[Mario]

Зна ли се нешто о овој групи? Први пут сам сада чуо за њих кроз овај документ. Тачка 3.

Велики број београдских средњошколаца ухапшен је када је откривена студентска тајна организација  под називом „Народна гарда краља Петра Другог”. Осам чланова организације су осуђени и стрељани након суђења. Једна од осморице била је 18-годишња девојка.

   

[Милослав Самарџић]

Зна ли се нешто о овој групи? Први пут сам сада чуо за њих кроз овај документ. Тачка 3.

Велики број београдских средњошколаца ухапшен је када је откривена студентска тајна организација  под називом „Народна гарда краља Петра Другог”. Осам чланова организације су осуђени и стрељани након суђења. Једна од осморице била је 18-годишња девојка.

Чуо сам, било је много таквих група широм земље. Али црвенима не одговара да се пише на ту тему, јер тврде да их је народ оберучке дочекао. А ми не можемо да постигнемо.

[Митић]

У Фејсбук групи "Чувари историје", Мирјана Зорић је цитирала Погледе и гдина Милослава.

https://www.facebook.com/groups/317117200007870

Група је јавна, требало би да је објава видљива свакоме ко није члан.

Зорић је била професорка историје на Војној академији, сад је у пензији.

[vukt]

Господине Самарџићу, да ли имате било какве информације о Сави Трифковићу, брату од моје прабабе. Ово су све информације које имам о њему, текст је из књиге "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" аутора Миленка Максимовића.     

[Митић]

[Милослав Самарџић]

Господине Самарџићу, да ли имате било какве информације о Сави Трифковићу, брату од моје прабабе. Ово су све информације које имам о њему, текст је из књиге "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" аутора Миленка Максимовића. 

На жалост, немам.

[Митић]

[Митић]

- Пуна је Библија геноцида!

- Срби се изгледа понапијали, па изгубили Маричку битку!

Војислав Шешељ

[Шумадинац]

- Пуна је Библија геноцида!

- Срби се изгледа понапијали, па изгубили Маричку битку!

Војислав Шешељ

Ма Шеки је класика, него је поразно то што тог Шарића нон стоп фаворизују и представљају у медијима. Скоро сваки дан. Као неки "историчар и теолог", а није ни једно ни друго.

[Митић]

- Пуна је Библија геноцида!

- Срби се изгледа понапијали, па изгубили Маричку битку!

Војислав Шешељ

Ма Шеки је класика, него је поразно то што тог Шарића нон стоп фаворизују и представљају у медијима. Скоро сваки дан. Као неки "историчар и теолог", а није ни једно ни друго.

Шарић држи веб семинаре на различите теме из различитих области. И испада као да је стручњак за све. На Информер ТВ је водио неку емисију, не знам да ли се још емитује.

[Милослав Самарџић]

[Митић]

Супер је била емисија. Кроз Злaтибор се огледала и историја Србије током Другог светског рата. И онај водитељ одлично познаје историју.

Што се тиче Живојина Павловића, многи високи комунисти су учествовали у његовом мучењу. Истицао се Дедијер који га је пребијао на мртво име.

"Озбиљност комунистичких претњи први је осетио Живојин Павловић, аутор књиге Биланс совјетског термидора. Пошто је у јесен 1941. године ухваћен испред кућног прага, одведен је у Ужице, где је подвргнут саслушавању, боље рећи мучењу од стране најважнијих комунистичких вођа - Слободана Пенезића Крцуна, Владимира Дедијера, Петра Стамболића, Родољуба Чолаковића, Александра Ранковића, Милована Ђиласа и др. Како је протекло ово вишедневно "дружење" некадашњих сарадника видимо из сведочења очевица ових догађаја. "Ја сам га најчешће са Крцуном доводио у подрум где смо га саслушавали, а када је било мрачно, држао сам карбитну лампу. Тада сам први пут видео како то добро они раде. Два - три дана га саслушавају примењујући тортуру да би сазнали неке ствари од њега, а он само ћути. Богами, бију сви добро, али не помаже. Дедијер, сећам се одлично, носио је неки сламнати шешир, а крупан. Мушки га, што се каже, туче, пребија на мртво име, али он ништа." (Гавриловић, 2008:73)Стрељан је заједно са групом цивила међу којима је, као наводни енглески шпијун, био и академски сликар Михајло Миловановић, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату. (Милорадовић: 2012:109)"

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...04037P.pdf

Извор: Небојша Петровић, "КПЈ и потчињавање интелигенције у Југославији", Хуманистика 2018, вол. 2, бр. 4, стр. 46-47

[kole996]

Поштовани господине Самарџићу, да ли имате неке препоруке за литературу везану за догађаје из периода Другог свјетског рата на простору Сјевероисточне Босне, односно Семберије и Мајевице ? Наиме, читао сам нешто од комунистичке литературе, одређене књиге Стеве Поповића, Радивоја Ковачевића као и Попис српских жртава на простору Семберије и Мајевице и прилози за историју Љубе Керовића која није комунистичка, али ме интересује више о овој теми пошто сам из тог краја па бих хтио да сазнам.
Проблем је што неки догађаји нису чак ни поменути у овим књигама, а знамо да су се догодили, као што је рецимо битка на Нумери, важној раскрсници која се налази на крају мог села Угљевичка Обријеж (уједно је то и граница двије општине у Републици Српској Угљевик и Бијељина), а која се одиграла пред крај рата. Према наводима очевидаца, то је била битка између снага ЈВуО (четници) и партизана (да ли је то био неки огранак Сремског фронта, нисам сигуран), али оно што знам јесте да је у самој бици настрадало много партизана прије него што су снаге ЈВуО одступиле према селу Чађевица. Поред тога, јако мало литературе има и о осталим биткама попут напада на усташко село Корај или напада на Теочак након кога је дошло до међусобног сукоба између четника и партизана.
Оно што ме додатно занима јесте, да ли би било могуће да се ова тема мало детаљније истражи и да се напише неко објективно и свеобухватно дјело о ратним и поратним дешавањима на овом простору и људима који су у њима активно учествовали? Нигдје немамо обједињене податке о четничким комадантима са овог простора, а било их је доста Стеван Дамјановић Леко, Радивоје Керовић, Ђуро Бижић, Ацо Медунић, Рајо Бањичић, Јеремије Лазић Зеко, Драго Токић, Радомир Арсеновић и многи други, док су са супротне стране били Стево Поповић, Радивоје Ковачевић, Дојчин Лукић, Вељко Лукић Курјак, Бранко Стојановић Крвави (рођени брат Неђо му био у четницима код Војводе Керовића), Цвијетин Мијатовић Мајо (први председник председништва ФНРЈ после Тита), Јово Радовановић Јоваш и остали. Да ли би се могло написати неко дјело, узимајући у обзир међусобне односе наведених народних вођа из овог краја, будући да су већину горе наведеног периода четничке вође биле у међусобном сукобу, што је у коначници можда и довело до пораза четничких снага на простору Сјевероисточне Босне. Такође, и о поратним догађајима би се имало много шта написати, будући да је у овом крају, као изразито четничком, црвени терор након рата узео маха, па је становништво у великој мјери страдало и пропатило од стране комунистичких власти. Поред овога, једна од значајнијих личности нашег краја, а о којој се јако мало зна јесте и Славко Симић звани Саја, један од последњих одметнутих четника који је четовао по шумама Мајевице и Семберије до 1953. године када је ухваћен, осуђен на смрт и убијен. О њему се још увијек испредају митови и легенде како је надмудривао комунистичке гониоце док му коначно услед издаје нису сјели за врат.

[Милослав Самарџић]

Колико знам, највише о тим крајевима има у књизи Душана Трбојевића ''Церско-мајевичка група корпуса'', као и у мојој књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета''. Имам неколико радова проф. Керовића и Бабића, директора Музеја Смеберије, о послератним страдањима. Да ли су они завршили рад, тј. да ли се зна макар приближан број убијених од комуниста?
Битке на Нумери и друге у том крају, из децембра 1944, су део Битке за Тузлу, коју је нападало око 20.000 четника.
Прво Бижић, а потом и Керовић, правили су сметње мајор Дамјановићу, али то није узрок пораза Мајевичког корпуса. Који је иначе био један од највећих, имао је 6.000 четника у три групе бригада (објавио сам формацију корпуса). Узрок је пораз у Бици за Тузлу, као и довођење великог броја комунистичких дивизија из правца Зворника. Потом је део корпуса кренуо на запад, са главнином, а део је остављен у герили.