[Сипуљац]

Да ли је тачно да је Сретен Жујовић завршио права на Сорбони?

[Милослав Самарџић]

Да ли је тачно да је Сретен Жујовић завршио права на Сорбони?

Јесте. Он им је и иначе био најбољи у Врховном штабу и ЦК.

[Сипуљац]

ОК, хвала. Он је био, што се каже, противник за респект.

[Vlad Alekš]

Po meni je taj puč jedna od najvećih nesreća u istoriji srpskog naroda. Tada smo sačuvali svoju dušu, ali smo izgubili sve ostalo.
Naglašavaš da je Simović bio čist. Zašto se onda vratio u Jugoslaviju? Zašto se uselio u tuđi stan? Samo da te podsetim, u pitanju je stan koji je pripadao porodici pokojnog reditelja Saše Petrovića. Otprilike znam i lokaciju - Nemanjina ulica, preko puta današnje Narodne banke. Ako se uselio u tuđi stan, zašto ne bi primao novac od Engleza i bio strani plaćenik?

Није му се остајало у емиграцији, па је морао да направи неки компромис...

Ala ti je odgovor, naš narod bi rekao "šio mi ga Đuro, a sašio tesno". Kome se od desetina ili stotina hiljada znanih i neznanih političkih emigranata ostajalo u emigraciji? Dug je spisak, navešću samo neke primere. Slobodanu Jovanoviću? Milošu Crnjanskom? Milanu Stojadinoviću? Adamu Pribićeviću? Živku Topaloviću? Jakovu Ljotiću? Nikolaju Velimiroviću?

---

Da li se ja zezam ili ne, to je moja stvar. Nemoj tako da mi se obraćaš. I ja mogu da kažem da su tvoji komentari glupi, ali neću.

Ниси добро разумео. Не кажем ја да ти причаш глупости - тај чланак који препричаваш је глупост. Врло сам добронамеран.

Postoje teoretske šanse da jeste. Te 1873. godine kada je Čerčil začet, Milan je imao 19 godina i već je bio knez Srbije. Gde je sve putovao Milan te godine?
Da li je tačno da je Voja Tankosić šamarao mladog Čerčila u Beogradu? Ako jeste, zašto se mladi novinar našao u Beogradu?

Ма какве везе има једно са другим, што си навео?
Шта то доказује? Ништа.
Имаш "аргумент" који отвара "теоријску шансу" да је један иначе мало вероватан и тешко проверљив догађај чињеничан - прогласиш га истинитим док се не докаже супротно. То је деретићевска матра, а не наука.
Основни принципи историјске науке, и логике уопште налажу супротан процес - прво треба доказ, да би се уопште разматрало као могућа истина. Терет доказивања је на ономе ко нешто тврди.

Иначе, Черчил је рођен крајем 1874, вероватно није ни пролазио кроз Србију у време "шамарања". Да не причам да "војвода" тада није био Војвода, ни близу

Да закључим - не мислим да се препуцавам са тобом о овоме, покушавам да ти објасним да не би требало да узимаш којекакве сензационалистичке чланке за озбиљно. Цела прича је пуна нелогичности, мањкавости и на граници је са фантазијом.

Zašto je Čerčil svog sina poslao baš u Jugoslaviju? Otkud ta čudna i perverzna vezanost za Srbe i njihovu državu?
Ja nemam konkretne dokaze da mu je Milan otac, a ti nemaš da nije.

Ништа код њега није чудно, он је хладни прагматичар. Напротив, уопште није везан за Србију и Србе - сина је послао Хрвату

Ako se uselio u tuđi stan, zašto ne bi primao novac od Engleza i bio strani plaćenik?

Зато што нема доказа да јесте.

Ja uporno tvrdim da ja nisam istoričar. Ja doživljavam istorijska zbivanja i ličnosti putem intuicije i naslućaja. Tu i tamo baratam određenim činjenicama, više ili manje proverenim. Dakle, meni naslućaj veli da Simović jeste bio engleski plaćenik.
Isto važi i za sve ostale moje "zaključke". Ne koristim ni dedukciju, ni dedukciju, ne pišem naučne radove koji se objavljuju u domaćim i svetskim stručnim časopisima. Ako lupetam poput Deretića, to je moja lična stvar. Ja sam samo običan anonimni radoznali čovek, amater, možda u nekim slučajevima i diletant.

[luka.luke 1]

"Ja uporno tvrdim da ja nisam istoričar. Ja doživljavam istorijska zbivanja i ličnosti putem intuicije i naslućaja. Tu i tamo baratam određenim činjenicama, više ili manje proverenim. Dakle, meni naslućaj veli da Simović jeste bio engleski plaćenik.
Isto važi i za sve ostale moje "zaključke". Ne koristim ni dedukciju, ni dedukciju, ne pišem naučne radove koji se objavljuju u domaćim i svetskim stručnim časopisima. Ako lupetam poput Deretića, to je moja lična stvar. Ja sam samo običan anonimni radoznali čovek, amater, možda u nekim slučajevima i diletant."

Нисте ви дилетант.

[Милослав Самарџић]

Влад, оно за Ђуру си прилично у праву, а ово друго не бих рекао.

[Vlad Alekš]

Где је сахрањен Михаило Михаиловић, Дражин отац?

[Милослав Самарџић]

Где је сахрањен Михаило Михаиловић, Дражин отац?

У Ивањици и отац и мајка, имају споменик.

[Бенито]

Какво је твоје мишљење о томе што је комадант црногорских партизана ( најјаче и најкомпактније ком-формације на почетку рата) био Иван Милутиновић, да би током рата полако преузимао ту улогу Пеко Дапчевић и на крају рата постао прави симбол партизана? Занимљиво је да је Милутиновић погинуо на крају рата под сумњивим околностима. Колика је улога страних обавештајних служби у свему овоме? У том смислу, може ли се гледати и улога Коче Поповића као "друга страна медаље"?

[Милослав Самарџић]

Неодређено ти је то ''црногорски партизани'', не знам на коју јединицу мислиш?
На основу чега тврдиш да им је та формација на коју мислиш била најјача?
Најјача им је била 1. пролетерска бригада, од 21. децембра 1941, кад је формирана. Пре тога - не знам која би то могла бити јединица, тј. одред?
У 1. пролетерској чини ми се није било батаљона из ЦГ, било их је у 2. пролетерској, и она им је била друга по снази. А после је била 1. пролетерска дивизија Коче Поповића, па 2. пролетерска, па 3. ударна. Црногорских бригада било је и у 2. и у 3. дивизији. Али обе су масакриране на Сутјесци, док је 1. дивизија ту прошла са најмање губитака.
Кад читаш њихова документа, не види се нека битна улога ни Ивана Милутиновића ни Пеке Дапчевића, важнији је Коча Поповић. А у Врховном штабу Сретен Жујовић.
Иван Милутиновић је погинуо у чамцу на Дунаву, који је налетео на подводну мину. Је ли заиста тако било - не знам.
Не могу да тврдим да им је Пеко Дапчевић постао симбол на крају рата. Одакле ти то? А после су зглајзнули и он и Коча Поповић, мислим политички... И Жујовић наравно.

[Бенито]

Мислим на црногорске партизане пре формирања пролетерских бригада. У већој су групи били него ли "србијански" партизански одреди на почетку рата, а и нису били на путу немачком чишћењу новембра 1941.године. Доста су користили недефинисану окупациону зону Италијана, па је тако и Броз побегао код њих. Мислим да су четири од пет батаљона прве пролетерске чинили Црногорци. Онда им је Броз намерно за комаданта ставио Србијанца, а другој пролетерској Црногорца, иако су већина припадника били Србијанци. Иван Милутиновић је остао ван ове поделе, као и та његова јединица и то им је једина оперативна јединица, јер су ове две пролетерске бригаде биле практично преторијанске гарде Нерону и врховном штабу и њиховим швалеркама.
Милутиновић није погинуо на чамцу него на совјетском бојном броду. Тачније, скочио је са брода "када је помислио да је у брод ударила мина". Мина није ни ударила, а он је био у дугачком шињелу, а "није знао да плива". Па, сад види колико је то уверљива прича.
Пеко им је сигурно био симбол. Сети се његових "консултација" са Ждановом и Бирјузовом, на снимцима које је направила филмска војна индустрија Црвене армије. То је "брђанима" био и остао симбол уласка у Београд. Никад и није то престало, чак ни кад је оставио другарицу и оженио се балерином. Задњи пут је виђен у јавности на састанку субнора и Слобиног министра Матића,непосредно пред изборе септембра 2000.године, на Новом Београду. Тада је био и Ђоко Јованић, а непосредно после тога је настала нова верзија о Калабићу и његовој "издаји". И тада је Пеко дочекан као главна звезда и као сигуран знак да комунизам неће пасти. Не могу да докажем, али сам готово сигуран да је дошао на позив Мире Марковић. Међутим, после пада Милошевића, њега су у заштиту, као симбола "антифашизма", узели ови из овог пронатовског табора, нарочито б92 и сви који инклинирају њима и Пешчанику.
ПС Коча није зглајзнуо. Био је десет година министар спољних послова код Броза. Он се само био мало превише занео у разваљивању Србије, па није умео да прикочи, а "није још био моменат". Сретен Жујовић је био много незгодан сведок. Мислим да је Броз хтео да га физички елиминише, али није смео од Стаљина, па се нашло компромисно решење. Чини ми се да је случај Ивана Милутиновића потпуно супротан.
Пеко и Коча су леви и десни, прозападни и "проруски" симбол титоизма. Ти симболи су служили касније утврђеној матрици о "Титу који маестрално игра између Запада и Истока".

[Милослав Самарџић]

Чини ми се да је Коча Поповић зглајзнуо 1970. и неке?
Пеко Дапчевић је у том филму просто јер је био ту, пошто је Коча Поповић у пролеће 1944. пребачен на Јастребац да организује дивизије у Србији. Коча Поповић је после рата био на вишим положајима од Дапчевића. Што си тиче данашње игранке, ево о њему снимају филм, документарац, а не о Пеки Дапчевићу. А улице дају и једном и другом.
Видим шта хоћеш да кажеш, али нешто не видим доказе... Имам утисак да ту нема нешто битно да се нађе. Коча Поповић није био жив 2000. године, а свакако би и он био ту.

[Бенито]

Филмови су настали при совјетском уласку у Београд, дакле у јесен 1944.године. Тада и гине Милутиновић. Сигуран сам да није случајно изабран Дапчевић, а да нема Поповића толико(има га на снимцима, али је у другом плану). Коча је "пао" пре 1970.године, али је био претеча "либерала". Они су га изузетно поштовали, тако да је његово "опозиционарство" слично овом ДС према СНС. Није ни чудо што политички наследници баш о њему снимају филм, јер га сматрају оцем њихове идеологије. Сигурно не би Коча био на том састанку субнора и Матића, септембра 2000. године, јер знаш какве је изјаве давао о Милошевићу као представнику српског фашизма и старе српске хегемоније итд. Ови данашњи скоројевићи га обожавају. Мислим да би Коча да се питао до краја укинуо и српски језик и наредио да се у Србији говори на француском или енглеском језику. Зато се он разликовао од ових брђана- он је био идеолошки комуниста, коминтерновац и титоиста.
Пеко је био идол брђана, који су били интересно уз комунисте. Докопали су се туђих кућа и чаршава. Ти си са села, доста си тога написао између осталог и о овоме. Схваташ ли ти ту промену? Они нису деца из домаћинских кућа, него пролетери. А онда наједанпут толико материјално богатство, које су само могли да сањају. Само су себе требали да убеде да су они то сами освојили. Ниси живео на Новом Београду, не верујем да схваташ како су се они палили на те "народне хероје", а нарочито на друга Пека, "хероја над херојима", који је "умео и Титу да каже...", а у ствари ништа није рекао. Зглајзао је Пеко у исто време када је и Стаљин откачио Броза, па није писнуо целог живота. Он је један од оних који су у тридесет година одлазили у пензију. Женидба балерином је била оправдање за јавност.
Битно је то што су то дандаре и криминалци, а узимају се и данас као некакви симболи борбе за слободу и представљају континуитет овима који им, што због идеолошке заслепљености, што због јасних интереса, дижу и данас споменике, материјалног и нематеријалног типа.

[Милослав Самарџић]

Има нечега у томе што пишеш, али, не верујем да је суштински битно. Нашли би они другог Кочу и Пека. А што се њихових профила тиче, потребни су им и један и други.
А то питање село-град, мислим да није тако. Чак мислим да није ни богати-сиромашни, то сам видео кад сам правио детаљни попис жртава комуниста у КГ округу. Од 1.350 убијених ван борбе за које имам податке, преко 90% била је сиротиња. Дакле, то је зависило од карактера. Да ли ће неко у црвене или не. Него то је њихова пропаганда да су за сиротињу и да је сиротиња са њима.