[мунгос]

Мало је чудан тај графикон, за '48 годину немогуће да нас је остало 543.000 односно 14%, то би значило да је очишћено у рату свега 100.000 (убијено, протерано, прекрштено, одселило...). Или је грешка код тачке па је то 54.300?

Пописа није било 20 година (1931-1948). Хрватска држава је таманила Србе на цијелом своме простору, од Карловца до Дрине и од Сремски Карловаца до Дубровника, свуђе ђе је било Србина и свуђе ђе им је који Србин пао у руке.

убијено, протерано, прекрштено, одселило

Ово није добра категоризација, јер нијесу то одвојене групе. Неки су прекрштени па убијени ("Душа у рај, а тило ди било!"), други су прекрштени и остали ђе су били, трећи су прекрштени па протјерани итд.
Једни су се привремено склонили на ближу локацију, други су завршили у Србији. Они из Босне и уз Дрину и из Срема су се враћали у току рата итд.
Већина оних из Србије се вратила кад је рат завршен.

[Златко]

Графикон им је стварно слаб. Изгледа да су за 1910 дали податке само за средишњу Хрватску и Славонију, са Сремом, без Далмације и Барање. А и задња цифра од 130.000 им је смањена јер по задњем попису Срба је око 180.000. Нисам на графикон ни обратио нарочиту пажњу, више на вјест о одржавању скупа.

Мени увек прво привуче пажњу какви се детаљи износе на тим скуповима, мислим добро је што се одржавају али не би ваљало да прихватамо погрешне податке који су од суштинске важности јер је онда корисније не скупљати се. Као што смо прихватили да су Албанци староседеоци Балкана а ми дошли у 7. веку и истерали их са њиховог Косова... можда није баш овако ушло у наше уџбенике, али довољно је рећи деци како су ови стари Илири а ми дођоши Словени, закључак се сам намеће. Зато је битно да се на сваком месту побијају лоше цифре, тј да се спречава било каква манипулација. Овај график је можда и добар али ко зна за коју територију...

---

убијено, протерано, прекрштено, одселило

Ово није добра категоризација, јер нијесу то одвојене групе. Неки су прекрштени па убијени ("Душа у рај, а тило ди било!"), други су прекрштени и остали ђе су били, трећи су прекрштени па протјерани итд.
Једни су се привремено склонили на ближу локацију, други су завршили у Србији. Они из Босне и уз Дрину и из Срема су се враћали у току рата итд.
Већина оних из Србије се вратила кад је рат завршен.

Да, ја сам мало грубо и погрешно рекао јер сам пре свега мислио на тих 100.000 који се помињу као укупни нестали а чији је број нажалост већи.
А то за враћање на крају рата, ја не знам тачне податке али од примера које ја познајем (родбина, пријатељи..) ретко ко се вратио, углавном су то они који су дошли у Војводину (пореклом Босна, Кордун, Банија...).

[Бранке]

Графикон им је стварно слаб. Изгледа да су за 1910 дали податке само за средишњу Хрватску и Славонију, са Сремом, без Далмације и Барање. А и задња цифра од 130.000 им је смањена јер по задњем попису Срба је око 180.000. Нисам на графикон ни обратио нарочиту пажњу, више на вјест о одржавању скупа.

Хрватска и Славонија су подпадале под један пописни део(без Срема и Барање који им нису ни припадали) који је изводила Угарска,док је Далмација са Босном потпадала под Аустријски попис(и у њима није завођена етничка припадност већ само верска)

1931. У Краљевини Југославији такође није вођен попис по националности већ само по верској припадности тако да не знам како ду дошли до ових цифри . . .

[мунгос]

Да, ја сам мало грубо и погрешно рекао јер сам пре свега мислио на тих 100.000 који се помињу као укупни нестали а чији је број нажалост већи.
А то за враћање на крају рата, ја не знам тачне податке али од примера које ја познајем (родбина, пријатељи..) ретко ко се вратио, углавном су то они који су дошли у Војводину (пореклом Босна, Кордун, Банија...).

Колки је обим убијања био, довољно је узети за примјер Лику, која се од тога никад више није опоравила. Почетак вијека је отпочела као највиталнија српска покрајина, а крај, као демографски најслабија.
Исто тако и Босна.

И нијесу то само погибије у рату, млађи људи, тога је у Лици било откад је Лике. Било је ратова који су десетковали мушко становништво Лике (и цијеле Војне Крајине). Цијела Крајина је била у црнини посље нпр. Наполеонови ратова и Ратова у Италији.

Али је становништво сваки пут обновљено и појачано у самој Лици а емиграција је исто била стална (Босна, Србија, Америка). Војна Крајина је имала највећи природни прираст у цијелој Хабз. Монархији, иако је давала пет пута више војника него икоја друга покрајина (и смртност млађи људи је била већа него у иједној другој покрајини).

Можда је то случај твоје фамилије. У моме крају на сваки десет људи који су отишли вратило се бар њих осам. Ни мој узорак није пуно већи него твој (неки петнаестак фамилија или појединаца), али знам да сам читао о томе понешто ако се добро сјећам (мислим баш у овој књизи: Гаћеша, Никола (1984). Аграрга реформа и колонизација у Југославији 1945–1948. Нови Сад).

[Ковач]

Усташе у Далмацији 1941. Намазани крвљу своји жртава Срба.Какве су то звери болесне?

[Николај]

Овде је цела галерија сајта о томе:

http://www.pogledi.rs/predistorija-nezav...-hrvatska/

[Брада]

https://www.youtube.com/watch?v=Ts1QuCH3r8o

[Ковач]

Српске жене и деца,заробљени од стране Усташа одлазе на пут без повратка.

[Ђујићев Четник]

ИСПОВЕСТ ИТАЛИЈАНСКОГ ГЕНЕРАЛА (пажња -текст је изузетно потресан)
Генерал Александрo Лузанo пише Мусолинију:

Драги Дуче

Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.
Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.
Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. Tо је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!
На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкарацa. Jедино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.
Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

НАПОМЕНА:

После оваквих догађаја Италијанска војска стаје у заштиту Србскoг живља и протерује усташе из Истре и Далмације.

---

НЕ ЗАБОРАВИМО ПРЕБИЛOВЦE

Од 980 становника села, 820 њих је бачено у јаму и на најстрашнији начин пострадаше од стране усташа, 6. Августа 1941 године. Село Пребиловци су симбол Србског страдања а злочин који је у њему почињен, спада међу најсвирепије икада у људској историји забележене.
Cептембра 1990. године спелеолошка организација “Зелена брда” из Требиња почела је из крашких јама на подручју доње Неретве да вади посмртне остатаке Срба страдалих у Другом свјетском рату.
Прво вађење обављено је из јаме Јагодњаче у Ржаном долу, гдје су према речима спелеолога, извадили остатке преко хиљаду жртава. Приликом вађења остатака из јаме Шурманци крај Међугорја, за 12 дана рада извађено “800 жртава, гдје је бачено 300 деце, а нађена је и лобања нерођеног детета”.
Следила је јама на Бивољем брду, с преко хиљаду жртава, те јама Видоње крај Читлука, где су вађени остаци монаха свештеномученика.
Пронађене остатке жртава обрађивао је Институт за судску медицину Војномедицинске академије из Београда. За свој рад спелеолози “Зелених брда” и делатници Института добили су одликовања Cв. Саве 1. реда од Светог архијерејског синода СПЦ и патријарха Cрпског Павла.
У децембру је сa истим послом наставила екипа спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда, иначе чланова мобилног тима Цивилне заштите скупштине Београда. Иницијативу за наставак вађења формално су дали становници чапљинског села Пребиловци, односно Срби који су током Другог свeтског рата доживели тешка страдања, као уосталом и сви становници села доње Неретве. Кости су вађене из седам јама од тринест колико их, према речима мештана, укупно има: Голубинке, јаме крај села Шурмановца, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из две јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше.
Целокупна акција трајала је 32 дана, а према тврдњама спелеолога из њих су изниете мошти више од 4.000 Срба. Спелеолози су овај посао урадили бесплатно, а награду месне заједнице Пребиловци уплатили су у фонд за изградњу заједничке спомен-гробнице цркве костурнице, чија изградња је отпочела у јануару 1991.
Са спелеолошком екипом била је и екипа ТВ Београда, под вођством редитеља Здравка Шотре, као и новинар Радио Београда Ратко Никић. И они су се заједно са спелеолозима сајлама спуштали на дно јама.
На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те сведочанстава особа које су преживеле усташке покоље у Другом свјетском рату, снимљена је и документарна ТВ емисија “Ево наше деце” приказана 19. априла 1991. у 20:00 на Другом програму ТВ Београда.
Дeо извађених костију, остаци монаха из житомислићког манастира, сахрањени су 3. фебруара 1991. у гробницу покрај манастирске цркве, у селу Житомислићи крај Мостара. Сахрану и опело, на којем је био велики број људи, предводио је српски патријарх Павле, с више митрополита и свештеника СПЦ.

[Брада]

ИСПОВЕСТ ИТАЛИЈАНСКОГ ГЕНЕРАЛА (пажња -текст је изузетно потресан)
Генерал Александрo Лузанo пише Мусолинију:

Драги Дуче

Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.
Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.
Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. Tо је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!
На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкарацa. Jедино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.
Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

НАПОМЕНА:

После оваквих догађаја Италијанска војска стаје у заштиту Србскoг живља и протерује усташе из Истре и Далмације.

---

НЕ ЗАБОРАВИМО ПРЕБИЛOВЦE

Од 980 становника села, 820 њих је бачено у јаму и на најстрашнији начин пострадаше од стране усташа, 6. Августа 1941 године. Село Пребиловци су симбол Србског страдања а злочин који је у њему почињен, спада међу најсвирепије икада у људској историји забележене.
Cептембра 1990. године спелеолошка организација “Зелена брда” из Требиња почела је из крашких јама на подручју доње Неретве да вади посмртне остатаке Срба страдалих у Другом свјетском рату.
Прво вађење обављено је из јаме Јагодњаче у Ржаном долу, гдје су према речима спелеолога, извадили остатке преко хиљаду жртава. Приликом вађења остатака из јаме Шурманци крај Међугорја, за 12 дана рада извађено “800 жртава, гдје је бачено 300 деце, а нађена је и лобања нерођеног детета”.
Следила је јама на Бивољем брду, с преко хиљаду жртава, те јама Видоње крај Читлука, где су вађени остаци монаха свештеномученика.
Пронађене остатке жртава обрађивао је Институт за судску медицину Војномедицинске академије из Београда. За свој рад спелеолози “Зелених брда” и делатници Института добили су одликовања Cв. Саве 1. реда од Светог архијерејског синода СПЦ и патријарха Cрпског Павла.
У децембру је сa истим послом наставила екипа спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда, иначе чланова мобилног тима Цивилне заштите скупштине Београда. Иницијативу за наставак вађења формално су дали становници чапљинског села Пребиловци, односно Срби који су током Другог свeтског рата доживели тешка страдања, као уосталом и сви становници села доње Неретве. Кости су вађене из седам јама од тринест колико их, према речима мештана, укупно има: Голубинке, јаме крај села Шурмановца, јаме на Бивољем брду, Видоње крај Житомислића, из две јаме крај Хутова и Горње и Доње Кукавуше.
Целокупна акција трајала је 32 дана, а према тврдњама спелеолога из њих су изниете мошти више од 4.000 Срба. Спелеолози су овај посао урадили бесплатно, а награду месне заједнице Пребиловци уплатили су у фонд за изградњу заједничке спомен-гробнице цркве костурнице, чија изградња је отпочела у јануару 1991.
Са спелеолошком екипом била је и екипа ТВ Београда, под вођством редитеља Здравка Шотре, као и новинар Радио Београда Ратко Никић. И они су се заједно са спелеолозима сајлама спуштали на дно јама.
На основу снимљених материјала приликом вађења костију, те сведочанстава особа које су преживеле усташке покоље у Другом свјетском рату, снимљена је и документарна ТВ емисија “Ево наше деце” приказана 19. априла 1991. у 20:00 на Другом програму ТВ Београда.
Дeо извађених костију, остаци монаха из житомислићког манастира, сахрањени су 3. фебруара 1991. у гробницу покрај манастирске цркве, у селу Житомислићи крај Мостара. Сахрану и опело, на којем је био велики број људи, предводио је српски патријарх Павле, с више митрополита и свештеника СПЦ.

"Синови тисућљетне културе" су се вратили у Пребиловце
у јуну 1992. године, у офанзиви „Чагаљ“, која се данас у Хрватској прославља као „Липањске зоре“. Под командом генерала Јанка Бобетка Пребиловци су опет спаљени. Оскранвљено је и гробље, а спомен црква и кости жртава из 1941. су минирани експлозивом три пута, док су у крипту убациване авионске бомбе, такозване „крмаче“.
Касније је на мјесту костурнице заснована депонија смећа, која је уклоњена 2002.
http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.a...D0%B8-1941

[cifra]

https://www.youtube.com/watch?v=yGky8nC1...freload=10

[Брада]

Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима током Другог свјетског рата.
Усвојена резолуција НСРС о геноциду у НДХ

[Милослав Самарџић]

Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима током Другог свјетског рата.
Усвојена резолуција НСРС о геноциду у НДХ

Свака им част!

[Мргуд]

https://www.youtube.com/watch?v=dHwo8HphvLI&app=desktop

Logori za decu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, dubina zločina
Ove godine navršilo se sedam decenija od zatvaranja poslednjih koncentracionih logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj koja je jedina u svetu imala i logore za decu.