(13-12-2013, 11:26 PM)ватхра Пише: (13-12-2013, 09:44 PM)Chicot Пише: Занима ме следећа ствар: Хинслијева књига је прилично обимна, колико простора отприлике посвећује Југославији, процентуално, у страницама..како вам лакше?
Око 40 страна је посвећено Југославији, а један том има од 500 до 1000 страна.
Дакле, тек неколико процената...Тако сам и мислио, ал рекох да проверим.
Имао сам на уму још једну битну ствар коју нисам поменуо до сада. Мислим да се сви аутори који су до сада обрађивали Ултру генерално слажу у томе: Ултра је "највеће благо" Британаца и најстроже чувана тајна у другом св. рату. Као таква, природно је - а на томе се често инсистира - да се максимално ограничи приступ Ултриним подацима, а самим тим и број људи ангажован на дешифровању, како би се спречило цурење информација. Логично је да је фокус био на најважнијим стварима у које свакако не спада активност гериле на Балкану. Јурили су комуникацију врховне команде у вези са главним ратиштима, снабдевањем, стратешки размештај трупа, подморнице (које су једно време биле приоритет савезника)...
Онда произилази да је и квантитет и квалитет дешифрованих порука одавде сразмерно мали. Велики је ризик за информације које не могу да помогну да се преломи рат.
Хедер Вилијамс пише да су поруке које су хватане на овим просторима од релативно малог значаја, јер се односе на комуникацију локалних команданата и да као такве нису могле утицати на планирање и одлуке Савезника.
И овај податак који сте навели говори о томе: у односу на укупну важност Ултре и обим материјала који је понудио Хинсли, Југославија је готово безначајна. Према томе, док се не докаже супротно сумњам да је количина материјала која је сакупљена тим путем била довољна за озбиљне стратешке анализе и доношење радикалних и пресудних одлука - војних, политичких, небитно - независно тј без консултовања свих других извора (а други извори причају сасвим другу причу).