[Милослав Самарџић]

Да, познато ми је.

[Ravnija]

Да, познато ми је.

Jeli Draža ikako u svojim depešima spominjao Zelenaše i kako postupiti sa njima van ove zapovedi? Njegova zapoved očigledno nije mogla bit sprovedena zbog labave Zelenaško-Belaške koalicije pod pokroviteljstvom Italije, ali kako se posle kapitulacije Italije "savez' više manje raspao, jesu li vođene ikakve akcije protiv njih?

[Potporucnik1]

Да, познато ми је.

Jeli Draža ikako u svojim depešima spominjao Zelenaše i kako postupiti sa njima van ove zapovedi? Njegova zapoved očigledno nije mogla bit sprovedena zbog labave Zelenaško-Belaške koalicije pod pokroviteljstvom Italije, ali kako se posle kapitulacije Italije "savez' više manje raspao, jesu li vođene ikakve akcije protiv njih?

Тај бјелашко-зеленашки савез је пропао одмах након протјеривања комуниста из Црне Горе, када су четници напали Ловћенску бригаду Крста Поповића, која је била спашена искључиво интервенцијом Италијана.
Након тог догађаја, јула 1942., Крстова војска је престала да предаје заробљене партизане Италијанима. Чак су партизани имали сигурно уточиште на територији под његовом контролом, под условом да оружано не дјелују на истој. Крсто је такође одбио наређење Италијана да пошаље војску на Неретву.
Након капитулације Италије септембра 1943., његову војску је захватило расуло, a велики дио је пришао партизанима (због њихове идеје о успостављању федералне Црне Горе). Један дио је приступио и четницима, а један је остао уз Крста до краја, иако му је јединица расформирана новембра 1943.

[Potporucnik1]

Да, познато ми је.

Jeli Draža ikako u svojim depešima spominjao Zelenaše i kako postupiti sa njima van ove zapovedi? Njegova zapoved očigledno nije mogla bit sprovedena zbog labave Zelenaško-Belaške koalicije pod pokroviteljstvom Italije, ali kako se posle kapitulacije Italije "savez' više manje raspao, jesu li vođene ikakve akcije protiv njih?

Савез се распао јула 1942., јер су четници напали зеленаше/крилаше одмах након протјеривања комуниста из Црне Горе.

Имаш депешу Рудолфа Перхинека од 3.10.1943. у којој каже да зеленаши у Црној Гори најприсније сарађује са Њемцима против четника.

[Potporucnik1]

Ваља напоменути да је добар дио црногорских зеленаша био стављен под слово З. 

Иначе су и сами зеленаши (симпатизери Црногорске странке) били веома подијељени током Другог свјетског рата.

Од истакнутих зеленаша, Петровданску скупштину и њене одлуке нису подржали: Крсто Поповић, Новица Радовић, Јован Пламенац, Петар Пламенац, Саво Вулетић, Крсто Петровић и Ђоко Рачић (брат Пунише Рачића). Противили су се територијалном дијељењу Црне Горе (тадашња Албанија је обухватала дјелове данашње и некадашње Црне Горе, такође се нису слагали ни са италијанском анексијом Боке), а нису ни искључивали могућност да Црна Гора остане у Југославији као федералне јединица након рата. 
Уз Секулу Дрљевића, који је био најекстремније крило федералиста, сврстало се скоро читаво руководство тадашње Црногорске странке, на челу са Михаилом Ивановићем, Миливојем Матовићем, Божом Кривокапићем, Пером Вукчевићем, Јовом Поповићем, Душаном Вучинићем, Ивом Јовићевићем и Бешићем.

Након пропасти идеја Петровданског сабора, Пирцио Бироли увиђа да Секула Дрљевић нема присталица у земљи и протјерује га из Црне Горе. Црногорска странка од тада углавном дјелује пасивно, штампа лист „Глас Црногорца” и сарађује са Италијанима.
Доласком њемачког окупатора, формирана је Народна управа на челу са Љубом Вуксановићем, коју је чинила коалиција бјелаша и зеленаша. Представници зеленаша у 2 сазива Народне управе су били Живко Анђелић, Богдан Ивановић и Митар Поповић, Ђуро и Арсо Мартиновић. Тада је добар дио федералиста из револта приступио партизанима, који су поништили одлуке Подгоричке скупштине на засиједању ЗАВНО-а у Колашину 15. новембра 1943.

[Potporucnik1]

Господине Самарџићу, помињу Вас у дебати на РТЦГ-у у. Конкретно, Шербо Растодер и Александар Стаматовић у емисији „Наглас” посвећеној подизању споменика Павлу Ђуришићу.

[Ravnija]

Gospodine Samardžiću, u svom članku o Dražinim Generalima spomenuli ste Pantu Draškovića, ponegde se spominje da je spasio porodicu jednog jevrejskog kolege i pukovnika JV, jeli ovaj podatak tačan?

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, помињу Вас у дебати на РТЦГ-у у. Конкретно, Шербо Растодер и Александар Стаматовић у емисији „Наглас” посвећеној подизању споменика Павлу Ђуришићу.

Шта кажу?
Како се зове емисија?

[Милослав Самарџић]

Gospodine Samardžiću, u svom članku o Dražinim Generalima spomenuli ste Pantu Draškovića, ponegde se spominje da je spasio porodicu jednog jevrejskog kolege i pukovnika JV, jeli ovaj podatak tačan?

Могуће, не сећам се. Његови мемоари су одлични, али не обухватају Други светски рат.

[Potporucnik1]

Господине Самарџићу, помињу Вас у дебати на РТЦГ-у у. Конкретно, Шербо Растодер и Александар Стаматовић у емисији „Наглас” посвећеној подизању споменика Павлу Ђуришићу.

Шта кажу?
Како се зове емисија?

Емисија се зове „Наглас”, поставићу овдје линк чим је објаве на Јутјубу. Поменули су Вас на кратко, само 2 пута. Шербо, разумије се, у негативном контексту, а Стаматовић је на то одговорио да Ви нисте историчар. Емисија је била лоша.

[Potporucnik1]

https://youtu.be/Fvn3VI4hxzk?si=dvDqdYM9AxEep2nH

Ево је емисија.

[Шумадинац]

9:40
"Гусларска романтичарска историја коју заступа Милослав Самарџић и круг око Погледа"

1:12:38
"А зашто велики историчар и велики ум "Погледа" четничких не направи књигу о томе?"

[Ravnija]

Gospodine Samardžiću, spominjali ste u svome predavanju da su 1943. između Kneževića i britanaca vođeni pregovori o smenivanju Draži i navodili su moguće kandidate kao što Đurišić, Keserović itd.
Ako posedujete taj dokument ili faksimil bili mogli da ga pošaljete?

[Potporucnik1]

9:40
"Гусларска романтичарска историја коју заступа Милослав Самарџић и круг око Погледа"

1:12:38
"А зашто велики историчар и велики ум "Погледа" четничких не направи књигу о томе?"

Је ли му погодио име, мени се причинило да је рекао „Мирослав”?