[Monarhist]

Citao sam ja. Onu prvu, na preskoke a drugu, gde je njegova misija kod partizana procitao sam celu.

To je knjiga pisana delimicno sa namerom da se autor abolira od odgovornosti bilo kakve, kao i da se prikaze u dobrom svetlu. Samohvalisav je i razmetljiv.

S druge strane, duhovita je, zabavna. Ima dar za lirska izražavanja. Ima i zanimljivih stvari. Ali, nije da se koristi kao validan izvor.

 Благодарим.

[stefab97]

"Prema nemačkim procenama s početka novembra, kad je ravnogorski ustanički pokret bio u zenitu, ravnogorske snage brojale su između 5000 i 10.000 boraca. Jedan drugi nemački dokument, s početka oktobra, navodi procenu o 1000 do 1500 četnika između Drine i Kolubare i 1000 do 4000 partizana na istom području.12 Realne brojke četnika i partizana na području devet srezova Šabačkog i Valjevskog okruga nešto su veće od najvećih navedenih iznosa. To znači da je na navedenom području partizana bilo tri puta više nego četnika.13 Broj partizana na području Užičke republike iznosio je do 20.000.14 Ukupan broj partizana u Srbiji iznosio je do 25.000. Partizanski ustanički pokret bio je tri puta brojniji od ravnogorskog ustaničkog pokreta, u Srbiji u jesen 1941."

Извор: https://yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html

Моје питање је на која се документе аутор текста позива и да ли су иста уопште веродостојна?
Читајући докторску тезу "Облици отпора у окупираном Београду 41-44" подаци дотичног аутора овог текста ми баш не пију воду.

Такође је врло занимљива чињеница ко помаже овом сајту: СР Немачка и Хелсиншки одбор (што се може видети на дну странице). Овај сајт обкављује и текстове Соње Бисерко.

[Николај]

Радановић је последња нада или боље да кажем последњи трзај метузалема из Субнора. Што би рекли Канађани - "Паметном доста".

[Александар Динчић]

"Prema nemačkim procenama s početka novembra, kad je ravnogorski ustanički pokret bio u zenitu, ravnogorske snage brojale su između 5000 i 10.000 boraca. Jedan drugi nemački dokument, s početka oktobra, navodi procenu o 1000 do 1500 četnika između Drine i Kolubare i 1000 do 4000 partizana na istom području.12 Realne brojke četnika i partizana na području devet srezova Šabačkog i Valjevskog okruga nešto su veće od najvećih navedenih iznosa. To znači da je na navedenom području partizana bilo tri puta više nego četnika.13 Broj partizana na području Užičke republike iznosio je do 20.000.14 Ukupan broj partizana u Srbiji iznosio je do 25.000. Partizanski ustanički pokret bio je tri puta brojniji od ravnogorskog ustaničkog pokreta, u Srbiji u jesen 1941."

Извор: https://yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html

Моје питање је на која се документе аутор текста позива и да ли су иста уопште веродостојна?
Читајући докторску тезу "Облици отпора у окупираном Београду 41-44" подаци дотичног аутора овог текста ми баш не пију воду.

Такође је врло занимљива чињеница ко помаже овом сајту: СР Немачка и Хелсиншки одбор (што се може видети на дну странице). Овај сајт обкављује и текстове Соње Бисерко.

Жан Мари Чалић, она на Бранка Петрановића, он пак на Мошу Пијаде, а он на Државну комисију, која је користила нека немачка документа прослеђена из Нирнберга. 
 
Најреалније цифре је дао потпуковник Сергије Живановић. Ми смо их својевремено допунили са још неким одредима ,за које он, када је писао књигу, није знао да су се прикључили Команди ВЧО, након што је К.Пећанац пристао да приђе Недићу. Дакле, око 30.000 људи у четничкој организацији (Команда ВЧО). Четничка организација К.Пећанца је била бројна око 6.000 људи и још 6.000 на старој српско-турској граници (југ-искључно запад), укупно 12.000 људи. Партизанска организација: 15.000-16.000. Око 45-46.000 устаника (није грешка и заокружити на 50) обитавало је на подручју немачког војног заповедника Србије (1941). Уколико рачунамо још четири среза територије К.и М и Старог Раса и три среза на подручју Војводине (тј. границе данашње државе), онда је било и више. Тешко је утврдити и приближно бројно стање из разлога што је ових, око 12.000 Пећанчевих четника, слало своје емисаре на Равну Гору и лагано утопљавало своје људство. На пример, Дукађински одред. Тако да је врло тешко тачно утврдити бројно стање четничке организације након раскола крајем августа.

[Антитоталитаран]

Одакле партизанима толико људи? Они су средином следеће године имали 10.000 бораца у читавој земљи.

[Андреја Вражалић]

Те бројке су непоуздане, они цитирају када их је било највише, а четника најмање - притом сам видео и њихове текстове (мислим Википедија устанак 1941) где сами кажу да их је једног дана хиљаду, сутрадан 100. 

Можда их је било највише када су имали Ужице и Чачак и мобилисали, али сами Немци указују на то да су Д.М. формације биле најпопуларније.

[Александар Динчић]

Одакле партизанима толико људи? Они су средином следеће године имали 10.000 бораца у читавој земљи.

Због Ужичког одреда. Ту је постојала строга наредба да ће се казнити смрћу свако онај ко не приступи у партизанске редове. Тачније, мобилисали су све што су могли.

[Антитоталитаран]

Одакле партизанима толико људи? Они су средином следеће године имали 10.000 бораца у читавој земљи.

Због Ужичког одреда. Ту је постојала строга наредба да ће се казнити смрћу свако онај ко не приступи у партизанске редове. Тачније, мобилисали су све што су могли.

Да ли су такви изгинули на Кадињачи?

[Александар Динчић]

Наравно! Да ли је било реално очекивати да ће трећепозивци бити равноправни фронтовској дивизији првог позива? Ту има још један проблем. У комунистичкој Југославији уврежено је мишљење да је Кадињача нешто попут Мојковачке битке; да је неко некоме обезбедио сигурну евакуацију. С тим што су крили да је Тито напустио Ужице у аутомобилу, док су се пекари, шнајдери, абаџије, железничари, клонфери и остали смрзавали по завејаним чукама.

[РежисерСтари]

Ове су цифре претеране много.
По самим комунистичким изворима и писцима попут Љубичића ово је њихово бројно стање јул-август.

Ариљска чета најбројнија и најкомпактнија,ово тврди и Калчо(касније ) у својим депешама имали су 59 људи у јулу.
Пожешка и Ужичка скоро дупло мање.
Косјерић јул ништа без организације
Чајетина и Златибор такође.
Рачанска око 20 људи,по Тари махом неактивни.
Август доласком Смиљанића по Златибору се формира групица од 20-так партизана,махом седе јер у Чајетини нема Немаца.Распитују се за Живојина Пвловића,али неактивни.
Ужичка спаљује архиву у насељу Севојно и Карану,Рачанска изводи први атентат.
Сума сумару крај августа у округу од 175 000 људи максималан број партизана 250-300
До половине септембра максимално 1000 људи откуд онда 10000??

Ово је њихов извор,може бити само преувеличавање никако смањење.
Огромна већина обичних људи,гледала како да прегура ситуацију не петљајући се ни тамо ни вамо.Ккаве десетине хиљада под оружјем...

Чачак иста прича,најјача партизанска екипа у јесен су Ваљевци ту нема дилеме.А и то су стотину-две људи а не хиљаде.

[Бенито]

Управо тако...
ПС ускоро ће Архив Ужице издати једну књигу о четницима у Ужичком срезу. Очекујеш ли да ће аутор поштовати изворе које си Ти користио у писању овог поста или ће се сигурно дохватити Љубичића и осталих?

[РежисерСтари]

Видећемо.Ако Перун пише биће добро!

Искрено,која се то партизанска јединица вратила након бекства у новембру 41-ве у Србију?Само Ваљевци,држали се можда и до пролећа 1942.И то би се можда и одржали да су се држали брда и планине.Они сишли у равнији део по храну,и тада креће њихово осипање.
Погледај на пример Ваљево под окупацијом у другом светском рату,мислим музеј њихов да је издао.На крају су између себе почели да се кољу.Али су се вратили,и имали бројност и организацију.А то је опет мало људи.Којих 10 000 ,који Чачак и Ужице?
И ово за Ариље се претерује.Мала Москва,ово оно,ја сем Чоловића не знам никога са тог краја.

[Бенито]

Рајнхард Гелен је писао 80%. Извештај из фебруара 1943.

Видећемо.Ако Перун пише биће добро!

Искрено,која се то партизанска јединица вратила након бекства у новембру 41-ве у Србију?Само Ваљевци,држали се можда и до пролећа 1942.И то би се можда и одржали да су се држали брда и планине.Они сишли у равнији део по храну,и тада креће њихово осипање.
Погледај на пример Ваљево под окупацијом у другом светском рату,мислим музеј њихов да је издао.На крају су између себе почели да се кољу.Али су се вратили,и имали бројност и организацију.А то је опет мало људи.Којих 10 000 ,који Чачак и Ужице?
И ово за Ариље се претерује.Мала Москва,ово оно,ја сем Чоловића не знам никога са тог краја.

Ма каква Мала Москва... Уосталом, тако су звали Радобуђу, а не Ариље.
Ово за Ужице те и питам управо зато што није Перун аутор.

[Николај]

Искрено,која се то партизанска јединица вратила након бекства у новембру 41-ве у Србију?Само Ваљевци,држали се можда и до пролећа 1942

Космајски одред. Одржали се до краја.