[Мргуд]

Кад је Западна Босна тј Босанска Крајина у питању мора се знати да је њене терене држао Дреновићев Босанско Крајишки Корпус

Па не баш. Терене од Б. Луке ка Челинцу, Прњавору, Котор-Варошу и према Теслићу држали су одреди Раде Радића тј. сеоски четнички одреди који су били пордеђени Радићу. Не знам да ли се под З. Босну сматра и онај део око Прњавора, Дервенте и Српца. АКо је тако онда је то било под командом Н. Форкапе.

[Милослав Самарџић]

Gospodine Samardžiću,možete reći nešto više o četnicima na Kordunu?

Током 1941. били су устаници као и свугде. Од јесени 1941. устанике почиње да ставља под своју командом Комунистичка партија Хрватске. У пролеће 1942. избија низ пучева против узурпатора. То је најбоље описао Мане Пешут у књизи ''Револуција у Лици'', има је на нету. Негде од средине пролећа 1942. Кордун и суседни део Лике били су под командом мајора Славка Бјелајца. Он је основао Личкоќордунашку четничку зону а до краја те године и 503. корпус, који је обухватао и део Кордуна. Комунисти су такође до краја 1942. основали 8. кордунашку трећу хрватску дивизију (то је био пун назив). После капитулације Италије, када су Британци наредили Италијанима да се придруже Италијанима, четници губе упориште на Кордуну. Током 1944, војвода Јевђевић је основао Личко-кордунашки корпус, као и Приморски корпус. Они су се повукли са Динарском четничком дивизијом. Командант Личкокордунашког корпуса био је капетан Миле Маријан. Оба ова корпуса имала су око 1.500 четника.

[Милослав Самарџић]

Кад је Западна Босна тј Босанска Крајина у питању мора се знати да је њене терене држао Дреновићев Босанско Крајишки Корпус

Па не баш. Терене од Б. Луке ка Челинцу, Прњавору, Котор-Варошу и према Теслићу држали су одреди Раде Радића тј. сеоски четнички одреди који су били пордеђени Радићу. Не знам да ли се под З. Босну сматра и онај део око Прњавора, Дервенте и Српца. АКо је тако онда је то било под командом Н. Форкапе.

Сви ти терени дошли су у састав Команде Западне Босне мајора Врањешевића.

[Милослав Самарџић]

Ствара се утисак да је од Врбаса па на Запад изузев Мањаче и Динаре било цијелог рата мирно бољшевичко царство, што није истина. Сво вријеме тим теренима су крстарили локални Четници, баш као у вријеме устанка 1875 и борбе за југ 1903-1912.

Јесу крстарили, и било је доста буна, дакле није било мирно ''бољшевичко царство'', али на жалост ти терени су током већег дела рата били под њиховом контролом.

[Николај]

Налетех случајно на јутубу на ову песму под називом "Марш сибирских стрелаца". Песма је белоармејска из руског грађанског рата. Буквално иста мелодија као и црвеноармејска "Партизанска песма" (коју су наши комунисти певали као "По шумама и горама"). Зна ли неко чија је то у ствари песма - белих или црвених?

[Бранке]

Налетех случајно на јутубу на ову песму под називом "Марш сибирских стрелаца". Песма је белоармејска из руског грађанског рата. Буквално иста мелодија као и црвеноармејска "Партизанска песма" (коју су наши комунисти певали као "По шумама и горама"). Зна ли неко чија је то у ствари песма - белих или црвених?

Мелодија припада белима,и баш је у тој песми први пут коришћена . . . Касније су је преузели украјински партизани,па наши . . .

[Николај]

Могао сам да претпоставим, ко ће да украде ако не комунисти...

[Милослав Самарџић]

Налетех случајно на јутубу на ову песму под називом "Марш сибирских стрелаца". Песма је белоармејска из руског грађанског рата. Буквално иста мелодија као и црвеноармејска "Партизанска песма" (коју су наши комунисти певали као "По шумама и горама"). Зна ли неко чија је то у ствари песма - белих или црвених?

Белих, рекли су ми одавно неки Руси. И дали ми ЦД са збирком белогардејских песама.
Није то једини случај.

[Петар]

Ја људи први пут чујем.Нисам знао.Све су покрали.

[Појатић]

Имам питанје за господина Мирослава дали имате податке о Посавским Четницима конкретно ме интересује Павле Гајић , пошто је велики број мојих предака крену са нјим пут Требаве ?

[Милослав Самарџић]

Да, писао сам о њима, а имам и Гајићеву слику. Они су кренули заједно са четницима из Србије марта 1945. на Вучјак, а априла 1945. на Мотајицу, па даље на југ, а онда на исток, ка Зеленгори. Био је план да се ту пређе Дрина, али није успео.
Јединица се звала Северна група босанских корпуса (Мајевички, Озренски и Требавски корпус). Неке јединице те групе су остале на теренима, а и оне су страдале.

[Вук Церовић]

Једна слика из колекције Требињца Данила Сикимића.
На слици су Раде Гуровић, Тодор Перовић и Јефто Шкоро.
Фотограгију је снимио Данило Сикимић 6 октобра 1941. године, приликом ексхумације лешева побијених Срба током љета 1941.
Брате Мирославе, знаш ли нешто о овом Тодору Перовићу? Његово име шесто срећем у документима. Знам да је био адвокат.

[Милослав Самарџић]

На жалост не знам, а што кажеш среће се име ту и тамо. Можда је био рођак др Вукашина Перовића.

[Николај]

Мислим да је овај Тодор Перовић био сведок оптужбе на процесу Дражи.