(12-12-2013, 10:48 PM)ватхра Пише: Што се тиче дешифрованих порука, и Хинсли и Крипс наводе доста дешифрованих порука. Хинсли наводи и пример Абверове поруке да су четници заузели Фочу. Значи, супротно ономе што тврде неки који очигледно нису погледали о чему причају, кориштене су дешифроване поруке и постоје поруке са четничким акцијама, са све архивским ознакама.
Не знам шта пише Хинсли, али прочитао сам цели Крипсов рад и не видех ни једну немачку дешифровану поруку, дословно цитирану, онако како је тражио Шико. А то нам треба, да проверимо да ли тачно цитирају, тј. треба нам тачно шта је писало у немачки порукама.
Ево кључних делова из Крипсовог рада:
1941:
''У грађи МИ-3б једно од ретких писама МИ-6 обелодањује и открива да је њихово мишљење, вероватно формирано на основу транскрипата (немачких – прим. М.С), да се Михаиловићеве снаге боре са комунистима више него са Немцима и да 'ако је то тачно' неизвесно је да би се устанак одржао. Прве сумње о Михаиловићу су почеле да настају.''
А овако почиње опис 1942. године:
''Изгледало је да би у догледној будућности било мало отпора осовинским снагама од четника или партизана. Међутим, транскрипти откривају да почетком 1942. партизани настављају борбу.''
Лето 1942:
''...Такође је извештавао (генерал Хорстенау – прим. М.С.) да су партизани заузели велику област у Хрватској са средиштем у Ливну – област величине као отприлике Швајцарска – и да Хрвати неће бити у стању да је поврате. Мада се у извештају не тврди, Тито је био присутан и командовао је овом облашћу... Извештаји су примани о настављеним саботажама и сукобима између партизана и Осовине. Двадесет трећег августа генерал Дејвидсон је писао да је већина активности отпора била вршена од партизана, да је његово виђење да Михаиловић чува своје снаге да уради свој део када би био организован општи устанак''.
Почетак 1943, планови за операције ''Вајс'' и ''Шварц'':
''Черчил мора да је био узбуђен када је сазнавао за планове док је био у Каиру. У то време видео се са својим предратним асистентом за истраживање, Дикином, који је тада радио за СОЕ у Каиру. Оперативни начелник за СОЕ Каиро био је бригадир Кебли, који је раније радио за Војно обавештајну службу у Каиру и још увек је добијао ограничен број Абверових транскрипата које су анализирали Дикин и његов претпостављени официр Бејзил Дејвидсон. Черчил је захтевао извештај од Кеблија, који је заступао став да се партизани контактирају. Писано је да је 'завера у Каиру' открила успех партизана, што је намамило Черчила да их потпуно подржи. Сада је, после, обелодањених транскрипата, јасно да је премијер био веома упознат са ониме што се догађа пре него што се видео са Дикином и Кеблијем.
Транскрипти откривају у детаље ток Операције 'Вајс'. Партизани су пружили чврст отпор немачким копненим снагама и Луфтвафа је коришћена да обезбеди подршку бомбардовањем. До 16. фебруара 1943. прва фаза операције је проглашена завршеном, али су извештаји напомињали да су елементи партизана избегли обруч, неки кретањем према подручју боксита, а други поново се појављујући у очишћеним зонама. Следећи Кеблијев извештај Черчилу, начелник генералштаба коме је била послата копија одлучио је да промени политику и да контактира партизане, али не пре него што је пуковник Бејтмен из Управе за војне операције препоручио да је исправно подржати 'активне и борбене партизане уместо успаваних и тромих' четника...
Друга фаза 'Вајса' је изведена. Транскрипти који су примљени пружају доказе да су партизани из области Ливна и локални партизани напредовали према зони са бокситом.''
Примирје Немаца и партизана, 1943:
''Током марта Немци нису напредовали против партизана нити су покушали икакве акције против четника. Много година касније постало је јасно да је постојало примирје између Немаца и партизана, у почетку ради размене заробљеника, али такође партизани су желели да их Немци признају као војску и за могућу заједничку акцију против четника. Ипак, Хитлер је ставио тачку на те преговоре. Два Авберова транскрипта су међутим открила да је један од њихових агената, Немац који је извештавао као др Баукс, али чије стварно име је било како су затим транскрипти обелоданили, От, био у преговорима са партизанима, али око чега тачно, остало је нејасно.''
''Шварц'':
''Транскрипти су открили да су по први пут партизани били ефективно опкољени и да су били у стварном ризику од уништења. Транскрипти су дали хронолошку слику немачких напора да се остваре Хитлерови циљеви. Транскрипти Авбера и Вермахта су се односили на тешке борбе и понављана бомбардовања партизана. Битка је била завршена до 14. јуна 1943, али је убрзо постало јасно из транскрипата да је још једном значајна група партизана избегла и да је Тито давао наређења да се растуре и да се опет прикупе у области Ливна.
Пресретнути и дешифровани Леров извештај од 22. јуна 1943, послат немачкој Врховној команди, говори да је 583 немачких војника и 7.489 партизана погинуло, уз вероватноћу да су партизани изгубили још 4.000 људи. Четнички губици су процењени на 17 погинулих и скоро 4.000 заробљених. Контраст између два покрета отпора је био јак.''
Капитулација Италије:
''Транскрипти такође разоткривају активности покрета отпора. Партизани су заузели Сплит од Италијана запленивши велике количине наоружања и опреме и њима су се прикључили многи Италијани... Али транскрипти су такође открили да су се Немци углавном бавили са италијанским проблемом до средине октобра, када је извештај открио да је преко 10.000 официра и четврт милиона људи било склоњено из Југославије. Није било извештаја о четничким активностима. Британци су знали из извештаја својих официра за везу да је Михаиловић рекао својим људима да не врше саботаже или да не нападају Немце...
Маклејн је стигао да се придружи Дикину 18. септембра 1943. Крајем септембра Талбот Рајс је припремио детаљну процену. Потврдио је да је било само изоловане антинемачке активности Михаиловића, али да су 'јунаци тог времена несумњиво партизани', који су заузели велике делове обале. Рекао је да су партизани успешно понизили Немце и да 'њихови војни напори заслужују сву подршку коју им можемо дати'. Черчил је још увек био веома заинтересован за догађаје у Југославији. Један од транскрипата који му је послат од немачког команданта Југоистока односио се на 'насилан и јак отпор комунистичких банди'...
Крајем октобра Черчилу је послата нова процена од МИ-3б, која га је детаљно саветовала о ситуацији, закључивши 'да су партизани били у стању да преузму иницијативу практично у целој Југославији'. Михаиловић није поменут осим чињенице да су у ЦГ неки од његових следбеника дезертирали партизанима као 'активнијем телу'.''
Расплет:
''Маклејн је направио свој извештај за министра спољних послова Ентони Идна, 7. новембра 1943.
Маклејн је препоручио потпуну подршку партизанима, што је је било гледиште Војно-обавештајне службе већ неколико недеља као и вероватно СИС-а већ неко време. Начелник генералштаба је саветовао Черчила 11. новембра 1943. да се интензивирају мере подршке партизанима.
Питање шта да се ради са Михаиловићем је још увек требало да се реши. Черчил је одлучио да напусти и њега и његов покрет. Није било могуће да се открије постојање главног извора Черчилових обавештајних података – отуда је дат публицитет Маклејновом 'разарајућем' извештају... Да се оправда одлука Парламенту, савезничким владама, посебно онима у егзилу и штампи, Михаилоивићу је речено да дигне у ваздух два важна моста у Србији, или ће у супротном да изгуби подршку. Као што се очекивало, Михаиловић није реаговао и британски официри за везу су повучени од четника.
Черчил се обратио Доњем дому парламента први пут после шест месеци 22. фебруара 1944. Он се дуго бавио ситуациом у Југославији, правдајући своју одлуку извештајима Дикина и Маклејна.
У завршетку говора он је рекао:
'Наша осећања овде, као и другде, волео бих да то Доњи дом види, следе принцип да одржимо добре намере према онима који одрже добре намере према нама. И да тежимо, без предрасуда или политичких симпатија, да помогнемо онима који нападају нацисте и тако наносе највеће ране непријатељу'. Са ових пар речи Черчил је јавно одбацио Михаиловића и четнике и прихватио Тита и партизане.''
Све у свему, Ватра, јел имате оригиналне немачке депеше или не?