетну Комбиновану дивизију. Одмах именује најстаријег команданта пука, а то је био командант 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, пуковника Мишковића, за заступника команданта Комбиноване дивизије и наређује му освајање Текериша.
До битке, међутим, долази случајно. Неки Мита коморџија из 2. прекобројног пука задржао се "споради себе" и изгубио своју јединицу. Налеће на један бивак и приђе да пита где су његови, али тек тада схвата да су то, у ствари, припадници АУ армаде. Креће жестока битка без плана и са великим жртвама и са једне и са друге стране, коју те ноћи добијају војници и официри Комбиноване дивизије, ојачани Моравском дивизијом првог позива, коју ђенерал Степа уводи у битку.
Међутим, чим освајају Текериш, на положај се враћа Михаило Рашић са својим начелником штаба и преузима вођење Комбиноване дивизије, а пуковник Светислав Мишковић се враћа на место команданта 1. прекобројног пука. Ђенерал Степа наређује форсирани напад због освајања Иверка и Косаниног града. На том Иверку је била постављена та несрећна хаубица, која се види и у филму "Марш на Дрину".
У стравичним борбама на Косанином граду гине велики број припадника 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, а међу и њима и сам командант пука, пуковник Светислав Мишковић, као и његов командант Другог батаљона, мајор Милутин Петровић.
Жика Митровић није могао да нађе слику пуковника Мишковића, у оно време, и одлучује се да не компликује много сценарио како би описао тачне историјске догађаје, јер би изгубио нит приче која је у основи историјски тачна. Зато у лику пуковника кога игра Бранко Плеша, а који је, у ствари, пуковник Света Мишковић, он мало меша и Рашића, па му и ставља ту "Де Ниро браду", а мало додаје и пуковника Љубу Милића, команданта Моравске дивизије другог позива, која се налазила на јужним падинама Цера, и одлучује да пуковник у филму не погине.
У суштини, мајор Милутин Петровић, односно мајор Курсула, није могао бити у директном контакту ни са Рашићем, ни са Милићем, него само са својим директно претпостављеним официром, а то је био пуковник Светислав Мишковић. Њега у филму игра Бранко Плеша.

[пек.]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

У новинама Правда, у периоду од 26.12. до 30.12.1937. године, изашла је серија чланака од аутора Петра К. Влајића по називом "Како је текла Церска битка".
Петар К. Влајић био је стални војни судија у Комбинованој дивизији. У чланку од 27.12. он наводи списак официра унутар Комбиноване дивизије:
командант дивизије: ђенерал Михаило Рашић;
начелник штаба: генералштабни потпуковник Душан Трифуновић;
командант 1. прекобројног пука: пуковник Света Мишковић;
командант 2. прекобројног пука: пуковник Алимпије Лазаревић;
командант 5. прекобројног пука: потпуковник Тодор Павловић;
командант 6. прекобројног пука: потпуковник Воја Николајевић;
командант пољске артиљерије: потпуковник Милан Јовановић;
командант хаубичке артиљерије: потпуковник Војислав Константиновић.

У самим чланцима су описане борбе Комбиноване дивизије током Церске битке, међутим сам аутор текстова наводи друге датуме одвијања борби. Он наводи да је Церска битка почела од 1. августа (тада је, по аутору, Комбинована дивизија послата из Уба ка Церу) до 7-8. августа (када је Комбинована дивизија овладала Цером) док је званична Церска битка трајала од 15. до 24. августа, тако да се датуми ту не поклапају.
Такође, занимљиво је да се у чланку од 30.12. помиње случај једног топа, али другачији догађаји су се одвили него што је то у филму приказано. По опису, један топ заједно са одредом пешадије послат је на један положај са кога је требао да туче непријатеља при његовом повлачењу. Међутим, тај одред пешадије није стално пратио тај топ, услед чега се догодило да је тај топ са својим војницима и запрегом налетео на непријатеља, услед чега су сви настрадали осим једног поднаредника. 

Пошто радња филма прати један пук (тачније једну батерију унутар тог пука), највероватније 5. прекобројни пук (због погибије команданта 2. батаљона), онда би требало да Бранко Плеша глуми команданта ток пука - потпуковника Тодора Павловића (у филму он се зове пуковник Здравко Лукић).

Постоји и теорија на Википедији да је "Лик пуковника Здравка Лукића, команданта Комбиноване дивизије из састава Друге армије у стварности представља генерала Михаила Рашића. Сценариста и редитељ су највероватније хтели да избегну дуализам на сету да два генерала командују у армији па су увели овај измишљени лик и деградирали га за чин ниже што представља историјску нетачност. Еполете Здравка Лукића одступају од прописа у дужини док остали официри имају величину еполета по пропису, што такође представља нетачност." Искрено не знам колико је ова теорија тачна. Када се гледа филм, у првој сцени где се појављује овај лик, он добија наредбу од дивизије где треба да пошаље свој пук, као претходница дивизије.

Стари и нови календар.

[Бенито]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

[Милослав Самарџић]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

Војна теорија захтева да се овлада висовима - доминантним положајима.
Када су већ прешли Дрину ту, логично је било да иду уз Јадар, на крају крајева и пут је био најбољи уз Јадар. И равно је. Али, да су ту одмах кренули, ми бисмо их напали са околних висова. Тако да су, дакле, прво морали да овладају тим висовима.
Ово је требало да ти каже тај официр.
Е, сад, наравно, чим питаш, мора да има нека зачкољица...

[Бенито]

Ма, шта ми наприча.... Види се да си био припадник ЈНА.
Па, како се онда десило да ни пре ни после Церске битке ниједна нападна војска није форсирала Цер при нападу?
Није то разлог....

[Краљевина Шумадија]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

Да не објашњавам сад целу Церску битку, али само неке напомене како би се разумео контекст.
Чим је пао Шабац, ђенерал Степа Степановић шаље Шумадијску дивизију Првог позива, под командом Стевана Хаџића, да прихвати Одбрану Шапца и заједно са њима крене у ослобођење Шапца, а ако је то немогуће да блокира линију Шабац-Текериш. Иза и лево од њих, Степа шаље Коњичку дивизију под командом Бранка Јовановића да "растерети ситуацију у Мачви". Другим речима, да својим десним крилом потпомогне напоре Шумадијске дивизије, а својом главнином спречи спајање 29. дивизије из 5. армије са снагама 9. дивизије из 2. армије АУ армаде (5. армија била је пред почетак операција распоређена на терену Бијељина - Брчко, а 2. армија на терену Срема).
Иза Коњичке дивизије, на правцу према Текеришу, односно Церу, налазила се Комбинована дивизија под командом Михаила Рашића. У тренутку када снаге аустроугарске војске избијају на Иверак и силазе према Текеришу, командант Комбиноване дивизије Михаило Рашић и његов начелник штаба одлазе у извиђање терена према Шапцу, јер Стеван Хаџић шаље контрадикторне депеше типа "Напашћу данас Шабац..." "Повући ћу снаге са напада...." и слично. 
Тада се губи веза између ђенерала Степе и Рашића. Схватајући одсутност ситуације, ђенерал Степа креће на Цер. На положајима према аустроугарској војсци затиче комплетну Комбиновану дивизију. Одмах именује најстаријег команданта пука, а то је био командант 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, пуковника Мишковића, за заступника команданта Комбиноване дивизије и наређује му освајање Текериша.
До битке, међутим, долази случајно. Неки Мита коморџија из 2. прекобројног пука задржао се "споради себе" и изгубио своју јединицу. Налеће на један бивак и приђе да пита где су његови, али тек тада схвата да су то, у ствари, припадници АУ армаде. Креће жестока битка без плана и са великим жртвама и са једне и са друге стране, коју те ноћи добијају војници и официри Комбиноване дивизије, ојачани Моравском дивизијом првог позива, коју ђенерал Степа уводи у битку.
Међутим, чим освајају Текериш, на положај се враћа Михаило Рашић са својим начелником штаба и преузима вођење Комбиноване дивизије, а пуковник Светислав Мишковић се враћа на место команданта 1. прекобројног пука. Ђенерал Степа наређује форсирани напад због освајања Иверка и Косаниног града. На том Иверку је била постављена та несрећна хаубица, која се види и у филму "Марш на Дрину".
У стравичним борбама на Косанином граду гине велики број припадника 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, а међу и њима и сам командант пука, пуковник Светислав Мишковић, као и његов командант Другог батаљона, мајор Милутин Петровић.
Жика Митровић није могао да нађе слику пуковника Мишковића, у оно време, и одлучује се да не компликује много сценарио како би описао тачне историјске догађаје, јер би изгубио нит приче која је у основи историјски тачна. Зато у лику пуковника кога игра Бранко Плеша, а који је, у ствари, пуковник Света Мишковић, он мало меша и Рашића, па му и ставља ту "Де Ниро браду", а мало додаје и пуковника Љубу Милића, команданта Моравске дивизије другог позива, која се налазила на јужним падинама Цера, и одлучује да пуковник у филму не погине.
У суштини, мајор Милутин Петровић, односно мајор Курсула, није могао бити у директном контакту ни са Рашићем, ни са Милићем, него само са својим директно претпостављеним официром, а то је био пуковник Светислав Мишковић. Њега у филму игра Бранко Плеша.

Е, сад, Службени војни лист, за пуковника Светислава Мишковића, користи термин: рањен је и умро.  Лист "Ратник" (1923, стр. 158): умро 17. авг. 1914.  Књига "Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918" : пеш. пуковник Светислав Мишковић (1868, Ваљево, од оца Грује), умро је 17. авг. 1914. у Прњавору, Шабачком.

[Бенито]

Треће питање:
Кад смо били деца, водили су нас на излет. Између осталог, посетили смо Музеј у Шапцу, где нам је неки официр ЈНА држао предавање о Церској бици. Када се предавање завршило, официр је дозволио да поставимо питања. Иако тада ништа нисам знао о Церској бици, осим онога што је он испричао, дошло ми је да поставим једно логично питање. Одговор официра био је туц-муц. Па, да поставим то питање и овде као треће питање трилинга питања о Церској бици:
Зашто је аустроугарска војска уопште дошла на планину Цер?

5. армија Балканске војске АУ армаде имала је задатак, по Поћорековом плану, да форсира Дрину, сагради мостобран за прелаз већег дела својих снага, а потом се једним делом својих јединица споји са 2. армијом која је наступала из Срема, а својим ударним јединицама форсира Јадар, разбије Трећу армију Српске краљевске војске и освоји Ваљево, "стратешку тачку од најважнијег значаја", како је то говорио пуковник Живко Павловић, начелник Оперативног штаба Врховне команде. 6. армија АУ армаде имала је задатак спречи да се вежу Црногорска краљевска и Српска краљевска војска, односно да изврши притисак на Ужичку војску СКВ и одвоји је од Треће армије.
Другим речима, Трећа армија СКВ била је главна мета напада преко Дрине. И бранили су се јуначки.
Са друге стране, распоред снага СКВ је био следећи: Прва армија, под командом ђенерала Петра Бојовића, налазила се на терену Паланка -Рача-Топола; Друга армија, под командом ђенерала Степе Степановића, на терену Лазаревац-Лајковац; а Трећа армија, под командом ђенерала Павла Јуришића - Штурма, на терену Ваљева. Испред њих, према гранчицама, налазиле су се специјализоване трупе, типа Одбрана Београда, Одбрана Шапца, Одбрана Смедерева, као и четнички одреди. Врховна команда СКВ до самог почетка напада, 9. августа 1914. године, није била сигурна у правац напада АУ армаде. Зато су главне снаге све три армије биле удаљене око 50-60 километара од границе. 
Када су увидели да главне снаге АУ армаде нападају преко Дрине, ВК дала је наредбу да се Друга армија помери према западу и формира командно место у Убу, а Прва армија да се помери према Лазаревцу. И Бојовић и Степа су своје армије померили изузетно брзо.
ВК увиђа да ће 5. армија АУ армаде форсирати Јадар и да српска Трећа армија не може да одржи одбрану на том терену. Томе је, заправо, раздвајана Трећа армија на два дела, већи део остао би да брани Дрину, а мањи би остао у позадини. Зато је ВК дала наредбу Степи да са својим снагама приђе и активно помогне одбрану долине Јадра. Зато је Степа и привукао себи обе Моравске дивизије, а на југ Цера ставио Моравску дивизију другог позива, под командом Љубе Милића, своју највероватније најелитнију дивизију, како би форсирао долину Јадра.
Степа стиже у Божурњу, где формира штаб. Тада увиђа да се 29. дивизија одвојила и кренула превише напред и то преко Цера. Мења одлуку Врховне команде и наређује напад Комбиноване дивизије и Моравске дивизије првог позива да избију на Текериш. Ту је његова генијалност дошла до изражаја, јер је препознао ситуацију и дошао до иницијативе, која је и довела до победе у Церској бици. Другим речима, како је то говорио Дража Михаиловић за Оперативну групу дивизија комуниста приликом њиховог форсирања Србије, у пролеће 44,:"Појешће их терен." Управо се то десило са 29. дивизијом на Церу. Управо како је приказано у филму "Марш на Дрину", снаге за снабдевање, комора и остале помоћне снаге биле су предалеко од Текериша.
Е, ту долазимо до одговора на питање:
Зашто се АУ армада уопште попела на Цер?
Аустроугарски официри тражили су стални ватрени додир са непријатељем. Ту је трик целе ове приче. Рецимо, 2. армија је стала чим је на препад освојила Шабац, јер се Одбрана Шапца повукла неколико десетина километара на исток.
Међутим, са Дринског правца постојала је једна јединица која је све време била у борбеном контакту са нападачем. То је био Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Војина Симића, војводе Вука. Они су стално провоцирали нападне снаге, појављивали им се иза леђа, вршили саботаже, изазивали "пријатељску ватру" где су ау војници пуцали једни на друге, итд.... Јадарски четнички одред је, попут магнета, навукао 29. дивизију да се попење на Цер. Тиме је њихова нападна снага драстично опала, иако су били на сваки начин надмоћнији, и то је искористио ђенерал Степа и извршио контраудар.
Другим речима, да је ђенерал Степа форсирао Јадар, како је наређивала ВК, Моравска дивизија другог позива била би масакрирана од оне хаубице са Иверка и још једне која се налазила супротно од ње и које су потпуно контролисале долину Јадра. Степа је увидео о чему се ради и самоиницијативно променио ток битке.
Али, свега тога не би било да се АУ армада није пењала на Цер. А попела се на Цер зато што су их четници војводе Вука на то навукли.
ПС То је одговор на питање који није знао, или није хтео да зна официр ЈНА ономад пре три и по деценије. А не знају, изгледа, захваљујући генијалној ЈНА, ни данашње генерације Срба.

[Monarhist]

Ма, шта ми наприча.... Види се да си био припадник ЈНА.
Па, како се онда десило да ни пре ни после Церске битке ниједна нападна војска није форсирала Цер при нападу?
Није то разлог....

 Ђенерал Ж. Павловић каже да је тежиште обухватног напада АУ 5. и 2. армије било према Ваљеву, као и намера да се уклине између наше 3. и 2. Армије. У том смислу, планински масив Цера је представљао оперативну основицу за сваки даљи успех у смислу заузимања Ваљева  и буквалног уништења живе силе 3. српске армије. 

Ово је једноставан одговр, и вероватно нетачан јер Бенито циља на нешто друго.

[Бенито]

Ма, шта ми наприча.... Види се да си био припадник ЈНА.
Па, како се онда десило да ни пре ни после Церске битке ниједна нападна војска није форсирала Цер при нападу?
Није то разлог....

 Ђенерал Ж. Павловић каже да је тежиште обухватног напада АУ 5. и 2. армије било према Ваљеву, као и намера да се уклине између наше 3. и 2. Армије. У том смислу, планински масив Цера је представљао оперативну основицу за сваки даљи успех у смислу заузимања Ваљева  и буквалног уништења живе силе 3. српске армије. 

Ово је једноставан одговр, и вероватно нетачан јер Бенито циља на нешто друго.

Одговорио сам.

[Бенито]

Ајде онда друго у вези овога:
Коју историјску личност је играо Бранко Плеша у филму "Марш на Дрину"?

Да не објашњавам сад целу Церску битку, али само неке напомене како би се разумео контекст.
Чим је пао Шабац, ђенерал Степа Степановић шаље Шумадијску дивизију Првог позива, под командом Стевана Хаџића, да прихвати Одбрану Шапца и заједно са њима крене у ослобођење Шапца, а ако је то немогуће да блокира линију Шабац-Текериш. Иза и лево од њих, Степа шаље Коњичку дивизију под командом Бранка Јовановића да "растерети ситуацију у Мачви". Другим речима, да својим десним крилом потпомогне напоре Шумадијске дивизије, а својом главнином спречи спајање 29. дивизије из 5. армије са снагама 9. дивизије из 2. армије АУ армаде (5. армија била је пред почетак операција распоређена на терену Бијељина - Брчко, а 2. армија на терену Срема).
Иза Коњичке дивизије, на правцу према Текеришу, односно Церу, налазила се Комбинована дивизија под командом Михаила Рашића. У тренутку када снаге аустроугарске војске избијају на Иверак и силазе према Текеришу, командант Комбиноване дивизије Михаило Рашић и његов начелник штаба одлазе у извиђање терена према Шапцу, јер Стеван Хаџић шаље контрадикторне депеше типа "Напашћу данас Шабац..." "Повући ћу снаге са напада...." и слично. 
Тада се губи веза између ђенерала Степе и Рашића. Схватајући одсутност ситуације, ђенерал Степа креће на Цер. На положајима према аустроугарској војсци затиче комплетну Комбиновану дивизију. Одмах именује најстаријег команданта пука, а то је био командант 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, пуковника Мишковића, за заступника команданта Комбиноване дивизије и наређује му освајање Текериша.
До битке, међутим, долази случајно. Неки Мита коморџија из 2. прекобројног пука задржао се "споради себе" и изгубио своју јединицу. Налеће на један бивак и приђе да пита где су његови, али тек тада схвата да су то, у ствари, припадници АУ армаде. Креће жестока битка без плана и са великим жртвама и са једне и са друге стране, коју те ноћи добијају војници и официри Комбиноване дивизије, ојачани Моравском дивизијом првог позива, коју ђенерал Степа уводи у битку.
Међутим, чим освајају Текериш, на положај се враћа Михаило Рашић са својим начелником штаба и преузима вођење Комбиноване дивизије, а пуковник Светислав Мишковић се враћа на место команданта 1. прекобројног пука. Ђенерал Степа наређује форсирани напад због освајања Иверка и Косаниног града. На том Иверку је била постављена та несрећна хаубица, која се види и у филму "Марш на Дрину".
У стравичним борбама на Косанином граду гине велики број припадника 1. прекобројног пука Комбиноване дивизије, а међу и њима и сам командант пука, пуковник Светислав Мишковић, као и његов командант Другог батаљона, мајор Милутин Петровић.
Жика Митровић није могао да нађе слику пуковника Мишковића, у оно време, и одлучује се да не компликује много сценарио како би описао тачне историјске догађаје, јер би изгубио нит приче која је у основи историјски тачна. Зато у лику пуковника кога игра Бранко Плеша, а који је, у ствари, пуковник Света Мишковић, он мало меша и Рашића, па му и ставља ту "Де Ниро браду", а мало додаје и пуковника Љубу Милића, команданта Моравске дивизије другог позива, која се налазила на јужним падинама Цера, и одлучује да пуковник у филму не погине.
У суштини, мајор Милутин Петровић, односно мајор Курсула, није могао бити у директном контакту ни са Рашићем, ни са Милићем, него само са својим директно претпостављеним официром, а то је био пуковник Светислав Мишковић. Њега у филму игра Бранко Плеша.

Е, сад, Службени војни лист, за пуковника Светислава Мишковића, користи термин: рањен је и умро.  Лист "Ратник" (1923, стр. 158): умро 17. авг. 1914.  Књига "Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918" : пеш. пуковник Светислав Мишковић (1868, Ваљево, од оца Грује), умро је 17. авг. 1914. у Прњавору, Шабачком.

 
Узели војници и донели масакрираног свог команданта пука до пољске болнице Комбиноване дивизије, која је постављена у Шабачком Прњавору, где су лекари само констатовали смрт