Оцена Теме:
  • 47 Гласов(а) - 4.53 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Miloslave možete li mi reći nešto vise o spisku poginuluh četnika Dinarske divizije?Tj.koliko je divizija imala poginulihni ranjenih po godinama rata?Rekli ste da to ima u njihovoj spomenici,ali ja nisam uspeo da je nađem,tako da ako bi mogli naći link o toj temi ili tu napisati.Imam neke rođake iz Kule Atlagića kod Benkovca,pa me interesuje da li znate nešto o Miloradu Stegnjajiću,komandantu lokalnog četničkog odreda?Kako su ustaše uhvatile i likvidirale Maneta Rokvića i njegove ljude?Tu sam kod vas pročitao da su ustaše masakrirale njegove ljude,pa me to interesuje kako je do toga došlo,da li u borbi ili na koji način?Pošto o tome niste detaljnije pisali,nego ste samo rekli da su ih likvidirali.
Одговори

(22-04-2016, 09:41 AM)Ројалист Пише:  Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

Зато што је то био Љотићев план.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори

(22-04-2016, 09:41 AM)Ројалист Пише:  Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?

Суштински и да се покушало не би било ничега, Западњаци су одбацили Дражин предлог о уласку савезника и слободним изборима још 1944. као и исте предлоге у Чехословачкој, Пољској и Румунији, тако су и на крају одбацили захтев Словенаца .

Војнички са друге стране, велика војска на тако малом простору не би имала ни довољно хране, ни простора за маневар па би представљала лаку мету за авионе и артиљерију, а да не говоримо о томе да би залихе муниције пре или касније нестале, а не би имало одакле да се узимају нове(осим од Немаца који би се повукли пре или касније).

Стога суштински и Љотићев план о одбрани Словеније, и Дражин о герилском отпору су биле утопије...
Одговори

Мислим да је лијеп и примјер Сава Дерикоње, који је 1945. и даље имао јаку бригаду, али је схватио да је пораз неминован, и да се не може много учинити против нове власти а може велика штета за народ, тако да је замолио своје војнике да оставе оружје и да оду кућама, како не би више страдали Срби и њихове породице. А Саво је оставио 40-50 људи са којима је наставио да се бори.
Одговори

(22-04-2016, 12:26 AM)мунгос Пише:  
(13-04-2016, 12:10 AM)Милослав Самарџић Пише:  Овде има опширно о томе:
http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-...vca-polja/
Испод слике, под ''повезани чланци'', имају још три линка.
Дража је сматрао да Ђуришић јесте починио издају, када је напустио положаје око Вучјака, 13. марта 1945. колико се сећам. И ЦГ је напустио неовлашћено.

Онда је издају починио и Драгиша Васић, и Ђујић и Јевђевић (јер нијесу хтјели у Босну)?

Мислим да Дража у тим задњим данима није више био свјестан ничега што се дешава. О томе свједочи и Вукашин Перовић, иако није хтио детаљније писати по томе питању.

Због чега је Ђуришић кренуо у Босну према Дражи? Грчка (Албанија) му је била пуно ближа и сигурнија да се извуче.
Да ли је Дражин план био да сакупи четничке снаге у Босни или не??
Није био Дражин план да окупи четнике у Босни. Дража ни четницима из Србије није дозволио да иду у Босну, већ је наредба била да остану иза Ибра, и Западне Мораве, јер се знало да Црвена армија неће ићи тамо. Али због краљевог говора и упада Црвене армије преко Дунава владао је тотални хаос, била је ужасна деморализација, почела су дезертерства, итд. До краљевог говора 12. септембра четника је и даље било више од партизана и партизани нису успевали да изађу на Дунав (да се сретну са Црвеном армијом). Од тог дана настаје хаос, а од упада Црвене армије, мислим 22. септембра (да не рачунамо онај од 4. септембра, када су се вратили, јер су видели да их овамо чекају четници а не партизани) настаје тотални хаос.
Четника је тада било много више и на територији данашње Босне и Херцеговине. Било их је око 40.000. јер је пет партизанских дивизија основаних на територији данашње БиХ послато на четнике у Србији. Иначе и да су те дивизије остале, опет би тамо било више четника (имале су мислим око 12.000). Како год да се посматра, није било разлога да се јединице из других крајева зову у Босну.
Када је упала Црвена армија Рачић одустаје од противофанзиве на комунисте - тада се налазио у области Маљен - Повлен - а његова јединица је била најјача. Четврта група јуришних корпуса, тада вероватно око 14.000 четника. Поређења ради, партизанска Оперативна група дивизија имала је око 5.000, а партизански 1. ударни корпус око 6.000. Наравно, комунисти су имали неупоредиво боље оружје и много више муниције (савезници су их сваког дана снабдевали авионима).
Дражино наређење да се остане иза Западне Мораве и Ибра није послушано, већ је маса кренула на запад, због гласина да су Савезници на мору или макар да ће се ускоро искрцати. Томе је допринео и Ђуришић који је ширио те гласине и који је звао Рачића, али ти Ђуришићеви позиви нису били пресудни, већ хаос настао из поменута два разлога.
Дражина наредба била је да сви бране своје територије, укључујући и Ђуришића, али он је друга прича. Тада није ни био у Дражином ланцу командовања.
То је дуга прича, имаш детаљно и документовано у Дражи 5 ако те занима.
Одговори

(22-04-2016, 09:41 AM)Ројалист Пише:  Милославе, зашто се одустало од плана (ако је постојао), да се крајем Другог светског рата ЈВУО концентрише снаге у Словенији, формира фронт према комунистичкој паравојсци и прогласи слободну територију Краљевине Југославије?
То је био љотићевски план. Тј. немачки. Немци су хтели на тај начин да ојачају своје десно крило.
Одговори

(22-04-2016, 02:56 PM)voja_88 Пише:  Miloslave možete li mi reći nešto vise o spisku poginuluh četnika Dinarske divizije?Tj.koliko je divizija imala poginulihni ranjenih po godinama rata?Rekli ste da to ima u njihovoj spomenici,ali ja nisam uspeo da je nađem,tako da ako bi mogli naći link o toj temi ili tu napisati.Imam neke rođake iz Kule Atlagića kod Benkovca,pa me interesuje da li znate nešto o Miloradu Stegnjajiću,komandantu lokalnog četničkog odreda?Kako su ustaše uhvatile i likvidirale Maneta Rokvića i njegove ljude?Tu sam kod vas pročitao da su ustaše masakrirale njegove ljude,pa me to interesuje kako je do toga došlo,da li u borbi ili na koji način?Pošto o tome niste detaljnije pisali,nego ste samo rekli da su ih likvidirali.
Споменице имају преко 1.000 страница а ти подаци нису дати посебно. Требало би много времена да се то израчуна. Дивизија је имала преко 1.000 погинулих, од којих далеко највише 3. децембра 1944, током пробоја у Пађенима.
Милорад Стегњајић из Бенковца, пре рата наредник у Гарди, у рату за заслуге унапређиван до чина поручника, био је командант Бенковачке бригаде. Приликом пробоја блокаде у Пађенима остао је у Котарима, вероватно јер је био одсечен. Комунисти су га открили у Кули Атлагића, где су 31. децембра 1944. убили њега, његову жену и његовог пратиоца Ћ. Миљевића.
Роквић се још раније отцепио од ДЧД. Повлачио се преко НДХ, преко територије коју су држале усташе, мислећи да му они не смеју ништа због Немаца. Међутим усташе масакрирају ту групу, а козаци су је спасили од потпуног уништења и преостале су превезли до Словеније (1. козачка дивизија).
Одговори


Роквић се још раније отцепио од ДЧД. Повлачио се преко НДХ, преко територије коју су држале усташе, мислећи да му они не смеју ништа због Немаца. Међутим усташе масакрирају ту групу, а козаци су је спасили од потпуног уништења и преостале су превезли до Словеније (1. козачка дивизија).
[/quote]

Јел то било у Костајници? Путовали су возом?
Одговори

(23-04-2016, 08:39 AM)Брада Пише:  
(22-04-2016, 08:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  

Роквић се још раније отцепио од ДЧД. Повлачио се преко НДХ, преко територије коју су држале усташе, мислећи да му они не смеју ништа због Немаца. Међутим усташе масакрирају ту групу, а козаци су је спасили од потпуног уништења и преостале су превезли до Словеније (1. козачка дивизија).

Јел то било у Костајници? Путовали су возом?
[/quote]
Колико се сећам, да.
Одговори

Шта је било са делом црногорских четника који су преко Чакора отишли за Пећ, на позив Недића ваљда да иду за Грчку? Ту су сазнали да се иде за Босну, па су отишли до Рашке. Јесу ли њих чекали четници, те су зато дуго прелазили од Сјенице до Пријепоља?
Одговори

Јел подржавате ви војводу Уроша Дреновића?
Ја не,зато што сам чуо да је сарађивао са усташама и нацистима,а и интернет је пун слика њега са усташама и Швабама.
Ево неколико.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/s...%C4%87.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...o_piju.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c..._Nemce.jpg
Одговори

(26-04-2016, 07:13 PM)Четник са Динаре Пише:  Јел подржавате ви војводу Уроша Дреновића?
Ја не,зато што сам чуо да је сарађивао са усташама и нацистима,а и интернет је пун слика њега са усташама и Швабама.
Ево неколико.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/s...%C4%87.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...o_piju.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c..._Nemce.jpg
Није мој став да неког подржавам или не, већ да што могу боље опишем шта се дешавало. О Дреновићу сам више пута писао у књигама Дража 1-5, овде је део тога:
http://www.pogledi.rs/sporazumi-izmedju-...eda-i-ndh/
Одговори

(24-04-2016, 05:45 PM)Бенито Пише:  Шта је било са делом црногорских четника који су преко Чакора отишли за Пећ, на позив Недића ваљда да иду за Грчку? Ту су сазнали да се иде за Босну, па су отишли до Рашке. Јесу ли њих чекали четници, те су зато дуго прелазили од Сјенице до Пријепоља?
Они су се придружили осталима, а не знам за то чекање. У дневнику потпоручника Милетића се не помиње. На основу тог дневника, споро с ишло због невремена и лоше опреме.
Одговори

Француски часопис Valeurs у последњем броју представља књигу ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'':

[img=http://s32.postimg.org/bkmsgs1f5/Valeurs_o_knjizi_drugi_iza_Figaroa_tiraz_120_0.jpg]

[img=http://s32.postimg.org/s5i20vfox/Valeurs_clanak.jpg]

Ово је други часопис по тиражу у Француској, иза Фигароа, има тираж 120.000.
Фигаро је објавио сличан чланак прошле године.
Превод:
"Изненађујуће. Српски новинар, издавач и Историчар специјализован за Други св. рат у Југославији, аутор објављује овде адаптацију, у облику албума, свог монументалног дела у 5 књига на тој теми, продатог у 150.000 примерака у његовој земљи. Осветљујући емстремну комплексност присутних војних формација, показује како су, почевши од 1943, западни Савезници изабрали Титове комунистичке партизане против Четника (националиста и монархиста) генерала Драже Михаиловића. Такође и како први поменути су више нанели штету својим политичким непријатељима него што су то учинили редовима немачког окупатора. Књига солидно документована, илустрована изузетном иконографијом".
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним