[Ратко]

Шта кажете на ове опсервације о ослобођењу Чачка 1941. године:
http://sr.wikipedia.org/sr/Ослобођење_Чачка

Да ли, осим ''Трећег српског устанка'', има још извора о борби за ослобођење Чачка?

[Зоран Недељковић]

Молим Вас одговорите ми где се налази Ваша адреса у Крагујевцу и да ли ту могу да се купе и погледају књиге које сте објавили пошто често долазим у Крагујевац па бих хтео да искористим прилику и да Вас посетим?

Да, Цетињска 3, код Старе цркве.

Хтео си да кажеш код Нове цркве ?

[Милослав Самарџић]

Да, код Нове.
Читао сам скоро неку расправу како се стара црква назива новом и ето... Неко није могао да се нађе с неким јер је тражио нову цркву, а ње ту нема.
У ствари за све из КГ важније је рећи: црква у Главној улици.

[Милослав Самарџић]

Шта кажете на ове опсервације о ослобођењу Чачка 1941. године:
http://sr.wikipedia.org/sr/Ослобођење_Чачка

Да ли, осим ''Трећег српског устанка'', има још извора о борби за ослобођење Чачка?

Википедију држе комунисти, користе државни буџет и могу да пишу колико хоће.
Има, наравно. И у овој књизи коју они тамо наводе:

Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, књ. 1-3, Чачак-Краљево-Горњи Милановац, 2002-2004, издавачи: Историјски архив Чачак, Народни музеј у Чачку и Краљеву, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац

...има доста извора, а напад је описан на 5-6 страница.

[Николај]

Да, код Нове.
Читао сам скоро неку расправу како се стара црква назива новом и ето... Неко није могао да се нађе с неким јер је тражио нову цркву, а ње ту нема.
У ствари за све из КГ важније је рећи: црква у Главној улици.

Код водовода

[Ратко]

Шта кажете на ове опсервације о ослобођењу Чачка 1941. године:
http://sr.wikipedia.org/sr/Ослобођење_Чачка

Да ли, осим ''Трећег српског устанка'', има још извора о борби за ослобођење Чачка?

Википедију држе комунисти, користе државни буџет и могу да пишу колико хоће.
Има, наравно. И у овој књизи коју они тамо наводе:

Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, књ. 1-3, Чачак-Краљево-Горњи Милановац, 2002-2004, издавачи: Историјски архив Чачак, Народни музеј у Чачку и Краљеву, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац

...има доста извора, а напад је описан на 5-6 страница.

Одлично. Нисам читао ''Затамњену прошлост'', па не знам.

Ево управо нађох овај зборник докумената објављен касније (2006):

ОСВЕТЉАВАЊЕ ИСТИНЕ
ДОКУМЕНТА ЗА ПОЛИТИЧКУ И ВОЈНУ ИСТОРИЈУ ЧАЧКА 1938-1941
КЊИГА ПРВА:
http://www.snc.rs/tekstovi/na-vetrometin...NE%202.pdf

Читам редом. Сјајна књига.

[Мањача]

Да ли се на фотографији налази Дража, или је у питању двојник ?
Јел ово лијево од "Драже" (са шубаром) Живко Топаловић ?
Зна ли се колико је Чича тачно био висок?

[Милослав Самарџић]

Јесте. С лева: мајор Терзић, мајор Саша Михајловић, Милица и Живко Топаловић, Дража, капетан Радомир Милошевић, Милија Јанићијевић (предратни председник омладине Демократске странке).
Не знам тачну Дражину висину. Био је средње висине, а Живко је био крупан.

[Vlad Alekš]

Poštovani gospodine Samardžiću,
pre nekih desetak godina prisustvovao sam nekom predavanju, kada je izvesni gospodin (ne znam mu ime) spomenuo da je nakon poziva Njegovog kraljevskog veličanstva Petra II svim vojnicima u Jugoslaviji da se priklone Titu i njegovoj komandi, došlo do jednog od najvećeg kolektivnog samoubistva u istoriji sveta. Naime, tada je veliki broj pripadnika JVuO izvršio samoubistvo. Koliko se sećam, spomenuo je red veličine 10 000. Da li imate neke informacije u vezi sa ovim događajem?
Hvala unapred na odgovoru.

[Романија]

Да ли се на фотографији налази Дража, или је у питању двојник ?

take a screenshot
Ево цијела слика, мада ми овде мање личи на Дражу.

[Милослав Самарџић]

Poštovani gospodine Samardžiću,
pre nekih desetak godina prisustvovao sam nekom predavanju, kada je izvesni gospodin (ne znam mu ime) spomenuo da je nakon poziva Njegovog kraljevskog veličanstva Petra II svim vojnicima u Jugoslaviji da se priklone Titu i njegovoj komandi, došlo do jednog od najvećeg kolektivnog samoubistva u istoriji sveta. Naime, tada je veliki broj pripadnika JVuO izvršio samoubistvo. Koliko se sećam, spomenuo je red veličine 10 000. Da li imate neke informacije u vezi sa ovim događajem?
Hvala unapred na odgovoru.

Чуо сам да се прича за неколико самоубистава, за ту причу нисам чуо.
Проверавао сам, али нисам успео да нађем ни један случај. Према томе, колико се за сада зна, није било самоубистава.
Највеће колективно самоубиство је оно кад су девојке скочиле у Дрину пред усташама, у Операцији ''Трио'', априла 1942, о чему пише Јевђевић. Чини ми се да говори о 600 девојака, али рекао бих да је цифра претерана.

[Николај]

Око 320.

[Бранке]

Poštovani gospodine Samardžiću,
pre nekih desetak godina prisustvovao sam nekom predavanju, kada je izvesni gospodin (ne znam mu ime) spomenuo da je nakon poziva Njegovog kraljevskog veličanstva Petra II svim vojnicima u Jugoslaviji da se priklone Titu i njegovoj komandi, došlo do jednog od najvećeg kolektivnog samoubistva u istoriji sveta. Naime, tada je veliki broj pripadnika JVuO izvršio samoubistvo. Koliko se sećam, spomenuo je red veličine 10 000. Da li imate neke informacije u vezi sa ovim događajem?
Hvala unapred na odgovoru.

Чуо сам да се прича за неколико самоубистава, за ту причу нисам чуо.
Проверавао сам, али нисам успео да нађем ни један случај. Према томе, колико се за сада зна, није било самоубистава.
Највеће колективно самоубиство је оно кад су девојке скочиле у Дрину пред усташама, у Операцији ''Трио'', априла 1942, о чему пише Јевђевић. Чини ми се да говори о 600 девојака, али рекао бих да је цифра претерана.

То је вероватно прича слична као и о српским официрима из првог рата кад су схватили да аустроугарски официри добијају привилегије уместо њих . . .

[Вукашин Петковић]

Милославе шта мислиш о овоме што је изнео професор Батаковић о Светосавском конгресу?

"На Светосавски конгрес 1944. били су, по сведочењу Звонка Вучковића, с којим сам својевремено о томе разговарао у Паризу, из Београда позвани:

Исидора Секулић (извинила се да не може због слабог здравља, после рата по казни конфинирана у властитој кући и приморана да стилски и садржајно исправља прве романе партизанских писаца);

Иво Андрић (који чекао на водича који није дошао па се вратио у свој стан, после рата, када нашли његово писмо упућено ђенералу Дражи да комунизам - како Андрић каже "црвену кугу" - треба тући у главу и уништити у Србији, био уцењен после 1945, и због тог писма пристао да сарађује с новим властима);

и

Милош Н. Ђурић, хелениста, професор етике (кренуо ка селу Ба, али се пошто му се ауто заглавио код Љига вратио у Београд; комунисти су за одмазду његовог јединог сина мобилисали и послали га на Сремски фронт и тамо га с леђа ликвидирали).

Сво троје ђенерал Михаиловић позвао је не само зато што су били присталице Равногорског покрета него и зато што су управо њих троје одлучно одбили да потпишу Апел српском народу из 1941, који су саставиле колаборантске власти.

То ми је потврдио и Димитрије Ђорђевић, чувени историчар, равногорац и професор Калифорнијског универзитета у Санта Барбари..."