(05-01-2014, 12:43 AM)Милослав Самарџић Пише: Мени су причали Милисав Марковић (још 1991. у Канади) и Угљеша Крстић, који су то касније и објавили. Исто су ми причали и један стари свештеник из Вранића и још један четник и то сам све навео овде:
http://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/
Хвала Милославе!
Да је био злочин - готово сигурно. Ово готово, из разлога што истрага није спроведена после рата, а да ваља. Јер реципроцитет је дозвољен. Садизам (НЕ само убијање клањем) и убијање деце (ако их је било), наравно да су ЧИСТ ЗЛОЧИН. Што сигурно Дража не би оставио тек тако (као што сигурно и није).
Коментарисао бих са оним што сам чуо од сведока, а у склопу приче са линка.
Вранић је био пун избеглица из београда, па је било МАСА сведока (што су титовци гледали да максимално ЗЛОУПОТРЕБЕ).
Тако и тај "мој" сведок. Не помиње нигде клање деце, док апсолутно помиње клање! "Улеће младић у белој кошуљи, сав крвав, са крвавим ножем и каже: ..."
Значи она прича о стрељању, је вероватно (по мени сигурно), измишљена, а да се Дражи ствар ублажи.
Опет па клање није недозвољен начин убијања људи, ако није садистичко (тестером, сечењем носа, исл...). И пушком је забрањено мучити људе (гађање у ноге, руке, исл...)...
Следеће, "мој" сведок не помиње убијену децу!
Као и извештај дат Дражи што не помиње!
И на "крају", "мој" сведок их је на неки начин повезао са ЛИЧНОМ ОСВЕТОМ, љотићем и Костом Пећанцем?! А број закланих је био око 20?!? Сведок је тад имао 10-ак година... Па је и ако антититовац и изузетно антиенглез, тешко варио Четништво...
Ово је важна ствар да се (ако може...) утврди, јер је сведока било ПУНО, па ће гамад да то користе (не знање и претпоставке) максимално!
Значи, она прича са вашег линка стоји, али уз додатак да је тај што је извештавао Дражу, измислио стрељање (...). Јер су жртве клане. Ја не бих бежао од те Истине, нема разлога.
Има још нешто на шта бих скренуо пажњу.
Људи (поготову) жене, тешко у рату одвоје догађаје. Па је могуће да је неко други, ту негде у околини, побио из освете, или пљачке нечију децу, па је све после стрпано у исти кош. Зато за то треба инсистирати на именима жртава и датумима страдања, код оних који то тако тврде.
Ипак да је добре воље, ово би било суштина (из вашег текста одломак):
Цитат:После неколико дана стигао је курир и донео наређење Врховне команде. У наређењу је назначено, да се потпоручнику Спасоју Живановићу Зеки одузме чин потпоручника и да му се забрани било какво вршење дужности као старешине, а Врховна команда ће цео предмет ставити у архиву, с тим да се Спасоју Живановићу, ако остане жив, одржи суђење после рата. (М. Марковић, Са Дражом у победу иоли смрт – путевима Авалског корпуса, 61-63.)
Сад се сетих, мој сведок је помињао БАШ младића са СЕЛА, као кољача! Не студента, али вероватно је један био главни ликвидатор...
Треба ово узети крајње озбиљно.
