[Александар Динчић]

Хвала, али знам да је он дошао код Пећанца пре Павла Мешковића. Дакле, док се Пећанац још увек крио по планинама. Како се Вуковић тада представио Пећанцу?

Као српски заштитник.
Иначе, Вуковићи су из Ниша (породица се бавила дрварском производњом) и потичу из ратничке породице, која је крварила у балканским ратовима и Великом рату. А Зоран Вуковић је тотални антипродукт те ратничке традиције.

Пећанцу је саопштио како треба кренути правим, српским путем и да ће му тај пут омогућити да добије извесну власт. Пећанац је онда почео овако да калкулише. Ако одбијем ово што ми се нуди, а рат се брзо заврши - губим. Ако пак не одбијем понуду а рат се заврши пропашћу Немаца - испашћу српски издајник. Ипак ћу у крајњој нужди прихватити понуду и покушати да у тој новонасталој ситуацији балансирам (као балерина на жици). Ако брзо крене Немцима по злу– онда је то била тактика каква је постојала и у Првом светском рату (отворено с окупаторима – тајно се организујемо против њих). И када је Вуковић отприлике тако реферисао Немцима (неодређено му рекао, али је на ивици да прихвати понуду), они су позвали Гестапо – да се позабави с њим. Немачка тајна полиција решила је да Пећанца скрши неком принудом. И када су му касније дали власт слали су Арнауте и муслимане да му кидају нерве. То су радили и са тзв. гувернаторима у Пољској, Луксембургу, Белгији и још неким државама (власт под константном сумњом). А њему су искључиво због година отупили рефлекси старог герилца (спретан, окретан, оштроуман).

[ПРОСВЕТАР]

.
Сад одгледсмо филм, свака част Гос'н Самарџићу, многе детаље нисам знао а ове скраћене верзије су пун погодак.

Једно питање: У филму на почетку видимо и нашега старог пријатеља из Монтреала Душана ЂукНића, не Душана Ђукића, сина Ђенерала.

Међутим, покојни Душко је умро давно па ме интересује кад је филм снимљен и да ли су и остали сведоци још у животу или је филм састављен од ранијих сведочења?

Добри Душан Ђукнић је путовао често у Србију, желео да умре тамо али...смрт га задеси ипак у хладној Канади...шта'ш...

[РежисерСтари]

.
Сад одгледсмо филм, свака част Гос'н Самарџићу, многе детаље нисам знао а ове скраћене верзије су пун погодак.

Једно питање: У филму на почетку видимо и нашега старог пријатеља из Монтреала Душана ЂукНића, не Душана Ђукића, сина Ђенерала.

Међутим, покојни Душко је умро давно па ме интересује кад је филм снимљен и да ли су и остали сведоци још у животу или је филм састављен од ранијих сведочења?

Добри Душан Ђукнић је путовао често у Србију, желео да умре тамо али...смрт га задеси ипак у хладној Канади...шта'ш...

Од ранијих сведочења,је филм склопљен.Ивко је нпр умро чини ми се 2005 или 2006.Добро урађен филмић.

[Милослав Самарџић]

.
Сад одгледсмо филм, свака част Гос'н Самарџићу, многе детаље нисам знао а ове скраћене верзије су пун погодак.

Једно питање: У филму на почетку видимо и нашега старог пријатеља из Монтреала Душана ЂукНића, не Душана Ђукића, сина Ђенерала.

Међутим, покојни Душко је умро давно па ме интересује кад је филм снимљен и да ли су и остали сведоци још у животу или је филм састављен од ранијих сведочења?

Добри Душан Ђукнић је путовао често у Србију, желео да умре тамо али...смрт га задеси ипак у хладној Канади...шта'ш...

Сведочења смо сакупљали годинама, па онда доснимавали и монтирали. Интервју са Ђукнићем снимио је Влада Момчиловић негде 2005.
Да не знаш можда које године је Ђукнић преминуо и где?
И које је рођен и где?

[Kaludjer]

Заисте све похвале за одлично урађен филм Босанска голгота.
Први пут видим и интервју са Ацом Симићем, фотографом равногорског корпуса, и он је преминуо сада већ давне 2007 или 2006. године.
Можда нека наредна емисија са више оваквинх интервјуа, од целих мислим да имамо само са Кентом у видеу Кент више од пола века, у кад се сетим те године била је 2001, тада смо пешице ишли па сигурно преко 10километара, није се могло проћи даље од количине кола и аутобуса, то је сигурно најмасовнији и најпосећенији скуп на Равној Гори, било је сугурно преко 200.000 људи сигурно.

[Шумадинац]

то је сигурно најмасовнији и најпосећенији скуп на Равној Гори, било је сугурно преко 200.000 људи сигурно.

Не. Најмасовнији скупови су били од '95 - '98

[Српска четничка команда]

Хвала, али знам да је он дошао код Пећанца пре Павла Мешковића. Дакле, док се Пећанац још увек крио по планинама. Како се Вуковић тада представио Пећанцу?

Као српски заштитник.
Иначе, Вуковићи су из Ниша (породица се бавила дрварском производњом) и потичу из ратничке породице, која је крварила у балканским ратовима и Великом рату. А Зоран Вуковић је тотални антипродукт те ратничке традиције.

Пећанцу је саопштио како треба кренути правим, српским путем и да ће му тај пут омогућити да добије извесну власт. Пећанац је онда почео овако да калкулише. Ако одбијем ово што ми се нуди, а рат се брзо заврши - губим. Ако пак не одбијем понуду а рат се заврши пропашћу Немаца - испашћу српски издајник. Ипак ћу у крајњој нужди прихватити понуду и покушати да у тој новонасталој ситуацији балансирам (као балерина на жици). Ако брзо крене Немцима по злу– онда је то била тактика каква је постојала и у Првом светском рату (отворено с окупаторима – тајно се организујемо против њих). И када је Вуковић отприлике тако реферисао Немцима (неодређено му рекао, али је на ивици да прихвати понуду), они су позвали Гестапо – да се позабави с њим. Немачка тајна полиција решила је да Пећанца скрши неком принудом. И када су му касније дали власт слали су Арнауте и муслимане да му кидају нерве. То су радили и са тзв. гувернаторима у Пољској, Луксембургу, Белгији и још неким државама (власт под константном сумњом). А њему су искључиво због година отупили рефлекси старог герилца (спретан, окретан, оштроуман).

Хвала вам Динчићу. Тај део ми је био баш нејасан. Колико ја знам, Вуковићи су били збораши и пре рата. Да ли је Пећанац тада дао неки чин Зорану Вуковићу?

[Александар Динчић]

Био је организатор покрета "Збор" у јужној Србији (општински одбори) и био је секретар Извршног одбора. Другим речима - врло значајна личност (неки су га звали Љотић 2) и имао је безгранично Љотићево поверење. По мојим истраживањима (углавном су то изјаве неких преживелих који су прибављали податке из емиграције), стрељан је у Кочевју, у великом одступању. Тачније, нико га више није видео када је укрцан у воз и враћен у Југославију. Наравно, има и врло мале могућности да је покушао да побегне и био убијен. Ово у смислу да тако важне личности ретко када дозвољавају да их непријатељи заробљавају.

Није Зорану Вуковићу дат никакав чин. Он је само био изасланик да извиди може ли се на Пећанца рачунати или не. И извести Немце.

[Српска четничка команда]

Значи, љотићевска емиграција је лагала. Да ли је војвода Блашко Михајловић имао неку улогу у томе?

[Александар Динчић]

Не. Он је у то време, у време велике игранке са Пећанцем био "нормалан". После је изгубио компас, а све то по саветима војводе Роде. Њима су се територије граничиле.
Ја потпуно изминирах ову страницу која је резервисана за Милослава. Молим те, пређи на тему о четницима Косте Пећанца и питај све што те занима.

[Српска четничка команда]

Изгледа да треба отворити тему "Александар Динчић одговара на ваша питања"
Питања сам поставио Милославу, али верујем да је у реду и ово. Хвала свакако.

[Александар Динчић]

То никако. Немам ја уопште времена за то.

[Милослав Самарџић]

Изгледа да треба отворити тему "Александар Динчић одговара на ваша питања"
Питања сам поставио Милославу, али верујем да је у реду и ово. Хвала свакако.

Нема проблема, ионако он то зна боље од мене.
Зашто те занимају сви ти детаљи?

[Мића Адмирал]

.
Сад одгледсмо филм, свака част Гос'н Самарџићу, многе детаље нисам знао а ове скраћене верзије су пун погодак.

Једно питање: У филму на почетку видимо и нашега старог пријатеља из Монтреала Душана ЂукНића, не Душана Ђукића, сина Ђенерала.

Међутим, покојни Душко је умро давно па ме интересује кад је филм снимљен и да ли су и остали сведоци још у животу или је филм састављен од ранијих сведочења?

Добри Душан Ђукнић је путовао често у Србију, желео да умре тамо али...смрт га задеси ипак у хладној Канади...шта'ш...

Сведочења смо сакупљали годинама, па онда доснимавали и монтирали. Интервју са Ђукнићем снимио је Влада Момчиловић негде 2005.
Да не знаш можда које године је Ђукнић преминуо и где?
И које је рођен и где?

Dušan Djuknic Dule Kacerac rodjen je u Belanovici.
Student Bgd univerziteta i član Omladinske sekcije SKK.
Umro 2012 u Kanadi, gde je radio težak fizički posao postavljanja mermera.

---

.
Сад одгледсмо филм, свака част Гос'н Самарџићу, многе детаље нисам знао а ове скраћене верзије су пун погодак.

Једно питање: У филму на почетку видимо и нашега старог пријатеља из Монтреала Душана ЂукНића, не Душана Ђукића, сина Ђенерала.

Међутим, покојни Душко је умро давно па ме интересује кад је филм снимљен и да ли су и остали сведоци још у животу или је филм састављен од ранијих сведочења?

Добри Душан Ђукнић је путовао често у Србију, желео да умре тамо али...смрт га задеси ипак у хладној Канади...шта'ш...

Sve je dobro potpisano. I Dušan Djuknic i Dusan Djukic, dve razlicite osobe.
Film odličan.