23-02-2014, 12:12 AM
ОК, хвала!
Дешифровање немачких порука од стране Британаца
23-02-2014, 07:47 PM
Ево шта каже Мајкл Лиз (Силовање Србије) о Киблу, Дикину, "каирском меморандуму" с почетка 1943.. и Хинслију.
Безбедност СОЕ у то време је била лакрдија. Како бих се ја иначе увукао, захваљујући једном рзговору ? Међутим ,ова организација, као и њој слична - СИС , такође позната као МИ6 , имала је одежду „строго поверљиво“ . Њени меморандуми и извештаји су били ограничени на највише војне и политичке нивое , и , као што се то дешава у таквим околностима , они су попримили аутентичност јеванђеља, тако да се „безбедност“ није доводила у питање.
Постојала је обавезна мистичност о свим тајним организацијама која је омогућавала да се скоро све може говорити или урадити без одговорности , а приписивање атрибута "тајни извори" –дозвољавало је да се многи тенденциозни и и политички девијантни подавци могу убацити у обавештајне извештаје и у машинерију која је доносила одлуке.Ту су биле не само одане совјетске кртице као злогласни Ким Филби - у то време утицајан члан СИС – а и лево оријентисани агенти слабијег положаја у друштвеној хијерархији, већ и они који би се могли назвати аматерима левог прогресивног политичког спектра. Ипак, чак и данас већину " тајних извора " из ратних меморандума , који доносе догматске тврдње без доказа, историчари наводе као „чињенице".
Један пример ове мистерије „строго поверљиво“ који је створио неоспорну историјску „чињеницу“ јесте прича да је Кибл тајно дешифровао немачке сигнале који су открили велики значај снажне партизанске активности против сила осовине и четничку сарадњу са Немцима. Кибл је сигурно примио неке сигнале, али се нигде не могу наћи прецизне појединости шта су они садржали или како се дошло до таквих закључака. Не знамо да ли су ухваћени неки други сигнали који би доказивали супротно, нити постоји на изглед прихватљиво објашњење како је Кибл могао доћи до овако поверљиве листе за овакве дешифроване сигнале. Чак ни до данашњег дана (књига је писана крајем осамдесетих прошлог века, моја прим) оригинални сигнали не стоје на располагању а нама се просто саопштавају закључци и неоспорне чињенице. Током година те „чињенице“ се понављају и уграђују у историју, постајући тако прихваћене као јеванђеље. „Докази“ ових прислушкивања били су одлучујући аргумент који је користила пропартизанска фракција у Каиру, јануара 1943. По Давидсону тој е био најважнији фактор у разговорима Дикина са Черчилом. Пажљиво проучавање овог сегмента историје показаће да се, где год се појави празнина у здравој логици, ова мутна „прислушкивања“ користе као чврст аргумент.
Давидсонова књига открива оно што је довело до Черчилове драматичне промене у политици према Југославији када је пролазио кроз Каиро у јануару 1943. Давидсон нам саопштава да се појављује „неколико чињеница“. Он констатује да јеДикин,Давидсонов потчињени у Југословенској секцији, био Черчилов лични пријатељ, да је знао све о прислушкивањима и да је био наклоњен партизанима. Давидсон каже да је расправљао са Дикином: „Човек не може да нареди млађем од себе да оде код премијера прескачући све рангове, али не постоји ни један закон који би забрањивао да се двојица пријатеља сретну, нити постоји граница, ако је један од њих случајно председник владе, о чему би њих двојица могли разговарати“.Давидсон даље објашњава да је после другарског сусрета са Дикином, Черчил послао по генерала Кибла који је премијеру уручио један документ, који је, према његовим речима, „довитљиво срочен“.
-(О њему сам писао раније, па се нећу враћати на садржај меморандума..)
Како наводи Давидсон, сам документ који се у Британском архиву појављује под ознаком ФО 37579, није био узбуњујући. Но, ствар није у томе, то уопште није био циљ ове шараде!
Изгледало је да се документ заснива само н а жељи да се подстакне интервенција председника владе да би се добио толико жељени авион. Готово сигурно је то био Кеблов мотив. Али, по мом мишљењу, за главне партизанске симпатизере у каиру, за комунисту Клагмана... он је представљао овлашћење да се контактира са Титовим партизанимаа под маском помагања „других снага отпора у Хрватској и Словенији“ осим Михаиловића у Србији Тананијег, али исто тако великог значаја било је ппоновно успостављање сарадње између Дикина и Черчила – мимо шефова правих канала.
Пре свега, овај састанак је одиста показао Черчилову намеру да преузме надзор над југословенским досијеом.
(стр 22 - 28)
.. Када смо стигли у Бари (лета '44, моја прим) открили смо да карте у штабу СОЕ приказују подручја којима смо пролазили и где смо боравили као подручја која партизани чврсто држе у својим рукама. То је био графички приказ дезинформација у СОЕ.Овде морам да се запитам: да ли су карте које су биле припремљене из „најтајнијих извора“ и за које се тврди да су биле одлучујуће у убеђивању черчила да одобри контакте са Титовим партизанима приликом каирских састанака почетком 1943, могле бити тако погрешне као што се јасно видело на нетачним картама у Барију јуна 1944? Карте МО4 (каирски СОЕ) биле су одлучујуће једном другом приликом: критичног састанка 10 децембра 1943 у соби председника владе на којем је он успешно напустио михаиловића. Постоји меморандум који открива многе ствари (PREM 3/510/10 5) а који је черчилу упутио његов саветник за обавештајне послове Дезмонд Мортон, датиран 2 децембра. Он гласи:
СОЕ Каиро је доставио за вас промерак СТРОГО ПОВЕРЉИВЕ КАРТЕ која показује распоред партизанских и Михаиловићевих снага.. Ова карта показује њихов положај боље од оне коју током дана примате у Лондону. По лондонској верзији Немци држе највећи део земље док се партизани скривају у неприступачним деловима. Оперативна каирска карта која се, током дана исправља великим бројем телеграма који стижу са бојишта, показује готово обрнуту позицију. Немци држе главне комуникације, али је већи део земље у рукама партизана. Каирска карта такође показује да Михаиловић држи врло мале делове. (стр 76-77)
Са историјске тачке гледишта оперативни дневник сигнала у Државном архиву је чисто злато,сигнали саопштавају истину о ономе што се догодило и објашњавају многе ствари. Прихваћена мудрост, не може изобличавати оперативни дневник. Извештаји, процене, меморандуми могли су да се пишу ретроспективно, сигнали нису. Они показују шта се стварно догађало. Британски официр за везу би написао сигнал, а шифровао би га његов подофицир заједно са њим. Није било начина на који би се могло догодити да се ови сигнали суштински промене. Слично томе, оперативни дневник и географски положај мисија у тренутку предаје сигнала не могу се фалсификовати. Они доказују да су карте које су биле припремљене у Каиру децембра 1943 – тврдило се према оперативним извештајима – фалсификоване. Нема начина да који прихваћена мудрост може оборити чињенице које проистичу из оперативног дневника. МОгу да лажу МО4. (стр 242)
Ф.Х. Хинсли, сада сер Хари, признати је ауторитет британске обавештајне службе из другог св. Рата. Он говори о извештајима који критикују Михаиловића, а које је слао „капетан Робертсон“. Хинсли очито нема разумевања за то да је „капетан Роберсон“ – право име Драги или Бранко Радивојевић, био комунистички шпијун кога је контролисао Клагман а у Михаиловићев штаб га послао МО4 да шпијунира Михаиловића и британског официра за везу, капетана Хадсона..Можда је МО4 предочио Робертсонове извештаје Черчилу. (стр 127)
..Немци су упркос кампањи да четнике осликају као пријатеље, сматрали Михаиловића свачим пре него пријатељем и сарадником. Били смо кљукани тврдњама о ухваћеним сигналима за које се претпоставља да су подржавали партизанску ствар, али за њих нисмо добили никакве детаље.. Сер Хари Хинсли наводи да у августу 1943: „Енигма није нимало сумњала, барем на највишем нивоу, да су Немци намерни да униште Михаиловића“ (стр 129)
Безбедност СОЕ у то време је била лакрдија. Како бих се ја иначе увукао, захваљујући једном рзговору ? Међутим ,ова организација, као и њој слична - СИС , такође позната као МИ6 , имала је одежду „строго поверљиво“ . Њени меморандуми и извештаји су били ограничени на највише војне и политичке нивое , и , као што се то дешава у таквим околностима , они су попримили аутентичност јеванђеља, тако да се „безбедност“ није доводила у питање.
Постојала је обавезна мистичност о свим тајним организацијама која је омогућавала да се скоро све може говорити или урадити без одговорности , а приписивање атрибута "тајни извори" –дозвољавало је да се многи тенденциозни и и политички девијантни подавци могу убацити у обавештајне извештаје и у машинерију која је доносила одлуке.Ту су биле не само одане совјетске кртице као злогласни Ким Филби - у то време утицајан члан СИС – а и лево оријентисани агенти слабијег положаја у друштвеној хијерархији, већ и они који би се могли назвати аматерима левог прогресивног политичког спектра. Ипак, чак и данас већину " тајних извора " из ратних меморандума , који доносе догматске тврдње без доказа, историчари наводе као „чињенице".
Један пример ове мистерије „строго поверљиво“ који је створио неоспорну историјску „чињеницу“ јесте прича да је Кибл тајно дешифровао немачке сигнале који су открили велики значај снажне партизанске активности против сила осовине и четничку сарадњу са Немцима. Кибл је сигурно примио неке сигнале, али се нигде не могу наћи прецизне појединости шта су они садржали или како се дошло до таквих закључака. Не знамо да ли су ухваћени неки други сигнали који би доказивали супротно, нити постоји на изглед прихватљиво објашњење како је Кибл могао доћи до овако поверљиве листе за овакве дешифроване сигнале. Чак ни до данашњег дана (књига је писана крајем осамдесетих прошлог века, моја прим) оригинални сигнали не стоје на располагању а нама се просто саопштавају закључци и неоспорне чињенице. Током година те „чињенице“ се понављају и уграђују у историју, постајући тако прихваћене као јеванђеље. „Докази“ ових прислушкивања били су одлучујући аргумент који је користила пропартизанска фракција у Каиру, јануара 1943. По Давидсону тој е био најважнији фактор у разговорима Дикина са Черчилом. Пажљиво проучавање овог сегмента историје показаће да се, где год се појави празнина у здравој логици, ова мутна „прислушкивања“ користе као чврст аргумент.
Давидсонова књига открива оно што је довело до Черчилове драматичне промене у политици према Југославији када је пролазио кроз Каиро у јануару 1943. Давидсон нам саопштава да се појављује „неколико чињеница“. Он констатује да јеДикин,Давидсонов потчињени у Југословенској секцији, био Черчилов лични пријатељ, да је знао све о прислушкивањима и да је био наклоњен партизанима. Давидсон каже да је расправљао са Дикином: „Човек не може да нареди млађем од себе да оде код премијера прескачући све рангове, али не постоји ни један закон који би забрањивао да се двојица пријатеља сретну, нити постоји граница, ако је један од њих случајно председник владе, о чему би њих двојица могли разговарати“.Давидсон даље објашњава да је после другарског сусрета са Дикином, Черчил послао по генерала Кибла који је премијеру уручио један документ, који је, према његовим речима, „довитљиво срочен“.
-(О њему сам писао раније, па се нећу враћати на садржај меморандума..)
Како наводи Давидсон, сам документ који се у Британском архиву појављује под ознаком ФО 37579, није био узбуњујући. Но, ствар није у томе, то уопште није био циљ ове шараде!
Изгледало је да се документ заснива само н а жељи да се подстакне интервенција председника владе да би се добио толико жељени авион. Готово сигурно је то био Кеблов мотив. Али, по мом мишљењу, за главне партизанске симпатизере у каиру, за комунисту Клагмана... он је представљао овлашћење да се контактира са Титовим партизанимаа под маском помагања „других снага отпора у Хрватској и Словенији“ осим Михаиловића у Србији Тананијег, али исто тако великог значаја било је ппоновно успостављање сарадње између Дикина и Черчила – мимо шефова правих канала.
Пре свега, овај састанак је одиста показао Черчилову намеру да преузме надзор над југословенским досијеом.
(стр 22 - 28)
.. Када смо стигли у Бари (лета '44, моја прим) открили смо да карте у штабу СОЕ приказују подручја којима смо пролазили и где смо боравили као подручја која партизани чврсто држе у својим рукама. То је био графички приказ дезинформација у СОЕ.Овде морам да се запитам: да ли су карте које су биле припремљене из „најтајнијих извора“ и за које се тврди да су биле одлучујуће у убеђивању черчила да одобри контакте са Титовим партизанима приликом каирских састанака почетком 1943, могле бити тако погрешне као што се јасно видело на нетачним картама у Барију јуна 1944? Карте МО4 (каирски СОЕ) биле су одлучујуће једном другом приликом: критичног састанка 10 децембра 1943 у соби председника владе на којем је он успешно напустио михаиловића. Постоји меморандум који открива многе ствари (PREM 3/510/10 5) а који је черчилу упутио његов саветник за обавештајне послове Дезмонд Мортон, датиран 2 децембра. Он гласи:
СОЕ Каиро је доставио за вас промерак СТРОГО ПОВЕРЉИВЕ КАРТЕ која показује распоред партизанских и Михаиловићевих снага.. Ова карта показује њихов положај боље од оне коју током дана примате у Лондону. По лондонској верзији Немци држе највећи део земље док се партизани скривају у неприступачним деловима. Оперативна каирска карта која се, током дана исправља великим бројем телеграма који стижу са бојишта, показује готово обрнуту позицију. Немци држе главне комуникације, али је већи део земље у рукама партизана. Каирска карта такође показује да Михаиловић држи врло мале делове. (стр 76-77)
Са историјске тачке гледишта оперативни дневник сигнала у Државном архиву је чисто злато,сигнали саопштавају истину о ономе што се догодило и објашњавају многе ствари. Прихваћена мудрост, не може изобличавати оперативни дневник. Извештаји, процене, меморандуми могли су да се пишу ретроспективно, сигнали нису. Они показују шта се стварно догађало. Британски официр за везу би написао сигнал, а шифровао би га његов подофицир заједно са њим. Није било начина на који би се могло догодити да се ови сигнали суштински промене. Слично томе, оперативни дневник и географски положај мисија у тренутку предаје сигнала не могу се фалсификовати. Они доказују да су карте које су биле припремљене у Каиру децембра 1943 – тврдило се према оперативним извештајима – фалсификоване. Нема начина да који прихваћена мудрост може оборити чињенице које проистичу из оперативног дневника. МОгу да лажу МО4. (стр 242)
Ф.Х. Хинсли, сада сер Хари, признати је ауторитет британске обавештајне службе из другог св. Рата. Он говори о извештајима који критикују Михаиловића, а које је слао „капетан Робертсон“. Хинсли очито нема разумевања за то да је „капетан Роберсон“ – право име Драги или Бранко Радивојевић, био комунистички шпијун кога је контролисао Клагман а у Михаиловићев штаб га послао МО4 да шпијунира Михаиловића и британског официра за везу, капетана Хадсона..Можда је МО4 предочио Робертсонове извештаје Черчилу. (стр 127)
..Немци су упркос кампањи да четнике осликају као пријатеље, сматрали Михаиловића свачим пре него пријатељем и сарадником. Били смо кљукани тврдњама о ухваћеним сигналима за које се претпоставља да су подржавали партизанску ствар, али за њих нисмо добили никакве детаље.. Сер Хари Хинсли наводи да у августу 1943: „Енигма није нимало сумњала, барем на највишем нивоу, да су Немци намерни да униште Михаиловића“ (стр 129)
23-02-2014, 08:30 PM
(23-02-2014, 07:47 PM)Chicot Пише: ..Немци су упркос кампањи да четнике осликају као пријатеље, сматрали Михаиловића свачим пре него пријатељем и сарадником. Били смо кљукани тврдњама о ухваћеним сигналима за које се претпоставља да су подржавали партизанску ствар, али за њих нисмо добили никакве детаље.. Сер Хари Хинсли наводи да у августу 1943: „Енигма није нимало сумњала, барем на највишем нивоу, да су Немци намерни да униште Михаиловића“ (стр 129)Дал је могуће?
26-02-2014, 02:26 AM
O неким факторима који су условили напуштање Михаиловића:
Након што је примио меморандум од Молотова по питању политике према Југославији, у којој каже да би требало покушати изградити основу за сарадњу Маршала Тита и НКОЈ с једне стране и Краља Петра и његове владе са друге стране Идн је пренео совјетски став да ће се тај задатак изузетно тешко остварити. Идн је даље изјавио да „у садашњим околностима, изгледа да се не може много добити сарадњом са Михаиловићем, али са друге стране, биће тешко саопштити краљу Петру да своју подршку и помоћ одједном преусмери са Михаиловића на партизане.“ Иднов закључак је да краљу Петру треба сугерисати да би требало да се сложи са нашим новим приступом (прилажењем ) Титу. Уколико тај план буде прихваћен, треба Краљу Петру сугерисати да се придружи Титовом штабу у Југославији. Уколико то успе, требало би пустити да се ствари саме одвијају и не би требало бринути за позицију Михаиловића и садашње Владе.
CAB 65/40 017, 20 Decembаr 1943
На састанку ратног савета, Идн је пренео да је примио телеграм од амбасадора при југословенској Влади (Стивенсона) да би требало прекинути одмах са Михаиловићем и да је информисао Стивенсона да „смо спремни да предложимо тај курс Ратном кабинету, али да морамо имати доказе о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем и да ти докази могу бити и такве природе да се не могу јавно презентовати“.
На сугестију да би се прекид односа могао образложити одбијањем да се изврше наређене операције, Идн је изјавио да рок за то још није истекао и да остаје да се види да ли ће Михаиловић изаћи у сусрет том захтеву.
Идн је такође рекао да је Михаиловић замолио да Британци посредују у примирју са Титом, али и да је послао упутства Стивенсону да би требало заузети став да се то одбија под изговором да Британци не могу да посредују у овом тренутку и да ако жели, покуша да ступи у контакт са Титом директно.
CAB 65/40 019,28 Decembаr 1943
Он је и 3. Јануара подсетио Ратни кабинет да је он спреман да предложи прекид са Михаиловићем, али да није вољан да ти спроведе без адекватних доказа. Докази по том питању се тренутно припремају у СОЕ.
Идн је разменио телеграме са Черчилом у коме се разматрала могућност да Черчил, у одговору на Титово писмо, постави питање краљевог повратка у земљу и придруживању Титовим снагама. Премијер је био мишљења да то питање не треба постављати пре него што се прекине са Михаиловићем.
CAB 65/45 001, 03 Januar 1944
У Идновом меморандуму од 10.јануара стоји следеће:
1. Југословенска влада формирана након државног удара је била репрезентативна влада 3 народа , са превлашћу Срба у њој – пошто су Срби одговорни за 27 мартовски државни удар. Временом је та влада све мање представљала југословенски народ као целину да би сада Владу чинио скуп чиновника у Каиру. Краљ Петар је легитимни суверен Југославије, и ми имамо моралну одговорност да га подржавамо и да признамо било коју владу коју он постави.
2. У Југославији постоје 2 покрета отпора: Михаиловићев, који делује у Србији и партизански, који делује у другим деловима земље.Михаиловић је Министар у Влади његове снаге броје 15000 људи, и од мале су вредности за ратне напоре пошто је његов главни циљ „борба против комунизма“ и постоји доказ да је у тој борби против омрзнутог комунизма спреман и да прихвати помоћ Недића, па чак и немаца. Међутим, можда би неко од његових следбеника био спреман да сарађује са партизанима, који имају добро организовану армију која броји и читавих 200.000 људи и чији је примарни циљ борба против Немаца. (Прим: На састанку ратног кабинета закључено је да „герилске снаге“ у Југославији -мисли се на Титове партизане- убрзано губе позиције. 29 Novembаr 1943. CAB 65/36 031)
Њему пружамо пуну војну подршку, коју смо Михаиловићу отказали –јер се он не бори против Немаца.
3. Разматрано је да се краљу предложи да се отараси Михаиловића пошто он као Министар у Влади представља препреку за остваривање јединственог фронта и уједињење борбених група у земљи. Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу.
4. Премијер сматра да треба одмах прекинути све везе са Михаиловићем пре него што се тито упути на сарадњу са краљем. Моје мишљење је да би на тај начин краљ изгубио последњу везу са Југославијом и да би вероватно од себе отуђио значајан део мњења у Србији која је и највише одана монархији. Због тога је боље да се претходно обезбеди договор Тита и краља. Тада би Краљ био упућен у Југославију где би упутио проглас својим следбеницима да приступе титу а Михаиловића би се отарасили на основу тога што он представља препреку за остваривање југословенског јединства. Ако сада притиснемо Краља да се одрекне Михаиловића, морамо имати необорив доказ о његовој издаји, а ја још увек нисам примио никакве аргументе који се још увек припремају у СОЕ. Штавише, постоји опасност да будемо оптужени да смо жртвовали Михаиловића да бисмо угодили Совјетима, са којима – као и са Американцима, у сваком случају морамо да будемо у сагласности по овом питању. Коначно, уколико бисмо то сада урадили, Михаиловић би могао да тврди да краљ то није урадио слободном вољом и да добије да призна одлуку, при чему ће бити касније тешко извући га из земље и отпустити га. Сигурност наших војника на његовој територији би била угрожена.
CAB 66/45 019
Дан касније,Ратни кабинет,наглашавајући да је одлука да се Михаиловић отпусти коначна, сложио се са препоруком да се сачека позитиван сигнал од Меклина (да Тито прихвата да сарађује са краљем) пре него што се са Михаиловићем раскине јавно.
CAB 65/45 004 од 11. јануара 1944
Черчил износи закључке са састанка од 15 марта (присуствовали су Бејли и Стивенсон): Саветовати Краљу да распусти садашњу Владу и Михаиловића, за сазив нове се помиње Симовић. Тражити Титово (преко Меклина) мишљење шта би било од помоћи да се уради а у вези са „заједничким циљем“ – уједињене акције југословенских снага против непријатеља и реконструкција владе која ће бити по вољи југословенског народа.
CAB 65/45 021, 15 Mart 1944
* судећи по Идновом меморандуму од 10. јануара, "других" снага отпора је око 15000, и то неборбених - ових "првих"има 200.000. Чему толике перипетије, за мање од 10 % снаге?
13 априла Черчил ратном савету рекао да је ургирао овакву политику краља Петра:
Краљ мора одмах отпустити Пурићеву владу и Михаиловића, мора издати прокламацију – коју је саставио Министар спољних послова (Идн) – у којој Краљ позива поданике да се придруже (Титу у) борби против Немаца. Краљ би затим формирао „неутралну Владу“ која неће бити опречна Титу.Такође треба да изда наредбу да се Краљевска ратна морнарица употреби за активно снабдевање Тита.
Черчил је на крају рекао да ако краљ прихвати овај курс он ће му саветовати да да пусти неко време да се догађаји одвијају својим током и да чека како ће се ствари даље развијати.
CAB 65/46 003, 13 April 1944
22. маја, Черчил је на састанку ратног савета да је Краљ отпустио Пурићеву владу и да је у току поступак формирања Шубашићеве владе. Идн је одговорио да краљ „напредује веома споро“ са формирањем нове владе и изјавио да постоје предлози да нови премијер буде Грол, који је Србин. Черчил се није сложио, сматрајући да хрватски Бан треба да буде премијер и инсистирајући на томе да се треба што пре донети одлука како би се могло дати обавештење у јавности.
CAB 65/42025, 22 Maј 1944
Неколико дана касније Идн је изјавио да Срби неће подржати формирање нове Владе осим уколико британска влада не предузме кораке за поновно снабдевање ген Михаиловића. Наравно, таква ситуација је неприхватљива, и формирање владе ће се наставити и без подршке Срба.
CAB 65/42 029, 1 Jun1944
Након што је примио меморандум од Молотова по питању политике према Југославији, у којој каже да би требало покушати изградити основу за сарадњу Маршала Тита и НКОЈ с једне стране и Краља Петра и његове владе са друге стране Идн је пренео совјетски став да ће се тај задатак изузетно тешко остварити. Идн је даље изјавио да „у садашњим околностима, изгледа да се не може много добити сарадњом са Михаиловићем, али са друге стране, биће тешко саопштити краљу Петру да своју подршку и помоћ одједном преусмери са Михаиловића на партизане.“ Иднов закључак је да краљу Петру треба сугерисати да би требало да се сложи са нашим новим приступом (прилажењем ) Титу. Уколико тај план буде прихваћен, треба Краљу Петру сугерисати да се придружи Титовом штабу у Југославији. Уколико то успе, требало би пустити да се ствари саме одвијају и не би требало бринути за позицију Михаиловића и садашње Владе.
CAB 65/40 017, 20 Decembаr 1943
На састанку ратног савета, Идн је пренео да је примио телеграм од амбасадора при југословенској Влади (Стивенсона) да би требало прекинути одмах са Михаиловићем и да је информисао Стивенсона да „смо спремни да предложимо тај курс Ратном кабинету, али да морамо имати доказе о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем и да ти докази могу бити и такве природе да се не могу јавно презентовати“.
На сугестију да би се прекид односа могао образложити одбијањем да се изврше наређене операције, Идн је изјавио да рок за то још није истекао и да остаје да се види да ли ће Михаиловић изаћи у сусрет том захтеву.
Идн је такође рекао да је Михаиловић замолио да Британци посредују у примирју са Титом, али и да је послао упутства Стивенсону да би требало заузети став да се то одбија под изговором да Британци не могу да посредују у овом тренутку и да ако жели, покуша да ступи у контакт са Титом директно.
CAB 65/40 019,28 Decembаr 1943
Он је и 3. Јануара подсетио Ратни кабинет да је он спреман да предложи прекид са Михаиловићем, али да није вољан да ти спроведе без адекватних доказа. Докази по том питању се тренутно припремају у СОЕ.
Идн је разменио телеграме са Черчилом у коме се разматрала могућност да Черчил, у одговору на Титово писмо, постави питање краљевог повратка у земљу и придруживању Титовим снагама. Премијер је био мишљења да то питање не треба постављати пре него што се прекине са Михаиловићем.
CAB 65/45 001, 03 Januar 1944
У Идновом меморандуму од 10.јануара стоји следеће:
1. Југословенска влада формирана након државног удара је била репрезентативна влада 3 народа , са превлашћу Срба у њој – пошто су Срби одговорни за 27 мартовски државни удар. Временом је та влада све мање представљала југословенски народ као целину да би сада Владу чинио скуп чиновника у Каиру. Краљ Петар је легитимни суверен Југославије, и ми имамо моралну одговорност да га подржавамо и да признамо било коју владу коју он постави.
2. У Југославији постоје 2 покрета отпора: Михаиловићев, који делује у Србији и партизански, који делује у другим деловима земље.Михаиловић је Министар у Влади његове снаге броје 15000 људи, и од мале су вредности за ратне напоре пошто је његов главни циљ „борба против комунизма“ и постоји доказ да је у тој борби против омрзнутог комунизма спреман и да прихвати помоћ Недића, па чак и немаца. Међутим, можда би неко од његових следбеника био спреман да сарађује са партизанима, који имају добро организовану армију која броји и читавих 200.000 људи и чији је примарни циљ борба против Немаца. (Прим: На састанку ратног кабинета закључено је да „герилске снаге“ у Југославији -мисли се на Титове партизане- убрзано губе позиције. 29 Novembаr 1943. CAB 65/36 031)
Њему пружамо пуну војну подршку, коју смо Михаиловићу отказали –јер се он не бори против Немаца.
3. Разматрано је да се краљу предложи да се отараси Михаиловића пошто он као Министар у Влади представља препреку за остваривање јединственог фронта и уједињење борбених група у земљи. Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу.
4. Премијер сматра да треба одмах прекинути све везе са Михаиловићем пре него што се тито упути на сарадњу са краљем. Моје мишљење је да би на тај начин краљ изгубио последњу везу са Југославијом и да би вероватно од себе отуђио значајан део мњења у Србији која је и највише одана монархији. Због тога је боље да се претходно обезбеди договор Тита и краља. Тада би Краљ био упућен у Југославију где би упутио проглас својим следбеницима да приступе титу а Михаиловића би се отарасили на основу тога што он представља препреку за остваривање југословенског јединства. Ако сада притиснемо Краља да се одрекне Михаиловића, морамо имати необорив доказ о његовој издаји, а ја још увек нисам примио никакве аргументе који се још увек припремају у СОЕ. Штавише, постоји опасност да будемо оптужени да смо жртвовали Михаиловића да бисмо угодили Совјетима, са којима – као и са Американцима, у сваком случају морамо да будемо у сагласности по овом питању. Коначно, уколико бисмо то сада урадили, Михаиловић би могао да тврди да краљ то није урадио слободном вољом и да добије да призна одлуку, при чему ће бити касније тешко извући га из земље и отпустити га. Сигурност наших војника на његовој територији би била угрожена.
CAB 66/45 019
Дан касније,Ратни кабинет,наглашавајући да је одлука да се Михаиловић отпусти коначна, сложио се са препоруком да се сачека позитиван сигнал од Меклина (да Тито прихвата да сарађује са краљем) пре него што се са Михаиловићем раскине јавно.
CAB 65/45 004 од 11. јануара 1944
Черчил износи закључке са састанка од 15 марта (присуствовали су Бејли и Стивенсон): Саветовати Краљу да распусти садашњу Владу и Михаиловића, за сазив нове се помиње Симовић. Тражити Титово (преко Меклина) мишљење шта би било од помоћи да се уради а у вези са „заједничким циљем“ – уједињене акције југословенских снага против непријатеља и реконструкција владе која ће бити по вољи југословенског народа.
CAB 65/45 021, 15 Mart 1944
* судећи по Идновом меморандуму од 10. јануара, "других" снага отпора је око 15000, и то неборбених - ових "првих"има 200.000. Чему толике перипетије, за мање од 10 % снаге?
13 априла Черчил ратном савету рекао да је ургирао овакву политику краља Петра:
Краљ мора одмах отпустити Пурићеву владу и Михаиловића, мора издати прокламацију – коју је саставио Министар спољних послова (Идн) – у којој Краљ позива поданике да се придруже (Титу у) борби против Немаца. Краљ би затим формирао „неутралну Владу“ која неће бити опречна Титу.Такође треба да изда наредбу да се Краљевска ратна морнарица употреби за активно снабдевање Тита.
Черчил је на крају рекао да ако краљ прихвати овај курс он ће му саветовати да да пусти неко време да се догађаји одвијају својим током и да чека како ће се ствари даље развијати.
CAB 65/46 003, 13 April 1944
22. маја, Черчил је на састанку ратног савета да је Краљ отпустио Пурићеву владу и да је у току поступак формирања Шубашићеве владе. Идн је одговорио да краљ „напредује веома споро“ са формирањем нове владе и изјавио да постоје предлози да нови премијер буде Грол, који је Србин. Черчил се није сложио, сматрајући да хрватски Бан треба да буде премијер и инсистирајући на томе да се треба што пре донети одлука како би се могло дати обавештење у јавности.
CAB 65/42025, 22 Maј 1944
Неколико дана касније Идн је изјавио да Срби неће подржати формирање нове Владе осим уколико британска влада не предузме кораке за поновно снабдевање ген Михаиловића. Наравно, таква ситуација је неприхватљива, и формирање владе ће се наставити и без подршке Срба.
CAB 65/42 029, 1 Jun1944
26-02-2014, 12:30 PM
"Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу."
Chicot - posto je ovo kraj '43, da li Idn ovde govori o sovjetskoj nameri da se posalje misija Mihailovicu tada, ili misli na raniju sovjetsku nameru iz '42? Negde sam naleteo na slicnu referencu ali mislio sam da se radi o gresci, da se misli na '42, kada su Englezi stopirali svojetsku ponudu nasoj vladi i Mihailovicu.
Chicot - posto je ovo kraj '43, da li Idn ovde govori o sovjetskoj nameri da se posalje misija Mihailovicu tada, ili misli na raniju sovjetsku nameru iz '42? Negde sam naleteo na slicnu referencu ali mislio sam da se radi o gresci, da se misli na '42, kada su Englezi stopirali svojetsku ponudu nasoj vladi i Mihailovicu.
26-02-2014, 06:49 PM
(26-02-2014, 12:30 PM)dko Пише: "Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу."
Chicot - posto je ovo kraj '43, da li Idn ovde govori o sovjetskoj nameri da se posalje misija Mihailovicu tada, ili misli na raniju sovjetsku nameru iz '42? Negde sam naleteo na slicnu referencu ali mislio sam da se radi o gresci, da se misli na '42, kada su Englezi stopirali svojetsku ponudu nasoj vladi i Mihailovicu.
Није грешка, Совјети су јесени '43, преко Молотова, изнели намеру да пошаљу мисију Михаиловићу јер су сматрали да "ће тако добити поузданије информације". Идн је одговорио у стилу да се са Михаиловићем не може сарађивати,да они намеравају да повуку своје мисије, те да је боље да мисије пошаљу (само) код Тита. Пишем по сећању, али то је отприлике..
27-02-2014, 12:17 AM
Дакле, то је истина да су Совјети желели јесени 1943. упутити војну мисију код Драже?
27-02-2014, 06:02 PM
Могућност да су на тај начин Совјети "испипавали пулс" Британцима свакако не треба занемарити, али не верујем да је у питању чист блеф. Мисија код Михаиловића би им много користила - ојачала би им аргументе у натезању са Англоамерима, преко њих би контролисали титова претеривања и лагарије у извештајима. Осим тога, не верујем да су у то време били презадовољни Титом - мисија би била опомена и њему да га притисну да не "шврља" превише са западњацима...
Идн и екипа су тога свакако били свесни - стога су увек налазили начин и добар изговор да блокирају слање совјетских мисија Михаиловићу.
То је било актуелно у више наврата. Први пут је требало да иде заједничка - мешовита мисија, ако се добро сећам, већ 41 - кад је Хадсон стигао. У последњем моменту су одјавили Совјете, што је била прва напуклина у односима са нашом и британском Владом у вези Југославије. Мислим да је крајем лета '42 наша влада блокирала један такав покушај. То је било у време када је почела комунистичка антимихаиловићевска пропаганда. Услов за слање мисија је био прекид те пропаганде, зауздавање комуниста и јавни позив партизанима да приђу Михаиловићу. Од тога ништа није било, наравно..
Да ли су и колико то стварно желели можемо да нагађамо, али истина је да се то помињало до краја 43.
Идн и екипа су тога свакако били свесни - стога су увек налазили начин и добар изговор да блокирају слање совјетских мисија Михаиловићу.
(26-02-2014, 11:24 PM)dko Пише: A hteli su i proleca '42 da salju misiju kod Mihailovica, jel tako?
То је било актуелно у више наврата. Први пут је требало да иде заједничка - мешовита мисија, ако се добро сећам, већ 41 - кад је Хадсон стигао. У последњем моменту су одјавили Совјете, што је била прва напуклина у односима са нашом и британском Владом у вези Југославије. Мислим да је крајем лета '42 наша влада блокирала један такав покушај. То је било у време када је почела комунистичка антимихаиловићевска пропаганда. Услов за слање мисија је био прекид те пропаганде, зауздавање комуниста и јавни позив партизанима да приђу Михаиловићу. Од тога ништа није било, наравно..
(27-02-2014, 12:17 AM)ЛукаЛоко Пише: Дакле, то је истина да су Совјети желели јесени 1943. упутити војну мисију код Драже?
Да ли су и колико то стварно желели можемо да нагађамо, али истина је да се то помињало до краја 43.
27-02-2014, 08:17 PM
Па како то преклапа са њиховог твз Кртицу у Блечлија Парка...Џона Кејнкроса....ко има Чурчилова уво......
Неко бих заиста треба да потражи СОВИЈЕТСКОЈ Архиву да се заиста сазна како је он то радио.....и како су те везе биле пострављене......зашто имамо мрак око томе!
Тако исто са ових у Кајро.....
До саде нико незна јели су енглеске КОМУНИСТИЧКЕ кртице били ЛАЖНИХ!
Али свакако оне вести од КОМУНИСТЕ твз ПАРТИЗАНИ неби се преклапале са вести што су Совијити добијалих од својих кртице.....
Тако је битно да се сазна што су енглези њима слалих и шта су Совијити добилих!
Неко бих заиста треба да потражи СОВИЈЕТСКОЈ Архиву да се заиста сазна како је он то радио.....и како су те везе биле пострављене......зашто имамо мрак око томе!
Тако исто са ових у Кајро.....
До саде нико незна јели су енглеске КОМУНИСТИЧКЕ кртице били ЛАЖНИХ!
Али свакако оне вести од КОМУНИСТЕ твз ПАРТИЗАНИ неби се преклапале са вести што су Совијити добијалих од својих кртице.....
Тако је битно да се сазна што су енглези њима слалих и шта су Совијити добилих!
27-02-2014, 09:29 PM
(27-02-2014, 09:16 PM)dko Пише: Heder Vilijams kaze ovako: u prolece '42 nasa vlada je odobrila sovjetsku misiju Mihailovicu (kao i sam Mihailovic) ali su Englezi to blokirali. To je onda izazvalo sovjetsku otvorenu propagandu protiv cetnika i Mihailovica koja uzima maha u drugoj polovini '42 sa stanice 'Slobodna Jugoslavija' koja se, ustvari, nalazila na Kavkazu. Englezi se na to prave 'Englezi', cude se i pitaju Sovjete - otkud sada takva anti-cetnicka propaganda odjednom?
Да, знам, Хедер Вилијамс је писала о томе. Сад, мрзи ме да тражим књигу и да проверавам сваки детаљ.. Ово што сам поменуо би требало такође да се налази у њеној књизи, а свакако има и из других извора. Такође, оно око мешовите мисије из 41, мислим да је такође од ње. Ако ти је књига при руци, провери. Ако није ту, а битно ти је, прекопаћу литературу па ћу поставити тачне референце.
28-02-2014, 04:40 PM
Јели се може нешто на ово да се ради.....на пример преко Руске Амбасаде и њихове архиве.....да се ово све изћешља...... тако да се избегава нека будућа саботирање са разним странима!
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)