Нема везе са Југославијом, али има везе са Грчком:
"Политика Гестапоа била је да своје напоре усредсреди на појединце који су припадали крајњим деловима грчког политичког спектра. Из тог разлога, на почетку окупације, Гестапо је прихватио пуштање Грка комуниста из притворских центара уколико су тврдили да су бугарске националности. На овај начин је конзулат Бугарске у Атини служио као фасада за ослобађање комуниста и преко Бугара је чињен сваки покушај да се комунисти прате. Рогакос наводи пример Тсимаса који је, он тврди, био Бугарин из Касторије по имену Тсимов. Сходно томе, Тсимов је пуштен из Акронафплие под именом Тсимас интервенцијом бугарског конзулата и са потпуним знањем Гестапоа, и на крају је постао важан члан грчке Комунистичке партије и политички комесар у ЕЛАС-у. 30
Још један грчки комуниста, Ризопоулос, служио је као двоструки агент између Гестапоа и ЕАМ-а и иницирао је пропаганду да је грчка војска на Блиском Истоку фанатично ројалистичка и једина сврха те пропаганде била је да се искористи против грчког народа. 31 Лета 1942, Андреас Ципас, привремени генерални секретар грчке Комунистичке партије и један од оснивача ЕАМ-а, био је агент Бугара. Према Д. Бенетатосу, после стварања ЕАМ-а у септембру 1941. године, Ципас је нестао. Пре него што је нестао, тврди Бенетатос, можда је одиграо кључну улогу у организовању хапшења Л. Апостолоса, члана Централног комитета грчке Комунистичке партија и другог оснивача ЕАМ-а. 32
30. GAK E8 no. 1, Captain P. Rogakos, pp. 3-4.
31. GAK ES no. 1, Captain P. Rogakos, pp. 3-4.
32. D. Benetatos, 10 Chroniko tis Sklavias 1941-1944, Athens 1966, p. 50.
....
Двадесет и седам затвореника затвора Акронафплиа, названог марксистички универзитет од стране комуниста, пронашли су своју слободу интервенцијом немачких служби безбедности преко бугарске амбасаде. Изјаснили су се као Бугари и пуштени су. Многи од њих су били инструменти у стварању ЕАМ-ЕЛАС-а и имали су кључну улогу у покрету отпору (Флеисцхер 1988, стр. 142; Бартзиотас, Етхники Андистаси каи Декемврис 1944, Атина 19Б3, стр. 74). Неки су пристали да раде за бугарске службе безбедности које су деловале испред Гестапоа, или као што је Андреас Тсипас који је могао бити бугарски агент све време. (fusnota na str. 268)
Према Флешчеру, Бугари су веровали да ће, пуштањем комуниста словенско-македонског порекла, успети да искористе ове појединце као пропагандисте за бугаризацију источне Македоније и Тракије. Након пуштања, комунисти су знали како несигурна је њихова новостечена слобода и брзо су отишли у илегалу. Када је грчка служба безбедности схватила шта се дешава, протестовали су код окупаторских власти да су ослобађали комунисте, али било је прекасно кад су Немци променили одлуку.
Сходно томе, ослобађање неких припадника централног комитета омогућило је Комунистичкој партији да се реорганизује до краја лета.
Извор: British Intelligence and Guerrilla Warfare Operations in the Second World War: Greece 1941-1944, A Case study, Submitted by André Gerolymatos, Department of History McGill University, Montreal, May 1991, str. 240-241, 268, 269, 270
Ова студија се налази на следећем линку:
http://digitool.library.mcgill.ca/webcli...976475~840
